TINKTURA MAJČINE DUŠICE (Thymus vandasii Vel)

Uvod

Tinkture su, prema propisu Ph. Jug. III, etanolno-vodeni rastvori ekstrakta droga ili drugih estragenasa. Mogu se izrađivati maceracijom, perkolacijom ili drugim odgovarajućim metodama.  Tinkture su obojeni, bistri rastvori mirisa i ukusa svojstvenih drogama od kojih su pripremljene.

Izrađuju se  tretiranjem droge u suvom stanju sa etil-alkoholom ili drugim ekstragensima propisane koncentracije. Mogu da budu tinkture jakog i slabog dejstva; one jakog dejstva se izrađuju perkolacijom, a one slabog dejstva maceracijom

Izbor menstruma za izradu tinktura ovisi od karakteristika aktivnog principa, odnosno od njegove  rastvorljivosti kao i rastvorljivosti inertnih supstanci u upotrebljenom rastvaraču. Najčeše je u primeni etil-alkohol u propisanim koncentracijama.

Svojstva majkine dušice

Majkina dušica je kosmopolitska, višegodišnja zeljasta biljka grmolike forme, svega pedalj visine. Ima mnogo varijeteta ove biljke; u našoj zemlji preko šezdeset. Raste na kamenitim površinama i planinskim suvatima. Traži puno svetlosti i toplote.

Ubraja se u  lekovite, aromatične i začinske biljke. Nije otrovna.Može se koristiti u dužem periodu, jer ne uzrokuje navikavanje i nelagodnost. Isparljive, lekovite komponente majkine dušice odstranjuju se iz organizma  putem disajnih organa. Koristi se kao lek u narodnoj i naučnoj medicini. Ulazi u sastav velikog boja lekovitih preparata za lečenje kašlja, bronhijalnog katara, neurasteničnih vrtoglavica, nervnog sistema, za jačanje želuca i otklanjanje grčeva u želucu. Timol iz majčine dušice pomaže u eliminisanju crevnih parazita. Koristi se i za sprečavanje neprijatnog zadaha. Ova biljka sadrži timol i kvarkvaral, fenolna jedinjenja, koja joj daju i antiseptička svojstva; ima svojstvo da zaustavlja razvoj niza patogenih mikroorganizama, a prema nekim autorima je i mikrobicidna. Ova jedinjanja su, pored taninskih materija, osnova lekovitosti ove biljke, a daju joj i karakterističan, prijatan miris. Majkina dušica se ubraja i u začinske biljke, posebno u primorskim krajevima, za ublažavanje jakih mirisa hrane od riba (Tucakov, 1971; PDR for Herbal Medicines, 2000;www.cro-web.com).

Cilj rada je bio da se za izradu tinktura koristi majkina dušica sa eko-područja Stare planine, koja je park prirode sa strogim prirodnim rezervatima i da se ispitaju osnovni parametri takvog preparata.

Materijal i metod rada

Za istraživanja u okviru ovoga rada korištena je majkina dušica sa lokaliteta Stare planine. Ubrana je u julu 2008. godine na nadmorskoj visini od 1600 m. Droga je osušena u hladu na promajnom mestu.

Tinkture su spravljene maceracijom 1 dela suve biljke sa 5 delova 70 vol% etanola u trajanju od 5 do 8 dana na 15o C. Posle završene ekstrakcije rastvor je odliven, a ostatak rastvora u drogi iscrpljen je presovanjem. Dobijeni rastvor je posle filtracije čuvan u staklenoj boci na tamnom mestu na 15o C.

Analiza tinkture majčine dušice obuhvatila je ispitivanje organoleptičkih osobina i  aktivnih principa. Organoleptičkim ispitivanjem ocenjeni su: izgled, bistrinu, miris i ukus. Rastvorljive materije određene su refraktometrijski kao i indeks refrakcije (Savić, 1995). Aktivni principi su, prema Ph.Jug.IV, obuhvatili određivanje suvog ostatka i sadržaja etil-alkohola. Sadržaj suvog ostatka određen je isparavanjem, a sadržaj etil-alkohola piknometom, prema propisima Ph.Jug.IV.

Rezulati ispitivanja i diskusija

Rezultati analize ispitivanih parametara tinkture majkine dušice prikazani su u sledećoj tabeli.

Pregled praćenih parametara u tinkturama majčine dušice (Thymus vandasii Vel )

Trajanjeekstrakcije Estragens Tip5maceracije Suviostatak,% Rastvorljivematerije, % Indeksrefrakcije Sadržajetanola,vol.%
5 dana 70% etanol (1:5) 3,18 23,8 1370,0 63,87
6 dana 70%etanol (1:5) 3,25 24,0 1370,5 63,83
7 dana 70%etanol (1:5) 3,31 24,7 1372,0 63,78
8 dana 70%etanol (1:5) 3,40 25,3 1373,0 63,74

5 -1:5-biljka:estragens

Tinkture se dele prema: sadržaju, jačini, aktivnim principima, poreklu i rastvaraču. Prema poreklu tinktura majkine dušice je tincturae simplices, jer je dobijena ekstrakcijom jedne droge, a prema jačini je tinktura slabog dejstva spravljena maceracijom.

Organoleptičko ocenjivanje tinktura majkine dušice je pokazalo  da  u  rastvoru nema nepoželjnog  zamućenja i taloženja, odnosno da su preparati potpuno bistri. To je i očekivano obzirom da su analize obavljene neposredno nakon izrade tinktura, a čuvane su u staklenim bocama adekvatno zatvorenim bez kontakta sa svetlošću. Zbog toga nije moglo doći do nepoželjnih promena usled uticaja svetlosti, interakcije sa staklom i isparavanja.   Tinkture su farmaceutski preparati lako podložni destabilizaciji pod uticajem svetlosti, alkalija iz stakla i usled isparavanja rastvarača. Promene sa dalekosežnim posledicama po kvalitet preparata su zamućenje i taloženje. Uzroci destabilizacije tinktura su fizički i hemijski procesi.Usled isparavanja menstruma, zatim oksidacije, redukcije, promene pH vrednosti, hidrolitičkih procesa i dejstva fermenata nastaju presićeni rastvori pa dolazi do sedimentacije koloidno rastvorljivih materija: masti, smola, guma, hlorofila. Talog tokom sedimentacije povlači i aktivne principe tinkture, što rezultira smanjenjem terapeutske vrenosti preparata.

Za izradu tinktura zahteva se suva droga. Ako sadrži veću količinu vode, upotrebljava se etil-alokohol veće koncntracije, jer prisutna voda razblažuje alkohol, a tinktura ne sme da ima nižu koncentraciju alkohola od propisane u Farmakopeji. Manji sadržaj etil-alkohola negativno utiče na stabilnost tinkture; povećava se suvi ostatak usled rastvaranja balasnih materija.

Neophodno je izrađivati i čuvati tinkture na sobnoj tempetaruri. Ako se čuvaju na nižoj temperaturi od one pri kojoj su spravljene, doći će do separacije i sedimentacije dela ekstrahovanih supstanci usled promene njihove rastvorljivosti. Pri tome, nastali sediment može dodatno da adsorbuje aktivne principe iz rastvora. Stoga Ph. Jug. III propisuje da se ovi preparati čuvaju na temperaturi od 5-150 C, ako nije drukčije propisano, i zaštićeni od svetlosti.

Sadržaj suvog ostatka u ispitivanim tinkturama majkine dušice je 3,18-3,40%. Prema istraživanjima optimizacije ekstrakcije šipurka, autora Menković i sar, (2003) suvi ostatak u ekstraktima je veći kod upotrebe etil-alkohola niže koncentracije; kod primene etil-lkohola koncentracije 40 vol.% suvi ostatak je 28,02%, a sadržaj alkohola u ekstraktu  28,34 vol.%, dok je u ekstraktu sa etil-alkoholom koncentracije 50 vol.% suvi ostatak 23,85%, a sadržaj alkohola 40,36vol.% . Kako je u ovom radu upotrebljen 70% etanol, razumljivo je, između ostalog, zašto je suvi ostatak relativno nizak.

Sadržaj rastvorljivih materija u tinkturama majkine dušice kreće se u intervalu od 23,8 do 25,3%. Duže vreme tretmana uticalo je na povećanje rastvorljivih materija u tinkturama i blago smanjenje koncentracije atil-alokohola od 63,87 do 63,74 vol.%.

