Sljez crni
Rezime
Prikupljanje samoniklog bilja i njihovih plodova, kao i njihova prerada i plasman u skladu sa standardima organske proizvodnje, je jedan vid diverzifikacije privrednih aktivnosti, ali i obezbeđenja boljih prihoda i standarda domaćinstava u ruralnim i urbanim sredinama i svih učesnika u lancu prometa.
Evidentan je trend rasta potražnje zdravstveno bezbednih proizvoda na svetskom tržištu, a posebno proizvoda organske poljoprivrede. Republika Srbija ima dobre uslove da sa čistih, nezagađenih područja ubire i prerađuje samoniklo bilje i njihove plodove prema kriterijumima organske proizvodnje, što je i potencijalna mogućnost povećanja izvoza na tržište Evropske Unije.
Ključne reči: Samoniklo bilje, organska proizvodnja, održivo ubiranje, ekonomska procena
Održivo ubiranje samoniklog bilja u Srbiji
Srbija je globalno značajan centar biodiverziteta. Flora u našoj zemlji je veoma bogata i u okviru nje je oko 700 vrsta lekovitih i aromatičnih biljaka. Registrovano je 420 vrsta, a procena je da je oko 280 vrsta farmakološki ispitano i nalaze se u prometu (Katić i sar, 2006).
U Srbiji postoje mnogi regioni koji imaju dobre prirodne potencijale, ali oni nisu u potpunosti iskorišćeni. Masovnije branje lekovitog i aromatičnog bilja (MAP) u Srbiji se odvija na jugoistoku. Sokobanja predstavlja najbitniji predeo sa koga se ubire samoniklo bilje u značajnim količinama.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko dvanaesthiljada organizovanih berača, ali i određen broj povremenih, koji se aktiviraju u momentu povoćane tražnje na tržištu, što rezultira većom cenom. Ima i berača, koji skupljaju lekovite i aromatične biljke za vlastitu upotrebu ili za direktnu prodaju na pijacama.
Berači obično rade pojedinačno, iako bi smanjili svoje troškove korišćenjem zajedničkog prevoza. Često se berba obavlja paraleleno sa drugim aktivnostima, kao što su vođenje stada na ispašu ili obrađivanje zemlje.
Količina sakupljenih samoniklih biljaka varira, ali može da dostigne i 50 kg dnevno.Dok neki proizvođači mogu da proizvedu nekoliko tona sušenog bilja godišnje, pojedini uspeju da sakupe i prodaju samo par kilograma. Velike su razlike u sakupljenim količinama samoniklog bilja. Nizak nivo pouzdanosti u izvorima sirovina je ograničavajući faktor za ulaganja u ovu delatnost.
Tabela 1. Broj ukupnih biljnih i lekovitih biljnih vrsta u svetu
| Zemlja | Biljne vrste | Lekovite biljne vrste | % |
| Kina | 26,092 | 4,941 | 18,9 |
| Indija | 15,000 | 3,000 | 20,0 |
| Indonezija | 22,500 | 1,000 | 4,4 |
| Malezija | 15,500 | 1,200 | 7,7 |
| Nepal | 6,973 | 700 | 10,0 |
| Pakistan | 4,950 | 300 | 6,1 |
| Filipini | 8,931 | 850 | 9,5 |
| Šri Lanka | 3,314 | 550 | 16,6 |
| Tajland | 11,625 | 1,800 | 15,5 |
| SAD | 21,641 | 2,564 | 11,8 |
| Vijetnam | 10,500 | 1,800 | 17,1 |
| Srbija | 3,665 | 700 | 19,1 |
| Svet | 422,000 | 52,885 | 12,5 |
Izvor: „ Impact of cultivation and gathering of medicinal plants on biodiversity “, (FAO).
Jedan od problema u sakupljanju samoniklog bilja su neadekvatne i nesigurne zarade mnogih berača, ali i veletrgovaca, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.
