ORGANSKA PRODUKCIJA BOROVNICE

Nutritivna i lekovita svojstva borovnice

Plodovi borovnice su zdravo voće koje sadrži mnoge vitamine i minerale i antioksidans antocijanin. Slatkasto kiselkasti plodovi imaju mnogostranu upotrebu; konzumiraju se sveži i prerađeni; od njih se spravljaju kvalitetni sokovi, sirupi, kompoti, džemovi,vino i dr. Imaju primenu u narodnoj i službenoj medicini (Fructus Myrtilli).

Lekovita svojstva borovnice ispoljavaju se konzumiranjem svežih i sušenih pa prokuvanih bobica. Od ranije je poznato dejstvo plodova borovnice na suzbijanje diareje i hemoroida (Tucakov, 1990). Vino od borovnice je preporučivano za poboljšanje apetita, kod katara debelog creva, obolenja želuca i creva, za detoksikaciju probavog trakta i jačanje organizma (Willfort, 1989)

Listovi borovnice sadrže do 20 % katehinskih tanina, do 18 % šecera, arbutina, malo hidroksihinona, saponine, organske kiseline i dosta minerala (K+, Na+, Mn2+, Cr3+, Fe, Cu). List borovnice ima diuretično, kardiotonično i adstrigentno dejstvo. Treba istaći da smanjuje nivo šećera u krvi (Stanković i sr. 2002).

Plod borovnice je bogat organskim kiselinama (limunska, jabučna), sadrži šećere, vitamin C i kompleks B vitamina, karotina, oko 18 % pirokatehinskih tanina. Plod se koristi kao vitaminski dodatak ishrani. Borovnice se zbog prisustva tanina upotrebljavaju kao sredstvo protiv diareje i katara creva (Stanković i sr. 2002). Plava boja potiče od antocijana mirtilina.

Izbor odgovarajuće vrste i varijeteta

 

Borovnicaje značajna voćna vrsta iz  porodice Ericaceae. Gajenje ove vrste je trend u Severnoj Americi i Evropskoj Uniji, a sve više i  u Srbiji (Nikolić, 2007). Kao omiljeno, kvalitetno i zdravo voće sve je traženija na svetskom tržištu. Najveći proizvođači su danas u svetu SAD i Kanada (Mainland and Cline 2007) .

Srbija je poznata po uzgoju šljiva, ali su razvoj virusne bolesti poznate pod nazivom „ šarka“ i niske otkupne cene uticale na smanjen interes za ovu kulturu. Malina je bila kultura, koja je do skora bila značajna i profitabilna. Zbog velike ponude na tržištu cena ovog voća je pala i proizvođači više nisu motivisani za uzgoj ove kulture, jer je dobit manja od ulaganja u njen uzgoj.. Mnogi proizvođači, koji se bave uzgojem voća, su u dilemi koju kulturu da odaberu za proizvodnju.

U našoj zemlji su zastupljene dve vrste borovnice kao samonikle u prirodnim staništima  i to: Vaccinium myrtillus označena kao borovnica i Vaccinium uliginosum poznata kao plava borovnica. Rasprostranjene su na mnogim lokalitetima i uglavnom su to visoke planinske oblasti (Stara planina, Kopaonik, Zlatibor).

Dilema proizvođača u Srbiji je da li da se opredele  za uzgoj američke visokožbunaste ili domaće borovnice. Postoje argumenti, koji idu u prilog uzgoja domaćih vrsta, ali i uzgoj visokožbunaste američke borovnice ima svojih prednosti.

Ima više opredeljujućih faktora, koji se moraju razmotriti pri izboru vrste borovnice kao što su : nadmorska visina, kiselost zemljišta, padavine, dostupnost vode u podlozi, temperaturni zahtevi i toplotna izloženost, nagib i pozicija terena na kome se kultura uzgaja. Postoji čitav skup zahteva, koji se moraju ispuniti, a on je još i proširen kada se uzgajivač opredeli za visokožbunastu borovnicu, i pri tom za organsku proizvodnju koja je sa aspekta potrošačkih zahteva najpoželjnija.