Prema organoleptičkoj oceni optimalno vreme ekstrakcije je 5 dana; tinktura se odlikuje karakterističnim, prijatnim mirisom i ukusom na drogu, a spravljena je u skladu sa preporučenim vremenom ekstrakcije prema Ph.Jug. III. Kod ostale tri tinkture miris je svojstven drogi, ali manje harmoničan u odnosu na tinkturu spravljeno tretmanom u trajanju od 5 dana.

Zaključak

Prema rezultatima ispitivanja tinktura majkine dušice u okviru ovoga rada i podataka iz literature može se zaključiti:

  • Za izradu ovih preparata preporučljivo je koristititi etil-alkohol veće koncentracije, kako bi se iz lekovite biljke ekstrahovalo  manje balasnih materija, koje u periodu čuvanja mogu uzrokovati nepoželjno zamućenje i taloženje, a time i gubitak terapeutskih svojstava tinktura;
  • Dužina maceracije od 5 dana se pokazala povoljnijom u odnosu na ekstrakcije u trajanju od 6, 7 i 8 dana sa aspekta senzornih svojstava, konkretno mirisa, a i u skladu je sa propisima Ph.Jug.III;
  • Korištenjem lekovitih biljaka sa ekoloških područja za izradu lekovitih preparata doprineće se njihovoj bezbenosti za ljudsku upotrebu, stoga je za ispitivanja u radu i upotrebljena majkina dušica sa Stare planine.

Literatura

1.  Menković,N, Šavikin-Fodulović Katarina, Zdunić Gordana, Optimizacija ekstrakcije šipurka, Lekovite sirovine-Zbornik radova,XXII, 23, 147-151, Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, Beograd, 2003.

2.  Mijajlović Nada, Savić Mirjana, Katić, B, Zastupljenost borovnice, brusnice i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal, Ekonomika poljoprivrede, Vol. LIII, br/N0 TV, 533-541, Beograd/Mali Zvornik, 2006.

3.  Mišić, V. i sar, Biljne zajednice i staništa Stare planine, Srpska akademija nauka i

umetnosti, Knjiga 49, Beograd, 1978.

4.  Ph. Jug. III

5.  Ph. Jug. IV, Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu, Beograd, 1984.

6.  PDR for Herbal Medicines, 2TM, Second edition, Montrale, 2000.

7.  Savić Mirjana, Kontrola kvaliteta proizvoda od voća i povrća i osvežavajućih bezalkoholnih pića, Potez, Beograd, 1995.

8.  Tucakov, J, Lečenje biljem, Kultura, Beograd, 1971.

Autori: Savić Mirjana, Obratov-Petković Dragica, Brajanoski Dušanka

POGODNOSTI SAMONIKLE BRUSNICE ZA PROIZVODNJU LIKERA

UVOD

Brusnica (Vaccinium vitis-idaea)  poznata u literaturi kao evropska brusnica je cenjeno šumsko voće. Biljka raste kao razgranati, niski  grm (do 30cm)  uglavnom u planinskim fitocenozama. Na Staroj planini je utvrđeno prisustvo brusnice u tri fitocenoze. Njoj srodna vrsta iz familije vresova (Ericaceae) je borovnica. Zahteva humusno i kiselo zemljište (od 4-5 pH), najbolje tresetno i sa borovnicom se može naći na zemljištu ovih karakteristika. Na nekim lokalitetima na Staroj planini brusnica i borovnica pojedina staništa gusto naseljavaju, predstavljajući edifikatore ovih zajednica. (1) Ove zajednice su smeštene na nadmorskim visinama iznad 1600 m, dakle na nezagađenim i staništima udaljenim od potencijalnih izvora zagađivanja.

Plodovi brusnice su bogati raznovrsnim jedinjenjima, koja ih čine izuzetno kvalitetnim u pogledu nutritivnih i lekovitih svojstava. U istraživanjima ranijeg datuma navodi se prisustvo šećera, organskih kiselina, tanina i vitamina C u plodovima brusnice.

Ovi plodovi su od ranije korišćeni na više načina. Kao dodatak jelima od divljači koriste se plodovi brusnice ukuvani sa šećerom. Kompot od brusnice može dugo da stoji, što se pripisuje sadržaju benzoeve kiseline.    Plodovi brusnice se mogu prerađivti u sokove, pekmez i vino (2)

Skorija istraživanja su ustanovila da plodovi brusnice sadrže vitamine, minerale; pojedini autori izdvajaju prisustvo vitamina A i C , kalcijuma i biljnih vlakana. Sadržaj bioflavonoida je, takođe, značajan, dominantno  kvercetina.  Bioflavonoidi su snažni antioksidansi, koji smanjuju rizik od pojave karcinoma, smatra se posebno karcinoma dojke i debelog creva. U eksperimentima na životinjama je ustanovljeno da bioflavonoidi brusnice osim što sprečavaju rast ćelija raka blokiraju i metastaziranje istih.  Antioksidansi, takođe, pomažu u prevenciji nekih faktora nastanka kardiovaskularnih bolesti. Sastojak plodova brusnice je hipurična kiselina, kojoj se pridaje antibakterijski efekat i to posebno antifugalna dejstva.  Antocijani i proantocijanidi  pomažu u obnavljaju vidnog purpura ćelija oka, što je značajno za funkcionisanje vida. Ustanovljeno je da sastojci brusnice imaju efekat na sniženje glukoze u krvi, pa se preporučuje da dijabetičari konzumiraju ove plodove.

Posebno se ističe uticaj proantocijanida na sprečavanje upalnih procesa mokraćnih puteva, vezujući se za receptore na ćelijama ovog tkiva, čime se sprečava vezivanje patogenih mikroorganizama naročito Escherichia colli. Antibakterijski efekat brusnice se ispoljava i na Helicobacter pylory uzročnika čira na želudcu.

MATERIJAL I METODE

Za proizvodnju likera korišćena je samonikla brusnica sa Stare planine, lokalitet Arbinje, na nadmorskoj visini 1900 m. Plodovi su ubirani u punoj tehnološkoj zrelosti.

Izvršena je organoleptička ocena i analiza osnovnog hemijskog sastava plodova brusnice. U okviru organoleptičkih svojstava ocenjeni su sledeći kriterijumi kvaliteta : boja , miris, ukus i konzistencija. U okviru hemijskog sastava svežih plodova određeno je: ukupna suva materija sušenjem na 105oC, ukupni šećeri gravimetrijski po Meisllu, ukupne kiseline volumetrijskom metodom, mineralne materije spaljivanjem na 600oC, vitamin C metodom po Tillmans-u, modifikovana po Vuilleumeir-u, pektinske materije kao kalcijumpektat i celuloza gravimetrijskom metodom (Savić, 1995).

Liker je proizveden u laboratorijskim uslovima korišćenjem četiri komponenete : sveži plodovi brusnice, lozovača (40vol.%), saharoza i destilovana voda.

Analiza likera od brusnice obuhvatila je organoleptičko ocenjivanje i analizu osnovnog sastava prema kriterijumima važećeg Pravilnika. U okviru osnovnog sastava određeni su: etanol (kako), viši alkoholi (kako) i invertni šećer (kako).

REZULTATI I DISKUSIJA

Senzornom analizom svežih plodova brusnice, koji su korišćeni za izradu likera, utvrđeno je da  su crvene boje, prijatnog mirisa, svojstvenog nakiselog ukusa sa notom blage gorčine, konzistencije srednje čvrstoće.   Rezultati  analize osnovnog hemijskiog sastava prikazani su  tabelarno.

Hemijski sastav svežih plodova brusnice (Vaccinium vitis idaea L.) sa Stare planine

Ispitivana komponenta Koncentracija (%)
Ukupna suva materija 16,10
Ukupna kiselost 1,55
Ukupni šećeri 11,31
Direktnoredukujući šećeri 11,13
Saharoza 0,17
Ukupne mineralne materije 0,30
Celuloza 0,72
Ukupne pektinske materije 0,27
Vitamin C, mg% 19,20

Ukupna suva materija u svežim plodovima je u većem procentu zastupljena u poređenju sa literaturnim podacima 12,1%, čak za četvrtinu. Prema  Grliću (1980) sadržaj invertnog šećera u bobama ovog voća bio je 7%, dok su plodovi sa  Stare planine sadržavali 11,13% ove komponente. Sadržaj ukupnih šećera je 11,31% od čega je 0,17 % činila saharoza. Prema dostupnim literaturnim podacima sadržaj vitamina C je u opsegu od 5-7 mg% do 11mg%. Ispitivani plodovi sa Stare planine su pokazali znatno veći procenat ovog vitamina,  čak 19,2mg%.