Postoje velike razlike u zaradama na različitim nivoima (berači, veleprodaje i maloprodaje, izvoznici). Očekivano, berači dobijaju najmanji deo vrednosnog lanca, u proseku 0,99 eura/kg sušenog i isporučenog bilja sabirnim centrima ili prerađivačkim kapacitetima.Velikoprodaje postižu cenu 2,4 puta veću od cene koju dobijaju berači, a izvoznici oko 80% cene, koja se ostvaruje na nacionalnom velikoprodajnom nivou.
S obzirom da su stavovi onih koji su uključeni u trgovinu od posebne važnosti, bitno je da njihovo promovisanje i unapređenje bude polazna osnova u svakoj strategiji za stvaranje održivog MAP sektora.
Da bi se očuvao bidiverzitet neophodno je sprovoditi održivo sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja. Održivo branje može se realizovati ako se: povećeju zarade svih koji učestvuju u trgovini i obezbeđivanjem profitabilnih aranžmana, koji su u skladu sa održivim upravljanjem resursima.U tom cilju neophodno je podržati razvoj udruženja, koja će predstavljati interese raznih učesnika u lancu poslovanja sa samoniklim biljem; razvijati primenjive planove upravljanja oim sektorom; edukovati berače o adekvatnim tehnikama branja radi očuvanja biodiverziteta; povećati napore u zaštiti uzgoja ugroženih i rizičnih vrsta.
Za ovaj sektor značajno je definisanje standarda najbolje prakse, kako vezano za održivo sakupljanje, tako i za fer trgovinu.
Održiv MAP sektor je bitan i za obezbeđivanje boljeg standarda u najvećem broju ruralnih domaćinstava i za očuvanje biodiverziteta. On omogućava: ekonomsku vrednost (ekonomska održivost), smanjuje siromaštvo i nejednakost (društvena održivost) i čuva i obnavlja prirodne resurse (ambijentalna održivost).
Društvena i ambijentalna održivosti su najuže povezane. Socijalna održivost se odnosi na zarade onih koji su uključeni u ovaj sektor; sigurnost, održivost i standard zarada u najvećoj meri zavise upravo od održivog korišćenja lekovitog i aromatičnog bilja. Ujedno, društvena i ambijentalna održivost su povezane sa ekonomskom održivošcu tako da postoje opravdani razlozi da organizacije, koje posluju u ovom sektoru usvoje i striktno primenjuju održivu praksu. Sveopšti razvoj i rast u MAP sektoru ne može da se realizuje bez primene strategije u cilju povećavanja održivosti prirodnih resursa. Ako se ne bi usvojila održiva praksa, ugrozili bi se srednjoročni i dugoročni poslovni uspesi.
Kompleksan je problem iznalaženje rešenja za stvaranje MAP privredne grane, koja će funkcionisati na održiv način.
Da MAP privredna grana funkcioniše na principima održivog razvoja neophodno je sprovesti proces postepenih promena. U komplementarne intervencije su uključene razne interesne grupe (javni sektor, privatni sektor, gradjansko društvo i donatori), od kojih svaka nastoji da doprinese dugoročnom cilju održivog MAP sektora.
Koordiniranje u MAP sektoru
Ponekad različiti učesnici u lancu ubiranja, prerade i prometa imaju konflikt interesa. Stoga je potrebna odgovarajuća koordinacija. Uspešnost institucije-koordinatora procenjuje se kroz 3 međusobno povezane funkcije:
- Uporedjivanje informacija;
- Uravnotežavanje interesa;
- Izvršavanje dogovora.
Uravnotežavanje različitih interesa i organizovanje foruma na kojima svi učesnici u MAP sektoru mogu da ispolje svoje interese, da procene prezentirane opcije i strategije i dođu do prihvatljivog dogovora. Ovo je od posebne važnosti, jer su berači veoma udaljeni jedni od drugih i retko imaju priliku da se čuju i njihovi stavovi.