USLOVI POTREBNI ZA GAJENJE BOROVNICE

Borovnica je atraktivna kultura, koju su počeli da uzgajaju brojni uzgajivači, u Srbiji i prema nekim (Leposavić,2007) procenama pod ovom kulturom je 30 ha, što je deset puta više nego  pre dve godine kada je počeo intenzivniji uzgoj „američke borovnice“. Visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) poznata pod nazivom „američka borovnica“ postala je popularna, jer donosi dobru zaradu. Sa plasmanom ove borovnice nema problema.   Po proceni autora, koji se bave istraživanjem tržišta na svetskom nivou, ponuda ovog voća biće u sledećih deset godina manja od tražnje, koja je u stalnom porastu ( Kuepper and  Diver , 2004).

Za uzgoj visokožbunaste borovnice, koja u našem podneblju dostiže visinu 2-2,5m (u uslovima prirodnog staništa ova vrsta u Americi raste preko 3m), potrebno je posebno pripremiti zemljište i obučiti voćare. Prvo  pitanje u ovoj vrsti proizvodnje je pravilan izbor  adekvatne vrste i sorte za pojedina područja. Ponuda visokožbunaste borovnice se, uglavnom, odnosi na samooplodne vrste, ali je savet proizvođačima da kombinuju one sorte, koje se međusobno oprašuju. Najčešće se uvoze sorte: Bluta, koja rano sazreva, Bluecrop, koja je otporna na sušu, Blueray koja ima krupne bobice. Za deset ari površine potrebno je 220 sadnica, čija je cena  oko 5 evra po sadnici. Sadnice, koje stižu iz uvoza, nalaze se u kontejnerima  u tri litre substrata i mogu se saditi tokom cele godine (Nikolić, 2007).

Visokožbunasta borovnica je višegodišnja biljka, koja počinje plodonošenje druge godine, a punu plodnu zrelost dostiže sa šest do sedam godina. Rađa sledećih trideset godina (Nikolić, 2007). Zemljište na kome borovnica  uspeva je kiselo  (pH oko 4,8 ), plodno i lako ( Kuepper and  Diver , 2004). Brojne zemljištne površine u Srbiji ispunjavaju  propisane kriterijume za  gajenje borovnice. Pre opredelenja da se uzgaja borovnica treba uraditi analizu zemljišta kako bi se, eventualno, preduzele odgovarajuće  korektivne mere u pogledu dovođenja pH vrednosti na potreban nivo. U uzgoju ove voćne vrste veoma je važno da se obezbedi navodnjavanje u slučaju suše.

Bolji kvalitet plodova se postiže u predelima gde su topli dani, a sveže noći i na nadmorskoj visini do 1000 m ( Nikolić, 2007) Ovi uslovi se mogu zadovoljiti u brdskim oblastima Srbije. Visokožbunasta borovnica cveta u kasno proleće tako da se eliminiše mogućnost smrzavanja plodova u toku ranog proleća. Osim toga, ova vrsta dobro podnosi zimske temperature čak do -30˚ C pod snežnim pokrivačem. Ovoj  vrsti borovnice nije potreban oslonac i pored toga što je visok žbun, koji prelazi 2 m. U odnosu na malinu manje je zahtevna u smislu orezivanja grana. Plodovi borovnice su, u odnosu na malinu, duže sveži i lakše se čuvaju u smrznutom stanju; njihov kvalitet ostaje gotovo identičan kvalitetu u svežem stanju.

Problemi u uzgoju borovnice su bolesti i štetočine, a  kao najveću opasnost treba izdvojiti ptice, koje nanose velike štete plantažama borovnice. Vremenske nepogode, poput grada, mogu da nanesu velike štete ovim zasadima pa se preporučuje  podizanje protivgradne mreže. To je manje ulaganje od  štete, koja nastaje u zasadu pri vremenskim nepogodama.

Borovnica se sadi ručno, nešto dublje nego što je bila u rasadniku, na metar rastojanja u redu  i 2,5 – 3 m međuredno. Za 1 ha zasada potrebno je ulaganje od 20.000 evra bez protivgradne mreže. Pod uslovom da je dobro savladana tehnika uzgoja i da se proizvođač među prvima odlučio za uzgajanje, navedeno ulaganje se brzo vraća s obzirom na otkupnu cenu od 3,75-6,25 evra/kg, jer se po hektaru prinos kreće i do 4000 kg. O uzgoju borovnice treba ozbiljno razmisliti i upustiti se u proizvodnju samo ako se postane svestan da se radi o dugoročnom ulaganju i zahtevnom, ali i isplativom poslu.