Organoleptička ocena likera od brusnice obuhvatila je kriterijume: boju, miris, ukus, bistrinu.  Boja likera od brusnice je ružičasto crvena, miris intenzivan, izuzetno privlačan, svojstven za brusnicu, ukus aromatično-sladak, veoma prijatan i harmoničan. Liker je blago opalescentan, jer sadrži i plodove brusnice. Estetski predstavlja veoma atraktivan proizvod.

Analizom osnovnog sastava  ustanovljeno je da liker od brusnice sadrži: etanola 25,21 vol %, viših  alkohola 1200mg/l aa i  ukupnog inverta 18,24%. Prema Pravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića proizvedeni liker od brusnice sa Stare planine  ispunjava kriterijume kvaliteta za specijalne rakije sa dodatkom šumskog voća.

ZAKLJUČAK

Na osnovu ispitivanja svežih plodova brusnice (Vaccinium vitis idaea L.) sa Stare planine i likera proizvedenog od njih može se zaključiti:

  • Sveži plodovi brusnice su pogodni  za proizvodnju likera. Potiču iz ekološki zaštićenih i nezagađenih predela,  netaknute prirode.
  • Visok sadržaj ukupne suve materije svežih plodova brusnice (16,10 %) obezbeđuje  i značajnu koncentraciju nutritivno vrednih sastojaka, što doprinosi posebnoj lekovitosti likera.
  • Pored do sada zastupljenih preparata i proizvoda na bazi brusnice, liker od brusnice bi na našem tržištu bio novo, izuzetno prijatno, aromatično, atraktivno piće, koje je, uz to, i izraženih lekovitih svojstava.

REFERENCE


1.     Kaisu R. Määttä-Riihineen, Marja P. Kähkönen, A. Rhtta Törrönen, and I. Marina Heinonen : Catechins and Procyanidins in Berries of Vaccinium Species and Their Antioxidant Activity, Journal of Agricultural and Food Chemistry, 53, (2005), 8485-8491

2. Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka i vršenja hemijskih i fizičkih analiza alkoholnih pića, „Sl.list SFRJ“ br.70/87 (1987).

3. MIŠIĆ, V., JOVANOVIĆ-DUNJIĆ RAJNA, POPOVIĆ, M., BORISAVLJEVIĆ,LJ, ANTIĆ, M., DINIĆ, A., DANON, J., BLAŽENČIĆ, Ž.:Biljne zajednice i staništa Stare planine, Srpska akademija nauka, Knjiga DXI, Beograd, (1978).

4.  SAVIĆ MIRJANA: Kontrola kvaliteta proizvoda od voća i povrća i  osvežavajućih bezalkoholnih pića, MP Potez, D.O.O., Beograd, (1995).

5. ŠILIĆ, Č.: Šumske zeljaste biljke, Svijetlost, Sarajevo, (1983).

6. TUCAKOV, J.: Lečenje biljem, Rad, Beograd, (1990).

7.  WILLFORT, R.: Gesundheit durch Heilkrauter, prevod VIDEL, V., Mladost, Zagreb, (1989).

8. GRLIĆ, LJ.: Samoniklo jestivo bilje, Prosvjeta, Zagreb, 1980.

9.  KATIĆ, B., SAVIĆ MIRJANA, MIJAJLOVIĆ NADA: Regulativa očuvanja i unapređenja biološke i genetske raznovrsnosti, Ekonomika poljoprivrede, Vol. LIII, br/No TB, 616-627,  Beograd/Mali Zvornik (2006).

10. MIJAJLOVIĆ NADA, SAVIĆ MIRJANA, KATIĆ,B.: Zastupljenost borovnice, brusnice  i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal, Ekonomika poljoprivrede, Vol LIII, br/No TB, 533-541, Beograd/Mali Zvornik,(2006).

11.  SAVIĆ MIRJANA, MIJAJLOVIĆ NADA, KATIĆ, B.: Zakonski okvir za proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG, Ekonomika poljoprivrede, Vol.LIII, br./No 3, 719-725, Beograd, (2006).

Suitability of   indigenously European cranberry for production liquer

Nada Mijajlović, Mirjana Savić, Dušanka Brajanoski

Abstract

European cranberry (Vaccinium vitis idaea L.) is indigenously plant which have sweet ,  sour and some  stringently taste and red colour of berry fruits. That species is present in three phytocenosis on Stara planina Mountain. Those phytocenosis are located on 1600 to 1900 m altitude sea-level , away from pollution source. Becose European cranberry is nutritive and medical plant , it should be propagated in population nutrition.

The aim of this paper is to present the  results of chemical analysis  of European cranberry fresh fruits and liquer produced out  of these fruits.

Key words : fruits, European cranberry, liquer, chemical characteristics, nutritional and medical properties

POSSIBILITIES TO INCREASE AUTOCHTHONOUS DAIRY PRODUCTS IN THE MUNICIPALITY ŠTRPCE, SERBIA

Introduction

The municipality is situated on the north slope of Šara mountain massif, where mountainous regions that reach the height up to 2500 m above sea level are predominant, and where the river valley of the river Lepenica with its river basin represents the middle part of the region. The total area of the municipality of Štrpce amounts to 26.762 ha, where agricultural land covers 55% of the municipal area (13651 ha) with the population of about 12000 inhabitants. Pastures cover 38,8 %  and meadows 25 % of the total agricultural land and are dominant in the structure of the agricultural land. Land under cultivation that belongs to a class of land with lower quality covers 18 % of the total agricultural land while orchard area is irrelevant. Formation of agricultural land with crop farming and cattle breeding characteristics was exactly influenced by this kind of terrain configuration and land structure with the characteristics of the Alps mountain range. Agricultural area suitable for the development of cattle breeding is placed on surrounding mountain massifs’ slopes and hillsides. An adequate development of complementary branches of agricultural science, along with tourist complex development project would also be a support to the future development of the municipality. Priority should be given to autochthonous dairy products (Šara cheese, Šara hard cheese, Šara white cheese and cheese for making special type of pie made from thin layers of dough and a filling).

Protection of autochthonous cheese is extremely important, because ethnographic wealth of a country that way remains protected, and at the same time it creates remark ability of  gastronomic and tourism offer and enables its placement on the domestic and foreign market. Autochthonous cheese production becomes more and more important way of gaining profit in rural households.

Authenticity of autochthonous cheese, according to which the same types of cheese but made in different regions differ, depends, among other things, on autochthonous micro organisms, which are heterogeneous types of lactic acid bacteria. Domination of certain type depends on the type and origin of milk.

Available resources

Wide, pure and high-quality natural pastures and meadows, in other words abundance of healthy and high-quality cattle fodder is restorable natural resource reproduced by itself. Natural resources also include climatic conditions, like solar energy, wind and gravitation.

Increase in the number of inhabitants with permanent place of residence in Štrpce at first brought to insufficiency of natural resources of food, considering the present production capacity, but on the other side it significantly improved human resources, in other words expert and personnel potential was increased.

According to the analysis of natural resources and human potential, agriculture in municipality of Štrpce should be based on cattle breeding and within it on the production of milk and dairy products.

Table 1. and graph 1. represent the data about the development of the number of heads of cattle during the period from 1998 to 2008. Table 1. also shows base index and chain index extract values.