Problem ubiranja samoniklog bilja na održiv način za većinu berača ne postoji, jer smatraju da se ovi resursi nedovoljno koriste. Nasuprot tome, činjenica je da postoje osetljive i ugrožene vrste, a i bojazan, bez adekvatne koordinacije MAP sektora, da i one vrste, koje nisu na spisku ugroženih, mogu da pretrpe posledice prekomerne eksploatacije.
Odgovarajućom reguativom se štite autohtone biljne vrste i uređuje njihovo kontrolisano koriščenje. U Srbiji su zakonskim propisom određene vrtse divlje zaštičene vrste flore, kojima preti izumiranje, a čije se ubiranje iz njihovih prirodnih staništa stavlja pod strogu kontrolu. Pod kontrolom je 152 vrsta divlje flore, tri vrste lišajeva i 15 vrsta gljiva. Sakupljanje divlje flore se dozvoljava uz dobijanje dozvole za sakupljanje zaštićenih vrsta u dozvoljenim količinama i u propisanom periodu.
Da bi se postigla racionalna održiva eksploatacija ovih resursa, potrebno je obezbediti dugoročne koristi, a to zahteva koordinirano i efikasno upravljanje resursima uz odgovarajuće mehanizme za kontrolu uživanja prava. Dugoročna korist je u direktnoj vezi sa odgovornošću berača u upravljanju resursima, jer njihova egzistencija u potpunosti ili delom zavisi od nje. Osim toga, moraju se predvideti i sprovoditi adekvatne kazne za prekršioce principa održive eksploatacije ovih resursa.
Kultivacija rizičnih i ugroženih vrsta
Većina uvoznika u Evropskoj uniji više traži i ceni kultivisane lekovite i aromatične biljke. Jedan od načina smanjenja pritiska na eksploataciju samoniklog bilja je njihova kultivacija. Mada se kultivacija može koristiti kao dobar i svrsishodan način za obezbeđivanje veće količine sirovina i proizvoda i većeg tržišta, ona ima niz ograničenja, a to su:
- Sve vrste se ne mogu lako kultivisati;
- Nekima vrstama treba više godina da postignu zrelost i da se mogu brati;
- Evidentan je problem kvaliteta semena i/ili materijala koji se koristi;
- Poznate su tehnologije uzgajanja za svega nekoliko vrsta MAP bilja;
- Nedostatak informacija o procesu uzgajanja većine vrsta MAP bilja.
Evropsko tržište lekovitog i aromatičnog bilja
Evropska unija je najveće komercijalno tržište na svetu za lekovito i aromatično bilje, sa uvozom od oko 120.000 tona u vrednosti od 200 miliona US $; to je veleprodajna cena za sušenu sirovinu za period od 1991 do 2000. godine. Godišnja stopa rasta procenjena je na od 5 do 10%.
U okviru Evropske unije, Nemačka je daleko najvažniji uvoznik, sa oko 38 % tržišta, na drugom mestu su Francuska sa 17% i Italija sa 9% od celokupne uvozne robe. Nemačka je, ujedno, najveći evropski izvoznik, sa oko 15,000 tona izvezenog ovoga bilja godišnje u evropske zemlje i u SAD. Najvažniji izvoznici u Evropsku Uniju su po vrednosti: SAD (15,8 %), Indija (8.0 %), Kina (7.45 %), Bugarska (6.44 %) i Egipat (5.47 %).
Bivša Savezna Republika Jugoslavija je bila najveći izvoznik lekovitog i aromatičnog bilja u Evropsku Uniju, a sada Srbija zajedno sa Crnom Gorom u ukupnom MAP uvoz učestvuje sa svega 0,43 %. Najvažniji istočno-evropski konkurenti Srbiji su Bugarska, Poljska i Madjarska.
Lekovito i aromatično bilje balkanskih zemalja ogranično je na sirovine kao što su: sušeno bilje, često već sečeno, prosejano i sortirano, kao i poluprerađevine kao što su alkoholni ekstrakti i esencijalna ulja.
