Na Nanjing Univerzitetu u Kini istraživač Chen-Yu Zhang je sa svojim saradnicima istraživao uticaj zelenih biljaka na ljudske gene. U studiji, koju je objavio, pokazao je da povrće kao što su brokoli, karfiol, kelj, kupus i sve ostale zelene biljke koje jedemo, imaju mogućnost menjanja ljudskih gena. Ovo otkriće je potpuno novo za nauku.
Mehanizam delovanja nije potpuno razjašnjen. Još uvek je nejasno kako mikro RNK preživi izlaganje enzimima i želudačnoj kiselini u toku varenja.
Istraživanje je vršeno na miševima i na 30 dobrovoljaca. Utvrđeno je da biljna mikro RNK preživi proces varenja i odlazi u krvotok.
Miševima je ubrizgana mutirana verzija biljne mikro RNK i Zhangov tim je na taj način uspešno manipulisao nivoima proteina i holesterola u mišjim organizmima.
Veliki je značaj ovoga oktrića i njegove potencijalne primene u medicini.
* * *
Eating your greens alters your genes
A landmark study suggests that eating plants changes the behaviour of your genes in ways that are new to science.
Izvor: http://www.newscientist.com/
Autor: MPG71
agroekonomija 
Jedno vreme sam pratio novosti sa pomenutog linka, a onda pronašao i časopis u pdf formatu koji možeš da „downloaduješ“…i kada sam video da reklamiraju firmu „Monsanto“, prestao sam da se zanimam za nauku te vrste. „Sunčarenje“, gledanje u Sunce obnavlja našu DNK, a pri tom nisam nikakav pokusni miš, već slobodno i radosno biće 🙂
sjajna informacija ! a to je ujedno i razlog zasto gmo hrana stetno utice na nas organizam….
🙂
Jedni zagovaraju GMO hranu, tvrdeći da ne uzrokuje nepoželjne posledice u organizmu, a većina je protiv nje.
Agro imaš jednu štamparsku grškic KUPUT umesto KUPUS-pozdrav od Nenada 😉
Hvala, Nenade!
Informacija da je neka hrana nastala od genetski modifikovanih organizama ne govori mnogo o tome da li ta hrana štetno ili korisno utiče na organizam. U stvari, ja se priklanjam tome da je verovatnije da je korisna. Zavisi od toga , na koji način je modifikovana i sa kojim ciljem. Ako je recimo salata modifikovana da izdrzi veći mraz i testiranjem je utvrdjeno da nema štetnih efekata, onda je korisna koliko i obična genetski nemodifikovana salata. Ako je na primer jabuka modifikovana da sadrži veće količine nekih korisnih materija, recimo vitamina C, onda ona može biti i korisnija za organizam od genetski nemodifikovane jabuke. Mada, na drugu stranu praktično sve jabuke koje jedemo su genetski modifikovane selektivnim ukrštanjem da bi se dobile željene osobine.
Vaš komentar je potvrda onoga što sam navela u svom komentaru da su mišljenja naučnika, stručnjaka i potrošača oprečna.
Evo još jedno mišljenje i stav o GMO i ispravnosti hrane uopšte:
Slušala sam jedno veoma interesantno predavanje Prof. dr Sedlak Vadoc Valerije, te sam povezala sa pomenutim RNK. Naime profesorica kaže da: od gena ono što smo nasledili od roditelja jeste VARJAČA. Verovatno ste shvatili, ako zeleniš menja DNK , znači da ishranom možemo promeniti svoj DNK, što opet znači da naše zdravlje je predodređeno veoma malim procentom preko naslednih DNK.
Može da se zaključi, da je hrana izuzetno bitan faktor u očuvanju zdravlja. U brojne, lako uočljive, pozitivne efekte pojedinih namirnica sam se i sama uverila.