ORGANSKA PROIZVODNJA BOROVNICE

Organska proizvodnja u Srbiji je regulisana Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. Uslovi, koji moraju biti zadovoljeni u smislu ovog Zakona  odnose se na prostornu izolaciju predviđenih zemljišnih površina od mogućih izvora zagađivanja. Nezagađeno zemljište podrazumeva da je sadržaj štetnih materija ispod propisanih maksimalno dozvoljenih koncentracija, kvalitet vode za navodnjavanje mora biti u skladu sa propisima kao i minimalna zagađenost vazduha izabranog područja. Preduslov za uključivanje zemljišne parcele u organsku proizvodnju po navedenom Zakonu je da parcela nije korišćena najmanje u poslednje dve  godine kod dugogodišnjih zasada ili je korišćena bez upotrebe sredstava sintetičko-hemijskog  porekla. Period u kome se prelazi sa konvencionalne na organsku proizvodnju naziva se periodom konverzije i zavisi od predhodne upotrebe i tretiranosti datog zemljišta.

Borovnica kao samoniklo šumsko voće po svom sastavu i lekovitim svojstvima poreklom iz prirodnih nezagađenih staništa, zadovoljava kriterijume organske proizvodnje, uz poštovanje međunarodnih propisa, koji su ugrađeni u Zakon o organskoj poljoprivredi Republike Srbije pa se može  sagledati njen značaj i sa tog aspekta. Takođe, sa ekonomskog aspekta nema poteškoća u plasmanu na domaćem i stranom tržištu  ako je obezbeđen visok i standardan kvalitet svežih i prerađenih plodova. Tražnja za plodovima i proizvodima od plodova borovnice je u stalnom porastu ( Savić i sar, 2006; Mijajlović i sar, 2006). Mora se istaći da su istraživanja plodova borovnice sa takvih lokaliteta kao što je Stara planina (Mijajlović i sar. 2007.) i Kopaonik (Stanković,2002) potvrdila vrednost  ovog voća u pogledu lekovitih svojstava i nutritivnog sastava.

Uzgoj borovnice kao organskog proizvoda na adekvatno izabranom terenu podrazumeva primenu potrebnih i dozvoljenih agrotehničkih mera i sredstava u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. Kiselost zemljišta ako je potrebno treba dovesti na potreban nivo dozvoljenim sredstvima za zakišeljavanje, ili ako je potrebno smanjiti kiselost. Takođe u određeno vreme primeniti dozvoljena sredstva koja će obezbediti mineralne materije koje su potrebne za razvoj biljaka. Ogrtanje zasada se vrši materijalima kao što su strugotina drveta ili piljevina, takođe iglicama bora što može pomoći u održavanju željenog pH zemljišta i u održavanju vodnog balansa. Vrste koje inače rastu na tresetištima moraju se pri gajenju u zasadima saditi sa slojem treseta jer se time olakšava apsorpcija vode obzirom da borovnica nema korenskih dlačica (Mainland and Cline 2007).

Orezivanje je radnja koja se na vreme moraju preduzimati radi boljeg plodonošenja. Zaštita zrelih plodova od bolesti i štetočina je poseban problem jer su konvencionalna sredstva kao fungicidi i insekticidi u ovoj vrsti proizvodnje zabranjeni. Korovi takođe ako se pojave moraju biti eliminisani. Zaštitna mera protiv grada i ptica se takođe moraju preduzeti. Sve navedene aktivnosti kao i poseban način branja, distribucije i skladištenja organski proizvedene borovnice mogu poskupeti ovaj način proizvodnje. Prinos ovako proizvedenih plodova je manji u odnosu na konvencionalnu proizvodnju ali obzirom na višu cenu ovih plodova ulaganje se može isplatiti(Kuepper and  Diver , 2004).

Borovnica kao izvozni potencijal

Borovnica je se u Srbiji jedna od vrsta koje se izvoze. Pokazatelji ukupno izvezenih količina ovog voća u svežem stanju za 2005. god nisu zanemarljivi, radi se o količini od 19280 kg čime je ostvaren priliv od 28432 američka dolara (Katić i sar. 2006). Ove količine se odnose na ukupno prikupljene plodove kako sаmoniklog tako i uzgajanih borovnica. Opredeljivanje proizvođača u Srbiji za proizvodnju može se pokazati kao unosan posao koji može doneti dobit pre svega proizvođačima. Оpšti interes je sa aspekta kvaliteta ovog voća na ovim prostorima, a povećnje izvoza može doprineti nacionalnim interesima. Okruzi u brdskim i planinskim delovima Srbije mogu biti korišćeni u cilju gajenja borovnice. Zlatiborski okrug kao primer, padina sa potrebnom klimom, odgovarajućim količinama padavina, vlažnošću vazduha, nagibom terena, povoljnom kiselošću zemljišta, nezagađenim vazduhom i očuvanom životnom sredinom.  Osim navedenog postoje i drugi predeli u Srbiji koji su sličnih osobina na kojima bi se mogli dizati zasadi borovnice. Preporuka je izabrati domaće vrste i te sadnice uzgajati je visokožbunasta borovnica u našim uslovim ne može da ostvari punu rodnost i iziskuje velika dodatna ulaganja.