Osnova marketinške strategije, koja bi mogle da unapredi MAP sektor, treba da bude kvalitet. Mada je među zemljama-izvoznicama žestoka konkurencijom, malo je dobavljača, koji zadovoljavaju međunarodne standarde za organsko ubiranje i preradu. Upravo je organska poljoprivreda, koja uključuje i ubiranje samoniklog bilja i njihovih plodova, dobra prilika za Srbiju da se osvoje nova tržišta.
Sertifikat za održivu berbu u MAP sektoru
Intenzivno se radi na utvrđivanju sertifikata za šumske proizvode, koji nisu od drveta. Sa aspekta održivog ubiranja posebno su značajna tri sertifikata:
- Sertifikat šumskog gazdinstva;
- Socijalni sertifikat;
- Organski sertifikat
Međunarodna federacija za razvoj organske poljoprivrede (IFOAM) je donela pravila, koja utvrđuju da bilje, koje se svrstava u organsku poljoprivredu, treba da:
– potiče sa održivog šumskog ambijenta;
– bude ubrano i sakupljeno na način, kojim se ne dovodi u pitanje održivost;
– potiče iz precizno definisanog područja;
– bude sakupljano od strane berača, koji su poznati i koji su dobri poznavaoci područja.
HACCP (Hazard Analysis Critical Control Point) je međunarodno priznat koncept za prevenciju mikrobioloških, hemijskih i fizičkih zagađenja u lancu dobavljača, prerađivača i distributera prehrambenih proizvoda. U zemljama EU HACCP koncept je postao obaveza u cilju osiguranja bezbednosti hrane prema EU regulativi 93/43/(EEC).
Zaključak
Mogla bi postojati tendencija da se pitanjima socijalne i ambijentalne održivosti pristupi odvojeno iako su, u suštini, usko povezane. Socijalna održivost se odnosi na zarade svih aktera uključenih u MAP sektor, a sigurnost, održivost, kao i standard svih u lancu MAP sektora u najvećoj meri zavise od održivog korišćenja prirodnih resursa.
Društvena i ambijentalna održivost su povezane sa ekonomskom održivošću; stoga postoje jaki i opravdani razlozi da svi akteri u MAP sektoru usvoje održivu praksu.
Srednjoročni i dugoročni poslovni uspeh preduzeća, sveopšti rast u ovom sektoru u uskoj je vezi sa koordiniranim i održivim upravljanjem korišćenja lekovitog i aromatičnog bilja.
Radi očuvanja biodiverziteta kultivacijom se smanjuje pritisak na eksploataciju samoniklog bilja. Pri tome, mora da se naglasi, da je kultivacija većine biljnih vrsta kompleksan i komplikovan proces.
Organska poljoprivreda, koja podrazumeva i ubiranje samoniklog bilja i njihovih plodova, predstavlja realan izvozni potencijal za Srbiju.
Pošto se mnoge vrste lekovitog i aromatičnog bilja koriste za prehrambene proizvode i pića (na primer, biljni čajevi, začini), podrazumeva se obaveza uvođenja i primenae HACCP principa i u MAP sektor.
Izvori
1. Bogavac, Predrag, Savić Mirjana, 1995, Fitoterapija – istina i zabluda, Zbornik radova IX Savetovanja agronoma i tehnologa, Smederevo, 193 -196.
2. Dražić Slobodan, 2004, Lekovito bilje Srbije, Zbornik radova VIII Naučno-stručnog simpozijuma: «Biotehnologija i agroindustrija», Velika plana, 130-138.
3. Dražić Slobodan, Prodanović Slaven, 2004, Lekovito bilje – diverzitet i njegovo korišćenje,Zbornik radova VIII Naučno-stručnog simpozijuma: «Biotehnologija i agroindustrija», Velika plana, 139-146.