Table 1 – Development of the number of heads of cattle during the period from 1998 to 2008

Years Unit state of cattle base index chain index Unit state of sheep base index chain index Unit state of goats base index chain index
1998 3,985 6,920 680
1999 3,840 96.36 96.36 6,450 93.21 93.21 720 105.88 105.88
2000 3,220 80.80 83.85 5,620 81.21 87.13 650 95.59 90.28
2001 3,771 94.63 117.11 6,708 96.94 119.36 700 102.94 107.69
2002 3,795 95.23 100.64 6,800 98.27 101.37 680 100.00 97.14
2003 3,795 95.23 100.00 6,890 99.57 101.32 740 108.82 108.82
2004 4,025 100.00 106.06 7,000 101.16 101.60 720 105.88 97.30
2005 4,225 106.02 104.97 7,020 101.45 100.29 740 108.82 102.78
2006 4,225 106.02 100.00 7,020 101.45 100.00 730 107.35 98.65
2007 4,250 106.65 100.59 7,500 108.38 106.84 700 102.94 95.89
2008 4,335 108.78 102.00 7,650 110.55 102.00 750 110.29 107.14
Average 3,951 6,871 710

Source:Personal calculation of base index and chain index based on the data of Mini Dairy ˝Lahor-Šara˝, Štrpce, 2008.

According to the calculation of base indexes  the largest increase in the number of heads of cattle was recorded in 2008 and it amounted to 8.8%. Chain indexes show that the largest increase was recorded in 2001 and it amounted to 17%, then in 2004 and 2005 it amounted to around 5% and in 2008 to 2%.

The greatest increase in the number of sheep in relation to the base year was recorded in 2007 and it amounted to 8.4% and in 2008 when it amounted to 10.5%. According to the chain index extract the largest increase in the number of sheep was recorded in 2001 and it amounted to 19.4%, and afterwards from 2002 to 2006. it amounted to 1.5%, in 2007 it amounted to 6.8% and in 2008 it amounted to 2%.

Extraction of base and chain index for goats also showed increase, which reached the highest point in 2008, when it amounted to 10.3% regarding base indexes and somewhat more than 7%, regarding chain indexes.

The above mentioned potential shows justification for the existence of the production line for organized purchase and processing of milk and dairy products. However, mini dairy ˝Lahor-Šara˝ in Štrpce with the capacity up to 500l of daily production, which has been working successfully during the past years, unfortunately doesn’t satisfy the present need and real demand.

The production of milk and dairy products

The production of milk in Serbia is still on unenviable level; during the last six years it hasn’t been significantly changed, more exactly the quantity of the produced milk was increased by 0.32 % in 2007 in comparison to 2000, therefore certain measures should be taken to stimulate its growth and development.

Serbia’s share in the world milk production amounts to 0.31 %, its share in European milk production amounts to 0.90 % and it modestly ranks 22. in Europe, with the production that is higher than the production of milk in Lithuania, and lower than the production of milk in Portugal. Milk producers in Serbia are family households that produce 92 % of the total production, while in agro-industrial plants significantly smaller quantity of milk is being produced. Region that is most successful in the production is Central Serbia, considering that it has an adequate terrain configuration for cattle breeding production.

According to the consumption of milk and dairy products, Serbia is on the bottom of European scale. If it approached European average, it would be confronted to a deficit of those products. Average consumption of milk for 2007 was 60.6 l per capita.

The European Commission Decision to put Serbia on the list of the countries from which it is possible to import milk to the countries of the European Union will have positive effects on the development of domestic agriculture on long terms, since that decision will additionally stimulate agricultural production, because new markets

for the placement of domestic products are being opened. The production of milk and dairy products should be stimulated through the measures of agrarian policy.

Table 2. and Graph 2. show survey of milk and dairy products production development since 1998 to 2008 in Mini Dairy ˝Lahor-Šara˝. According to the given data it could be noticed that during recent years there has been a significant increase in the production of milk, and therefore a significant increase in the production of dairy products, as well as in the consumption.

Table 2  – The production of milk and dairy products during the period from 1998 to 2008

Years Milk 

(l)

Litres 

per capita

Litres per 

ha

Yogurt 

(l)

Litres 

per capita

Litres 

per ha

1998 91,250 7.6 6.7 91,250 7.6 6.7
1999 75,100 6.3 5.5 75,100 6.3 5.5
2000 35,000 2.9 2.5 50,000 4.2 3.6
2001 35,000 2.9 2.5 50,000 4.2 3.6
2002 35,000 2.9 2.5 50,000 4.2 3.6
2003 35,000 2.9 2.5 50,000 4.2 3.6
2004 40,000 3.3 2.9 45,000 3.7 3.3
2005 45,625 3.8 3.3 45,625 3.8 3.3
2006 46,000 3.8 3.3 42,000 3.5 3.1
2007 51,000 4.3 3.7 45,200 3.7 3.3
2008 56,000 4.7 4.1 46,000 3.8 3.4
Average 49,543.2 4.1 3.6 53,652.3 4.8 3.9

Source: Internal data of the Mini Dairy „Lahor-Šara“, Štrpce, 2008

Analyzing the Table 2. and Graph 2. it could be concluded that the purchase of milk was increased during the period from 2004 to 2008 in the Mini Dairy ˝Lahor-Šara˝. Based on that fact,  the conclusion was reached about larger procession of milk into dairy products. Also, considering that the production of yogurt was not increased, it could be concluded that the milk was used for the larger production of autochthonous cheese, which is evident according to the further discussion within this work.

The production of autochthonous cheese

Autochthonous cheese is a product that is originally made in a certain area as a result of long termed development of the traditional production technology.

Large number of different types of cheese, world-known, is made as a result of autochthonous production, like Emmentaler produced in Switzerland, Gauda produced in the Netherlands etc. Specific taste of autochthonous cheese is influenced by: pasture or hay and geographical area where the cheese is being produced.

To place autochthonous cheese on the foreign market, it is necessary to apply traditional, but standardized technology which assures equal quality and protection of these products, in order to adapt them to the EU market demand.

Taking care of their health, consumers all over the world became more and more demanding while looking for natural products of famous origin. Today, there is a growing number of consumers which want to buy autochthonous products produced in small series according to ecological norms for every day use. According to the data given by FAO sale of ecological food in the world per year is growing more than 20 %. Market research shows that autochthonous food is on average 15 % more expensive than common food. The biggest part of ecological food is placed in the countries of the European Union.

Milk procession, based on small producers scattered all over the map – typical of hilly and mountainous terrain, is also characteristic of the municipality of Štrpce. However, the existing Mini Dairy could take over an important role in the production and procession of milk for the market, if stimulating means for capacity expansion were provided, because this Dairy is small only regarding its capacity, but in regard to all other functions, this dairy is similar to standard Dairies. In that way, beside an increased milk procession, autochthonous dairy products would remain protected, this is of great importance for this area.

Table 3 shows the production of autochthonous types of cheese in Mini Dairy ˝Lahor-Šara˝ from Štrpce. An analysis of the data given in the table shows that the assortment of production consists of 3 types of autochthonous cheese and that the most important products are Šara cheese and Šara hard cheese, of which a significant increase in production has been recorded since 2007.

Table 3 – Industrial production of autochthonous cheese from 2000 to 2008 in kg

Years Šara cheese base index chain index Šara kachkaval (hard cheese) base index chain index Šara white cheese base index chain index.
2000 2,500 2,000 500
2001 2,800 112 112 2,000 100 100 500 100 100
2002 3,000 120 107.1 2,500 125 125 500 100 100
2003 3,000 120 100 2,500 125 100 1,000 200 200
2004 3,000 120 100 3,000 150 120 2,000 400 200
2005 3,125 125 104.2 3,125 156 104.2 2,500 500 125
2006 3,500 140 112 3,000 150 96 1,200 240 48
2007 5,100 204 146 3,500 175 117 1,200 240 100
2008 5,350 214 105 3,500 175 100 1,200 240 100
Average 3,486.1 2,791.7 1,177.7

Source:Personal calculation of base index and chain index based on the data of Mini dairy ˝Lahor-Šara˝, Štrpce, 2008

General conclusion regarding base and chain indexes and graph survey for the observed period from 2000 to 2008 would be that certain increase in the production of cheese exists, which , according to chain indexes, amounts to 46% for Šara cheese and 17% for kachkaval (hard cheese) in 2007.

Conditions and possibilities to increase the production of autochthonous cheese and to place it on the market

The development of agriculture is usually associated with the provision of additional funds. However, other development possibilities, that are often underestimated, are being discussed within the text, although the funds remain necessary assumption of economic activity.

