BIOLOŠKA RASPOLOŽIVOST FITOHEMIKALIJA IZ BOBIČASTOG VOĆA

Fitohemikalije iz bobičastog voća pokazale su pozitivne efekte in vitro.  Da bi ispoljile sličan efekat i u ćelijama i tkivima organizma, moraju da se apsorbuju iz creva. Faktori od kojih zavisi  njihova apsorpcija su:

  • Genetski faktori;
  • Zdravstveni status;
  • Molekulska struktura;
  • Uneta doza;
  • Osobine matriksa u kojem se nalaze fitohemikalije;
  • Stepen biokonverzije u crevima i tkivima.

Dokaz da se fitohemikalije sa antioksidativnom aktivnošću apsorbuju u organizmu leži u činjenici da unos 240 g svežih jagoda ili 100 g smrznutih borovnica povećava antioksidativni kapacitet krvne plazme za 14 – 30%.

Aglikoni flavonola su hidrofilnog karaktera i mogu difundovati kroz biološke membrane. Intenzivan metabolizam glikozida flavonola uključuje deglikozilaciju, esterifikaciju glukuronskom kiselinom, sulfonovanje i metilovanje. Nemeth i sar. (2003) su utvrdili da se glikozidi flavonola iz bobičastog voća mogu apsorbovati i u debelom crevu gde ih razlaže bakterijska flora.

Donovan i sar. (2002) su zaključili da se 37% od unete doze flavan-3-oli veoma efikasno apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta.

Aktivnost fitohemikalija in vivo zavisi  od:

  • intenziteta njihovog metabolizma u jetri i bubrezima;
  • načina njihovog metabolizma u jetri i bubrezima;
  • stepena njihove distribucije u tkivima.

Literatura

  1. Beattie, J., A. Crozier, G.G. Duthie, Potential Health Benefits of Berries. Curr. Nutr. Food Sci. 1, (2005) 71-86.
  2. Nemeth, K., G.W. Plumb, J.G. Berrin, N. Juge, R. Jacob, H.Y. Naim, G. Williamson, D.M. Swallow, P.A. Kroon,Deglycosylation by small intestinal epithelial cell β-glucosidases is a critical step in the absorption and metabolism of dietary flavonoid glycosides in humans. Eur. J. Nutr. 42, (2003) 29-42.
  3. Donovan, J.L., C. Manach, L. Rios, C. Morand, A. Scalbert, C. Remesy, Procyanidins are not bioavailable in rats fed a single meal containing a grape seed extract or the procyanidin dimer B3. Br. J. Nutr. 87, (2002) 299-306. 

Autor: MPG71

SADRŽAJ UKUPNIH FLAVONOLA U POJEDINIM VRSTAMA VOĆA

Voće

Koncentracija (mg/1kg)

Crna ribizla (Ribes nigrum Öjebyn)

115

Zelena ribizla (Ribes nigrum Vertti)

32

Crvena ribizla (Ribes × pallidum Red Dutch)

9

Bela ribizla (Ribes x pallidum White Dutch)

7

Ogrozd žuti (Ribes uva-crispa)

34

Ogrozd cveni (Ribes uva-crispa)

41

Borovnica močvarna  (Vaccinium uliginosum -wild)

184

Crvena ribizla (Vaccinium vitis-idaea -wild)

74, 146

Brusnica  (Vaccinium oxycoccos -wild)

157, 263

Borovnica  (Vaccinium myrtillus -wild)

43, 51

Borovnica severna (Vaccinium corymbosum Northblue)

40

Jagoda  (Fragaria × ananassa Senga Sengana)

15

Jagoda Jonsok  (Fragaria × ananassa Jonsok)

12

Aronija (Aronia mitschurinii Viking)

89

Oskoruša (Sorbus aucuparia -wild)

63

Oskoruša slatka (Grataegosorbus mitschurinii Granatnaja)

85

Malina (Rubus idaeus Ottawa)

8

Malina Muskoka  (Rubus idaeus Muskoka)

8

Malina divlja (Rubus idaeus-wild)

6

Močvarna malina (Rubus chamaemorus-wild)

6, 6

Kupina Severna (Rubus arcticus Pima and Mespi)

31

Izvor
1.    Hakkinen SH, Karenlampi SO, Heinonen IM, Mykkanen HM,  Torronen AR., Content of the flavonols quercetin, myricetin, and   kaempferol in 25 edible berries, J Agric Food Chem 1999, (6):2274-9.

Autor: MPG71