4. Katić Branko, Savić Mirjana, Mijajlović Nada, 2006, Regulativa očuvanja i unapređenja biološke i genetske raznovrsnosti, Tematski zbornik – Ekonomika poljoprivrede: “Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj I (razvoj lokalnih zajednica), Beograd, , 615-625.
5. Katić Branko, Savić Mirjana, Mijajlović Nada, 2006, Mogućnost plasmana šumskih plodova,lekovitog bilja,Valjevo, Ekonomika poljoprivrede, vol. LIII, br/No 3, 767-785.
6. Mihailović Branko, Savić Mirjana, Katić Branko, 2007, Konsalting usluge u funkciji unapređenja organske proizvodnje, Industrija, 4, Beograd, 81- 95.
7. Naredba o zabrani sakupljanja pojedinih zaštićenih vrsta divlje flore i faune u 2006. godini ( „Sl. glasnik RS“, br. 23/2006).
8. Savić Mirjana, 2005, Značaj i područje primene HACCP sistema, Zbornik abstrakata Simpozijuma: „ Stočarstvo, veterinarstvo i agroekonomija u tranzicionim procesima“, Zbornik abstrakata, Herceg Novi, 18.
9. Savić Mirjana, Mijajlović Nada, Katić Branko, 2006, Zakonski okvir za proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG , Ekonomika poljoprivrede, Valjevo, vol. LIII, br/No 3, 719-725.
10. Savić Mirjana, Popović Vesna, Katić Branko, 2006, Zakonska regulativa EU za ocenu usaglašenosti proizvoda u pogledu upravljanja bezbednošću i kvalitetom hrane, Ekonomika, Niš, 5-6, 71-82.
11. Savić Mirjana, Bekić Bojana, 2006, Životna sredina u zakonodavstvu EU i RS, Tematski zbornik-Ekonomika poljoprivrede„Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj I (razvoj lokalnih zajednica), Beograd, 655-661.
12. Savić Mirjana, Kanački Zoran, Kanački Lidija, 2007, Zaštita životne sredine – sistem upravljanja i kontrole, Ekonomika, 3-4, Niš, 68-74.
13. Simić Jeremija, Bogdanović Jovan, Stevanović Simo, 2003, Determinante, dosadašnji rezultati i perspektive proizvodnje i prerade lekovitog bilja; Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 2.
14. Todić Dragoljub, 2004, Trgovina ugroženim vrstama divlje faune i flore u pravu Evropske unije, Evropsko zakonodavstvo.
15. Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja prometa divlje flore i faune («Službeni glasnik RS», br. 31/2005 i 45/2005. – ispravka).
16. Vukojević Milan, 1991, Problemi ekonomske proizvodnje biološki čiste hrane; Ekonomika poljoprivrede, Beograd, br. 9.
17. Vukomanović Lazar, Bojanić Slobodan,1999, Ekonomika gajenja nekih tržišno značajnih lekovitih, aromatičnih i začinskih biljnih vrsta u regionu Kučeva; Ekonomika poljoprivrede, 1-2.
18. Zakon о organskoj proizvodnji i organskoj proizvodnji («Sl. glasnik RS”, br. 62/06).
19. Zakon o zaštiti životne sredine («Sl. glasnik RS, br. 135/04).
AMBIENT, SOCIABLE AND ECONOMIC ESTIMATE OF GATHERING AND PROCESSING OF INDIGENOUSLY HERBS
Savić Mirjana, Mijajlović Nada, Bekić Bojana
Apstrakt
Ingathering indigenously herbs and them fruits, and processing of them and marketing standard specification organic production, is one aspect diversification economic activity, but guaranty better income and standard of life in rural and urban environmental and all of members in chain of turnover.
Rising trend of demand safety products on world market is evidently, especially products of organic production. Republic of Serbia has clean and unpolluted domains which are good conditions for gathering and processing indigenously herbs and fruits of them, in accordance with criteria organic production, that is possibility for export rise in Europe Union.
Key words: indigenously herbs, organic production, sustainable gathering, economic estimate
agroekonomija 