The number of inhabitants and tendencies in natural population development and in economic structure of the population are important factors which are affecting demand of agricultural and food goods. Level of demand of these goods for the farmers in the mentioned area is conditioned by population numbers and, therefore, more satisfactory prices than in other areas are additional simulative factors for the production activity. Some farmers achieve different results within the same material, natural and social conditions, because of unequal management skills. To make better work decisions in agriculture one needs reliable information, expert knowledge, data about market conditions and market tendencies…New knowledge could be acquired not only from books, from media, through lectures, but also through exchange of experience. A lot of farmers and agricultural organizations could learn a lot from those householders and organizations that succeeded in some agricultural works. Fear of the unknown slows down the changes, while one first accepts what is useful, but already well-known. In brief, the advancement of production management is a significant reserve for more efficient farm management.

In the era of enterprise society, success in agricultural activity is a result of adaptation of useful changes in the means of production, in production technology, in the choice of genotype and in the presentation on the market. Technical and technological changes are achieved through financial investments, but not all useful changes are restricted with funds.

Although to succeed in agricultural economy wide expert knowledge is needed, beginning agricultural education of the youth in our country is insufficient. In fact, educational system mainly directs rural youth to education for the professions that are not in connection with agriculture, which in great deal leads to country and agricultural abandonment. Specialized secondary school is a minimum of expert education of future successful householders. Useful information for the youth from villages would be that in spite of growing unemployment in towns, permanent employment on the family farm is possible and promising. Those family farms are in fact family agricultural firms. The future for those firms´ activity is certain, especially as long as population grows, and as long as our state imports the food. Since technical and technological changes cause the need for bigger knowledge of farmers, increase in the number of agricultural secondary schools within the total numbers of secondary schools has become the public interest. On the other side, it is suitable to improve in principle the position of youth on farms through bigger participation in production management, earlier law of inheritance regulation and satisfaction of their personal needs.

The new Law of Collective Farms enables foundation of farms that would in a great deal take our ancestors´ farms as a model. Our ancestors excelled in the European farmer ship, in contrast to the present situation. To regain trust in the farm, which would be the organization of private owners and which would be founded first of all by farmers using their property upon which they would have all the control while it serves to the economic advancement, it is the present need and our future. Consequently, we need a new farm which wouldn’t be a social firm, but an organization of farmers.

Quality marks, which are extremely important, serve to protect trade marks which satisfy all precisely defined criteria, while regulations are not contrary to the Intellectual Property Law and to TRIPS agreement from 1994.

Almost all member states of the European Union strive to protect the production of their autochthonous cheese. The European Union adopted Regulations No. 2081/92 and No. 1804/99 in 1993, according to which cheese could be protected by quality marks: originality (Protected Denomination of Origin (PDO), geographical origin (Protected Geographical indication (PGI) and guaranteed traditional speciality (Traditional Speciality Guaranteed (TSG).

Conclusion

Traditional technology of the production of autochthonous cheese is simple and completely feasible in modest conditions of hilly and mountainous terrain. Geographical position, climate, height above the sea level and rich mountain pastures are suitable for the breeding of cattle, sheep and goats, consequently they are suitable for the production of milk and traditional products in the municipality of Štrpce.

General conclusion regarding base and chain indexes for the observed period from 2000 to 2008 is that certain increase in the production of cheese in the Mini Dairy Lahor Šara (in that area) exists, which depends on the bigger delivery of milk from private individual farms, and also that there is an indication of stabilized increase in the production and consumption.

Capacity expansion of the existing Mini Dairy, which is small only regarding its capacity, but in regard to all other functions, this dairy is similar to standard Dairies, would stimulate the improvement or change in cattle breeding structure, by adding highly productive milk cows. Also, the conditions necessary for stable milk production would be achieved by introducing modern equipment for automatic and mechanical cattle breeding, and surplus of autochthonous dairy products would appear on the market and those products would after a certain period be placed not only on Serbian market, but on the markets of surrounding countries.

Increase in the level of maintenance of family farms on the territory of municipality of Štrpce, through increase in primary agricultural production of healthy food would bring to the development and promotion of the environment and tourism of Brezovica Mountain, as well.

Literature

1. Slavica Arsić, Nataša Cecić, Predrag Vuković: „Značaj malih prerađivačkih kapaciteta za   povećanje stočarske proizvodnje na području Kosova i Metohije“, zbornik apstrakata sa simpozijuma sa medjunarodnim učešćem: „Unapređenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Kosova i Metohije“. Vrnjačka Banja, 26-29 jun 2006, p.89        

2. Popović  Rade: „Trendovi na svetskom tržištu mleka i uticaj na tržište Srbije“, Prehrambena industrija – mleko i proizvodi od mleka, Beograd,Vol. 19, broj 1-2, 2008, str. 38-43

3. Ostojić Mihailo, Topisirović Ljubiša, Geografska oznaka porekla autohtonih sireva,  Ekonomika poljoprivrede,  Beograd, Vol. 53, br. 3, 2006, 591-604

4. Nataša Kljaić, Slavica Arsić, Mirjana Savić: „Cattle breeding – a chance for the development of Serbija“. Scientific Papers series „Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural Development“, University of Agricultural sciences and Veterinary medicine Bucharest .Volume 9 (1) 2009, pag. 65-68

5. Interni podaci:  Mini mlekara „Lahor – Šara“, Štrpce,  2008

МОГУЋНОСТИ  ПОВЕЋАЊА ПРОИЗВОДЊЕ АУТОНТОНИХ  МЛЕЧНИХ  ПРОИЗВОДА У ОПШТИНИ  ШТРПЦЕ, СРБИЈА

Арсић Славица, Кљајић Наташа, Савић Мирјана

Апстракт

Безбедносна ситуација на Косову и Метохији и саобраћајне прилике односно удаљеност општине Штрпце од већих потрошачких центара и други фактори условљавају прераду млека у постојећој мини млекари и у породичним пољопривредним газдинствима, углавном у дуготрајне беле сиреве у саламуре. Прерада млека у сиреве и млечне производе са краткорочним временом трајања, из горе наведених разлога је много мање заступљена.

У раду су размотрени расположиви природни ресурси и људски потенцијали и извршене су анализе кретања грла стоке и количине аутохтоних млечних производа у периоду од 1998 до 2008 године. На основу извршених анализа дошло се до закључка да би повећање производње аутохтоних млечних производа у општини Штрпце допринело развоју пољопривреде у целини и већу запосленост локалног становништва. Извршене анализе базиране су на скромна финансијска средства, али на ефикаснији наступ институција Србије, уз значајну стручну и научну подршку.

Кључне речи: природни ресурси, анализа кретања грла стоке, млечни производи, подршка  перспективе развоја

ЗАКОНСКИ ОКВИР ЗА ПРОЗВОДЊУ И ПРОМЕТ ОРГАНСКЕ ХРАНЕ У ЕУ И СЦГ

Европска регулатива за пропизводњу и промет органске хране

У последњој деценији двадестог века нагло се повећава стопа раста производње органске хране. Промет органске хране има стопу раста знатно изнад оне у конвенционалној пољопривреди.

Констатно расте потрошња органске хране у Европи и шире (САД, Јапан и др). Евидентна  је  већа потражња органских  производа од понуде.

Имајући у виду значај органске хране Комисија Европске уније је формулисала стратегију њене производње и промета у оквиру Заједничке пољопривредне политике. Уредбом бр. 2092/91 и Уредбом бр. 1804/1999 и Европским акционим планом  за органску храну и пољопривреду уређен је законски оквир развоја производње и промета органске хране.

У Европском акционом плану дата је правна основа за свеобухватну анализу развоја производње оранске хране у Европи.Акциони план садржи пет поглавља и то:

  • Увод
  • Развој производње органске хране
  • Тржиште органских производа
  • Политика и производња органске хране
  • Стандарди и инспекција

У оквиру Програма налазе се и анекси и 21. акција.