 

 

ZAKLJUČAK

 

Ovaj rad je imao za cilj sagledavanje perspektive i mogućnosti intenzivnijeg uzgajanja  borovnice na prostorima Srbije. Uslovi u smislu klimatskih i zemljišnih postoje. Brdsko-planinske oblasti koje se mogu izdvojiti kao Zlatiborski okrug i pojedina područja mnogih drugih planinskih okruga, mogu da zadovolje potrebe u uzgoju borovnice. Dostupnost vode, količina padavina, kiselost zemljišta, odgovarajući nagib terena i ekspozicija, potrebne niske temperature  su uslovi koji su ispunjeni. Poseban akcenat treba staviti na područja gde je priroda u očuvanom nenarušenom i nezagađenom  stanju takva su posebno visokoplaninska. Organska proizvodnja je u takvim područjima  izvodljiva. Proizvođači treba da su informisani u pogledu odabira prave vrste i sorte borovnice i edukacija u tom smislu je u Srbiji potrebna. Preporuka je opredeliti se za domaće vrste borovnice, jer kod visokožbunaste dodatna ulaganja u zaštitne mere u mnogome poskupljuju proizvodnju.

 

LITERATURA

1.             Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima ( Sl. Glasnik br.62/2006.)

2.            Charles M. Mainland and William O. Cline (2007) : Blueberry Production for Local Sales  and Small Pick-Your-Own Operators, NC State University Horticulture Information Leaflets

3.            George  L. Kuepper and Steve Diver (2004) : Blueberries : Organic Production, Horticulture Production Guide

4.            Mijajlović Nada, Savić Mirjana, Katić, B, (2006): Zastupljenost borovnice, brusnice i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal, Saopšteno na međunarodnom naučnom skupu „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (I) (razvoj lokalni zajednica), Ekonomika poljoprivrede, Vol. LIII, br./N^o TB, 533-541, UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462, Beograd/Mali Zvornik

5.            Katić, B, Savić Mirjana, Mijajlović Nada, ( 2006) : Mogućnost plasmana šumskih   plodova, lekovitog i aromatičnog bilja, Saopšteno na naučnom skupu sa  međunarodnim učešćem “Perspektive agrobiznisa Srbije i evropske integracije”,Ekonomika poljoprivrede, vol. LIII, br/No 3, UDC  338.43:63,YU ISSN 0352-3462, str. 767-785, Valjevo

6.            Savić Mirjana, Mijajlović Nada, Katić, B, (2006): Zakonski okvir za proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG, Saopšteno na naučnom skupu sa međunarodnim učešćem “Perspektive agrobiznisa Srbije i evropske integracije”, Ekonomika poljoprivrede, vol. LIII, br/No 3, UDC 338.43:63, YU  ISSN 0352-3462, str. 719-725, Valjevo

7.       Grlić, Lj, (1980): Samoniklo jestivo bilje , Prosvjeta , Zagreb.

8.       Stanković Tatjana, Korićanac Ksenija, (2002): Lekovito bilje Kopaonika.

9.       Farmaceutsko istraživačko društvo »Dr Jovan Tucakov«, Beograd.

10.    Šilić, Č, (1983): Šumske zeljaste biljke, Svijetlost, Sarajevo.

11.    Tucakov, J, (1990): Lečenje biljem, Rad, Beograd .

12.    Willfort, R, (1989): Ljekovito bilje i njegova upotreba, Mladost, Zagreb.

13.   Mijajlović Nada, Savić Mirjana, B., Katić (2007) : Svojstva samonikle borovnice sa Stare planine, XII Savetovanje o biotehnologiji – Zbornik radovaVol. 12. (13), str. 47-51, Čačak

Autori: Nada Mijajlović, Mirjana Savić, Branko Katić