Акције су следеће:

  • Организовање кампање промовисања и информисања органске производње
  • Израда и одржавање интернет базе података националних  стандарда у односу на оне у ЕУ
  • Одржавање и побољшавање базе статистичких података о производњи и тржишту органске хране
  • Помоћ земаља чланица произвођачима органске хране
  • Развијање базе података мера ЕУ за област органске хране (информације, производња, маркетинг)
  • Препорука земљама чланицама да у своје програме руралног развоја уграде инструменте за  подршку производњи органске хране
  • Истраживања у производњи органске хране и начинима прераде
  • Транспарентност стандарда и инспекцијског надзора
  • Захтеви да се комплетирају, успоставе и побољшају стандарди за органску храну
  • Формирање независне групе експерата за техничке савете
  • Појашњавање Уредбе бр. 2092/91 одредбама у вези ГМ
  • Побољшање рада инспекцијских служби увођењем посебних мера и унакрсне контроле према Уредби бр. 2092/91
  • Развијање аналитичких метода у Заједничком истраживачком центру, које су применљиве у производњи органске хране
  • Проучавање могућности кориштења идентификованих земљишњих парцела одређених за потребе ЗАП менаџмента
  • Обезбеђење адекватне међусобне сарадње инспекцијских органа и инспекцијских органа  са ауторитетима према Уредби 2092/91
  • Развијање одговарајућег система  акредитације инспекцијских органа
  • Објављивање годишњих извештаја земаља чланица о надзору инспекцијских служби
  • Појачавање напора да се треће земље укључе на зајеничку листу
  • Компарирање стандарда о производњи органске хране ЕУ, Codex Alimentarius и стандарда IFOAM
  • Упознавање стандарда производње органске хране у ЕУ и система инспекције у трећим земљама

Обзиром да је тржиште органске хране овисно  од изграђеног и трајно негованог поверења потрошача, од посебног је значаја успостављање  дефинисаног система контроле и сертификације. Осим тога, веома је важно да потрошачи буду добро информисани о начелима и добробити производње и потрошње органске хране.

Мора да се нагласи да је у стратегији заштите животне средине и одрживог развоја битан елемент производња органске хране. Производња органске хране је у потпуности инкорпорирана у  политику руралног развоја.

Битни позитивни ефекти производње органске хране су:

  • Смањена и контролисана употреба пестицида и вештачких ђубрива
  • Заштита земљишта
  • Заштита биодиверзитета и околине
  • Благостање животиња

Комисија ЕУ процењује програме руралног развоја посебно са становишта производње органске хране. Сазнања и искуство засновано на  овим програмима биће грађа за нови законски документ за рурални развој од 2006. године. Земље чланице ЕУ требају да у своје програме руралног развоја уграде подршку производњи органске хране, која укључује, између осталог, и едукацију и обуку свих учесника у производњи и промету органске хране. Веома је важно и адекватно означавање органске хране као изузетно препоручљиве у подручјима, која се проглашавају еколошким оазама

Треба напоменути да се органски производи традиционално пласирају на тржиште непрерађени или минимално прерађени. У последње време испољава се све већи интерес потрошача за набавку и потрошњу прерађене органске хране, што ствара проблеме прерађивачима због драстичног ограниченња у погледу броја адитива, чија је примена дозвољена.

Увоз из трећих земаља

Увоз органске хране на тржиште ЕУ је у сталном порасту. Значајно учешће у томе имају земље у развоју.

Правила извоза штите концепт производње органске хране, интерeс произвођача и потрошача у ЕУ. Подједнак је режим за органске производе увезене из трећих земаља (члан 11. Уредбе бр. 2092/91).

Регулативом ЕУ је предвиђено:

  • Дозвољава се увоз органских производа из државе, која је уважила и прихватила све захтеве Комисије достављене извознику по важећој процедури
  • Овлаштена служба/орган треће земље може да изда сертификат о органској производњи ако је она у потпуној сагласности са захтевима ЕУ и ако је систем инспекције идентичан контроли у ЕУ
  • Органски производи морају да потичу из регистрованих регија или прерађивачких организација, које су стално под режимом инспекцијске контроле

Комисија ЕУ пре увоза органске хране процењује гаранције трећих земаља о испуњавању процедура за извоз. Осим тога, посебно се оцењују инспекцијски налази са аспекта истоветности са инспекцијским мерама у ЕУ.

Значајно је, да Комисија има право и обавезу, по потреби, да захтева од треће земље  детаљније информације о свим аспектима производње, прераде и инспекције. У циљу испитивања тачности налаза инспекцијских органа Комисија може да ангажује ad hoc експерте.

Унутар Уније је слободно кретање органске хране. Треба да се нагласи, да ниједна земља чланица  нема право забране пласмана органских производа, који су пуноправно, у складу са захтевима ЕУ, ушли на тржиште Уније. Треће зeмље, које се налазе на листи извозника органске хране, морају да пријаве Комисији сваку корекцију у мерама и њиховој примени.

Закон о органској пољопривреди

У нашој земљи је донешен Закон о органској пољопривреди 30.6.2000.године  као и Правилници на основу овога Закона 2002. године. Овим Законом  уређују се: производња, прерада, складиштење, превоз, обележавање пољопривредних производа, шумских плодова и лековитог биља, контрола, издавање сертификата.

У производе органске пољопривреде убрајају се и сакупљени шyмски плодови и лековито биље као и животне намирнице добијене њиховом прерадом. Шумски плодови и лековито биље спадају у производе органске пољопривреде само  ако се убирају у природном станишту на безбедној удаљености од извора загађења. Методама органске биљне производње одређује се начин сакупљања и убирања шумских плодова и лековитог биља.

Органски произвводи могу да се прерађују технолошким поступцима, који не нарушавају нјихове биолошке и нутритивне вредности. За прераду органских производа треба да се користе посебне  технолошке линије. Дозвољена је и прерада на технолошким линијама, које служе за конвенционалну производњу животних намирница, али под условом адекватне припреме (чишћење, прање идр. према посебним прописима ).

Органски производи се складиште у одвојеним просторијама складишта или у истом простору ако су упаковани и обележени .

Производи органске пољопривреде пакују се у амбалажу од природних , само изнимно од синтетичких материјала. Није дозвољена употреба пластичних маса од поливинил – хлорида и других, које садрже хлор.

Превозна средства (унутрашња и вањска) морају да буду без штетних материја, које би могле да буду извор контаминације органских производа .

Производи, који имају сертификат да су добијени методама органске пољопривреде према овоме Закону, означавају се знаком «YU – hrana производ из органске пољопривреде».

Закључак

  • Потражња и потрошња органске хране знатно је већа од понуде; нагло расте, али је њено учешће у укупној потрошњи још увек ниско.
  • Производња органске хране је знатно скупља од конвенционалне, због екстензивне обраде и малих приноса. Стога се највише троши у развијеним земљама са вишим стандардом становништва.
  • Производња и промет органских производа регулисани су прописима ЕУ.
  • Унија је одредила стратегију органске производње у сагласности са Заједничком пољопривредном политиком Уредбом бр. 2092/91 и Уредбом бр. 1804/1999  и Европским акционим планом за органску храну и пољопривреду. Одређене су ригорозне одредбе производње органске хране и инспекцијске контроле. Посебно су строга правила прописана за увоз ових производа из трећих земаља.
  • У СЦГ је 2000. године донет Закон о органској пољопривреди, чије су одредбе усаглашене са законском регулативом ЕУ. Правилници донети на основу овога Закона употпунили су прописе о производњи органске хране.
  • Развој органске пољопривреде у нашој земљи има добру основу у очуваним ресурсима, већим површинама незагађеног земљишта и квалитетним водома. Ове предности треба да се искористе, јер ће органска пољопривреда да допринесе повећању производње и квалитета живљења становника руралних заједница.

Литература

1.Council Regulation (EEC) No 2092(91 of 24 June 1991 on  organic production of agricultural products and indications referring thereto on agricultural products and foodstuffs, »Official Journal of the European Communities«, L 198, 22.7.1991, pp. 1-15.

2. Council Regulation No 1804/1999 of 19 July 1999 supplementing Council Regulation (EEC) No 2092/91 on organic production of agricultural products and indications reffering thereto on agricultural products and foodstuffs to include livestock production OJ L 222,248.1999,p. 1.

3.SEC (2002) 1368 of 12.12.2002.       http://europa.eu.int/comm./agriculture/qual/organic/plan/consult___en.pdf .

4. Zakon o organskoj poljoprivredi, »Službeni list SRJ«, br. 28/2000.

LEGAL OUTLINE FOR PRODUCTION AND MARKET OF ORGANIC FOOD IN EU AND SCG

Mirjana Savic, Nada Mijajlovic, B. Katic

SUMMARY

In the last decade of twentieth centaury number of organic producers is increasing. At the same tike demand and consumption are in constant increasing and they are higher than offer of these products.

It is clear that market of organic food is developing relatively fast, but it’s participation in total market of agricultural and food products in still insufficient.

Production and market of organic food are regulated with adequate regulations in SCG and EU that refer to production (agricultural product, forest products and medicinal herbs and caterers that are obtained with their processing), labeling, storage, manipulation, transport and certification.

Regulations and clauses that refer to import of organic products from third countries to EU are rigid.

Кеy words: organic food, legislation, market, forest products

SVOJSTVA TRNJINE (Prunus spinosa L) SA STARE PLANINE

Uvod

Trnjina (Prunus spinosa L) je grm visine od 1 do 3 m. Može da raste i kao malo drvo do 5 m visine, ali ređe (1). Uspeva uz rubove šuma, na neplodnim zemljištima i pašnjacima, po brežuljcima, kraj puteva, naročito na suvom, kamenitom i sunčanom zemljištu. Nalazi se do 1000 (2), odnosno do 1300 m (1) i 1500 m   nadmorske visine (3). Podnosi niske temperature i do –30oC. Pogodna je za zaštitu strmih i jaružastih terena od erozije zbog obilja široko razvedenog korenovog sistema (4).

Trnjina je rasprostranjena širom Evrope do oko 68o severne geografske širine, u Iranu, Maloj Aziji, Tunisu, na području Balkana i dr. U našoj zemlji je široko rasoprostranjena vrsta u pojasu hrastovih šuma. Raste i na području Stare planine. U pojasu Fago-Aceri intermediae-Colurnetum nalazi se samo jedna ili nekoliko biljaka na 1-20% proučavanih površina; u pojasu Querco-Aceri intermediae-Colurnetum jedna ili nekoliko biljaka na 20-40% proučavanih površina;u pojasu Quercetum montanum jedna ili nekoliko biljaka na 1-20% proučavanih površina; u pojasu Quercetum cerris je slabo prisutna i pokriva 10-25% proučavane površine, a sreće se na 40-60% proučavane površine; u pojasu Quercetum frainetto-cerris jedna ili nekoliko biljaka na 20-40% proučavanih površina (2). Period cvetanja je pre listanja u martu  do kraja aprila. Plodovi sazrevaju krajem augusta, a održe se na granama i do proleća. Plodovi se beru u punoj zrelsti, ali se berba može obaviti nakon dva do tri promrzavanja, čime gube trpkost i gorčinu ukusa. Plodovi su  plavkasto-crvene  (1), odnosno tamno plave boje sa obilatim pepeljkom po površini. Mezokarp je žutozelen, tvrd i srastao sa košticom, mirisa na gorki badem, a ukusa kiselkasto-trpkog sa nijansom gorčine. Zbog sastava i nutritivne vrednosti trnjina spada i u lekovite biljke.

Stara planina je strogi prirodni rezervat bogat samoniklim voćnim vrstama, koje predstavljaju  genetski potencijal od posebne važnosti za očuvanje biološke raznovrsnosti, ali i selekciju i oplemenjivanje gajenih voćaka (5,6). Obzirom da Stara planina spada u eko-područja, šumsko voće može da se svrsta u organsku hranu uz primenu međunarodnih i domaćih kriterijuma (7).

U radu su analizirane fizičke i hemijske karakteristike trnjine sa Stare planine u cilju sagledavanja mogućnosti prerade i svrstavanja u organsku hranu.

Materijal i metod rada

Metod rada obuhvata analize hemijskog sastava trnjine sa eko-područja Stare planine. Plodovi trnjine su brani u punoj zrelosti, na nadmorskoj visini od 900 m, u oktobru 2006. godine. U zamrznutom stanju su dopremljeni do laboratorije. Prosečan uzorak je izdvojen iz mase plodova od 4 kg.

Dimenzije trnjine određene su u prosečnom uzorku od 100 plodova; odvojeno je 10 puta po 100 plodova i iz svakog skupa uzeto po 10. Ukupna suva materija je određena sušenjem na 105oC, ukupni šećeri gravimetrijski po Meisllu, ukupne kiseline titracijom sa NaOH, pepeo spaljivanjem na 600oC, pepeo nerastvorljiv u HCl, vitamin C metodom po Tillmans-u, modifikovana po Vuilleumeir-u, pektinske materije kao kalcijumpektat i celuloza gravimetrijskom metodom (8). Kvantitativno   je   određen   sadržaj   kalcijuma,   magnezijuma,   natrijuma,   bakra, cinka, gvožđa i mangana metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije, sadržaj  fosfora  spektrofotometrijski,    a  sadržaj  kalijuma  metodom  plamene fotometrije.

Rezultati ispitivanja i diskusija

U tabeli 1 prikazani su rezulatati ispitivanja fizičkih svojstava plodova trnjine, u tabeli 2 rezultati analize hemijskog sastava, a u tabeli 3 mineralni sastav ove samonikle voćne vrste sa Stare planine.

Tabela 1- Fizička svojstva trnjine sa Stare planine

Svojstva Masaploda Prečnikploda Dužinaploda Dužinakoštice Širinakoštice Dužinapeteljke
g mm mm mm mm mm
Vrednosti 1,35 13,25 12,78 10,33 8,70 0,79

Plodovi ispitivane trnjine su relativno male mase (1,35g), loptastog oblika, sa velikom košticom, što se vidi iz prikazanih rezultata za prečnik (13,25mm) i dužinu ploda (12,78mm), te iz dužine i širine koštice (10,33:8,70mm).

Tabela 2- Hemijski sastav trnjine sa Stare planine (%)

Ispitivana komponenta Koncentracija
Ukupna suva materija 32,21
Ukupna kiselost 2,46
Pepeo 1,02
Pepeo nerastvorljiv u HCl 0,0028
Ukupni šećeri 15,30
Direktnoredukujućišećeri 7,89
Saharoza 7,03
Ukupne pektinske materije 0,73
Celuloza 1,15
Vitamin C, mg% 14,00

Ukupna suva materija trnjine je 32,21%, što je približno kao kod šipurka (35,0%), a znatno više nogo kod drenjine (15,0%) i šljive (17,7%). Ukupna kiselost trnjine je 2,46%, što je blisko sadržaju ove komponente u drenjini (2,4%), dok je veća vrednost u odnosu na šipurak (1,9%) i šljivu (1,35%). Sadržaj ukupnog pepela trnjine je 1,02%, dok je u šljivi 0,6%, u  drenjini 0,5%, a značajno veći u šipurku 2,5%. Vrednost celuloze u trnjini je 1,15%, što je u odnosu na sadržaj u šipurku preko dest puta manja vrednost (14,0%), a oko tri puta veća u poređenju sa šljivom (0,4%). Sadržaj pektinskih materija u trnjini  (0,73%) i šljivi (0,6%) su približne, dok je vrednost ovog ingredijenta u šipurku 1,6%.  Koncentracija vitamina C u trnjini je 14,0mg%, a u šljivi svega 6,0mg%, u drenjini 18mg%, a u šipurku izuzetno visoka 250mg%, prema podacima Vračara (9).

Tabela 3-Sadržaj   mineralnih   materija plodova trnjine sa Stare planine (mg/100g)

Mineralne materije Koncentracija
Kalcijum 36,27
Gvožđe 2,11
Kalijum 391,07
Natrijum 5,47
Magnezijum 13,58
Fosfor 37,02

Poređenjem  sadržaja pojedinih mineralnih materija  trnjine i šljive, prema vlastitim rezultatima i podacima Vračara (9), može se uočiti da je trnjina bogatija sa svim ispitivanim elementima (mg/100g),  što je, pored osobenosti voćne vrste, posledica i veće vrednosti ukupne suve materije: kalcijum 36,27:18,0; gvožđe 2,11:0,5; kalijum 391,07:290,0; natrijum 5,47:2,0; magnezijum 13,58:10,0; fosfor 37,02:17,0.

Trnjina se ubraja, zbog svojih lekovitih osobina, i u lekovite biljke. Lekovitost ispoljavaju: koren, kora, cvet i plod. Čaj od korena trnjine pomaže u lečenju grozničavog stanja. Kora pomaže u lečenju diareje i dezinterije (10). Cvetovi jačaju želudac, umiruju grčeve  želuca, pospešuje izlučivanje urina, kamenca u bubregu, rastvaraju sluz kod katara, sprečava hipertrofiju prostate, čiste krv, odstranjuju kožne osipe (11, 10). Svež sok trnjine smiruje upalu želuca i izuzetno je delotvoran protiv žutice, a sirup je delotvoran u lečenju reume (12).Koktel od soka i čaja od korena trnjine je efikasno sredstvo za ispiranje i osvežavanje usta i umirenje krvarenja iz nosa (11). Svež sok trnjine smiruje upalu želuca i izuzetno je delotvoran protiv žutice, a sirup je delotvoran u lečenju reume (12). Koristi se za common colds, diseases and ailments of the respiratory tract, as a laxative, for diarrhea, for prophylaxis and tretment of gastic spasms, flatulence,intensinal, diseases and gastric insuffiency. U homeopatiji se primenjuje za saniranje srčane  insufijencije i glavobolja na nervnoj bazi. U narodnoj medicini se koriste sok, sirup i vino trnjine kao purgativ i diuretik (13).

Plodovi trnjine se mogu , zbog čvrstoće mezokarpa, koristitit za proizvodnju kompota, ali i džema, želea, vina (14), alkoholnih pića, viskija (16), likera (15), konditorskih proizvoda, kozmeričkih preparata (17), lekovitih preparata u homeopatskoj medicini (18) i dr.

Opšta je tendencija vraćanje prirodi i prirodnim proizvodima, uz očuvanje životne sredine pa iz godine u godinu raste  potražnja proizvoda, koji potiču iz nezagađenih regija, a uz to su prikupljeni ili proizvedeni po principima organske hrane. Šumsko voće Stare planine, a time i trnjina, predstavljaju proizvode, koji se mogu svrstati u organsku hranu, uz strogu primenu međunarodnog, odnosno našeg zakonodavstava iz odnosne oblasti. Organska hrana predstavlja značajan izvozni potencijal i veoma je tražena na evropskom i svetskom tržištu (7).

Zaključak

Na bazi ispitivanja plodova trnjine sa Stare planine i konsultovanja literaturnih podataka mogu se izvesti sledeći zakljulčci:

  • Plodovi trnjine su loptastog oblika relativno male mase (1,35g);
  • Sadržaj ukupne suve materije je visok za sveže voće (32,21%);.
  • Plodovi trnjine sadrže veću koncentraciju svih ispitivanih mineralnih materija (Ca-36,27, Fe-2,11, K-391,07, Na-5,47, Mg-13,58 i P-37,02mg/100g) u odnosu na šljivu;
  • Obzirom da je poreklom sa Stare planine, koja je Park prirode i ekološko područje, trnjina je potencijalno proizvod organske hrane uz primenu svih propisanih uslova za ovu vrstu hrane prema međunarodnom i nacionalnom zakonodavstvu.
  • Širenjem trnjine u prirodnim uslovima na Staroj planini moguće je obezbediti zadovoljavajuće količine kvalitetne sirovine za preradu u visokovredne prehrambene, terapeutske i kozmetičke proizvode.

Literatura

  1. Grlić Lj. Samoniklo jestivo bilje, Prosvjeta, Zagreb, 1980, 196.
  2. Mratinić Evica, Kojić M. Samonikle vrste voćaka Srbije,Poljoprivredni fakultet,  Beograd,  1998, 207.
  3. http://www.baumkunde.de
  4. Šilić Č, Atlas drveća i grmlja, Svjetlost, Sarajevo, 1983, 116
  5. Mijajlović Nada, Savić Mirjana, Katić B.  Zastupljenost borovnice, brusnice i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal, Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 2006,Vol. LIII, br./No TB, 533-41.
  6. Katić   B,  Savić  Mirjana,   Mijajlović  Nada, Regulativa  očuvanja i unapređenja biološke i genetske raznovrsnosti,  Ekonomika  poljoprivrede,  Beograd, 2006,Vol.  LIII, br./No TB,   616-27, 2006.
  7. Savić Mirjana, Kanački Z, Mijajlović Nada. Quality and Food safety, Memoir Conferenta  Internationala „Dezvoltarea complexa spatiului rural- marketingul si procesarea produselor agricole“ Bukurešt, 2006, Vol. II, 189-197.
  8. Savić   Mirjana.   Kontrola    kvaliteta    proizvoda   od   voća   i   povrća   i bezalkoholnih pića, Potez, Beograd, 1995, 41.
  9. Vračar Lj.  Priručnik za kontrolu kvaliteta svežeg i prerađenog voća, povrća i pečurki  i  osvežavajućih bezalkoholnih pića, Univerzitet u Novom Sadu, 2001, 214.
  10. Tucakov J. Lečenje lekovitim biljem, Kultura, Beograd, 1990, 651.
  11. Willfort R. Gesundheit durch Heilkrauter, prevod Videk, V, Mladost, Zagreb,1989, 308.
  12. www. englishplants.co.uk
  13. PDR for Herbal Medicines, 2000.
  14. Tucakov J. Lečenje lekovitim biljem, Rad, Beograd,1996, 217.
  15. http://www.liqueurweb.com/sloe.htm
  16. http://www.sloemotion.com
  17. http://www.prirodna kozmetika.com
  18. http://www.weleda.com

Properties of Blackthorn (Prunus spinosa L) from Stara planina

Mirjana Savic, Ljubo Vracar

Summary

On foundations of analysis of blackthorn from Stara planina and having consulted the information from literature following conclusions can be made:

  • Blackthorn fruits are spherical, and have relatively small mass (1.35g);
  • The value of dry matter is high for fresh fruits (32.21%);
  • Blackthorn fruits contain higher concentration of all examined mineral substances (Ca-36.27, Fe-2.11, K-391.07, Na-5.47, Mg-13.58 and P-37.02mg/100g) comparing to plum;
  • Considering that it comes from Stara planina, which is a national park and an ecological region, blackthorn is a potential organic food product, provided that all conditions of international and national legislation regarding this kind of food are fulfilled.
  • By spreading of blackthorn in natural conditions on Stara planina, it is possible to provide satisfying quantities of high-quality raw material for processing to premium food, remedial and cosmetic products

SVOJSTVA ŠUMSKE JAGODE (FRAGARIA VESCA L.) SA STARE PLANINE

Uvod

U šumskoj flori Srbije ima preko 1oo voćnih vrsta, a na Staroj planini oko 34. Šumsko voće čini značajne prirodne resurse, jer su genetski potencijal od izuzetne važnosti za očuvanje biološke raznovrsnosti određenih regija kao i za selekciju i oplemenjivanje gajenih voćaka (Katić i sar, 2006); značajna je i jagoda, rod Fragaria.U svetu raste potražnja organskih proizvoda i znatno je veća od ponude. Organski proizvodi su i samonikli šumski plodovi pod uslovom da se ubiru u nezagađenim područjima  i uz poštovanje propisanih kriterijuma u međunarodnim  propisima i Zakonu o organskoj proizvodnji (Savić i sar, 2006). Šumsko voće predstavlja značajan izvozni potencijal (Mijajlović i sar, 2006). )

Cilj ovoga rada je da se istraže dostupni  podaci o šumskoj jagodi u literaturnim izvorima i da se analizira hemijski sastav ove voćne vrste sa područja Stare planine.

PREGLED LITERATURE

Rasprostranjenost šumske jagode

Šumska jagoda je višegodišnja, niska biljka visine od 5 do 30 cm. Nalazi se po šumama, livadama, požarištima, uz živice, žbunje i šikare u predelima umerene klime.  Raste na hranljivim, blago do srednje kiselim humusnim, kamenitim i peskovitim zemljištima. Naročito joj odgovaraju zemljišta bogata nitratima (Šilić, 1983). Može da se nađe u nizinama i po planinama do 1.300 m (Grlić, 1980, Mratinić, 1998), odnosno 1.600 m nadmorske visine (Tucakov, 1990) i to najčešće u asocijacijama cera (Quercetum farnetto- ceris), kitnjaka i graba (Quercetum montanum), bukve (Fagetum montanum) itd. (Grlić, 1980; Mratinić i Kojić,1998). U našim šumama i šikarama  susrećemo tri vrste jagoda: šumska jagoda (Fragaria vesca L), kitnjača (F. elatior Ehrh.) i pucavica (F. collina Ehrh). Cveta od aprila do juna, a dešava se i drugi put u jesen.  Plodovi se mogu ubirati od maja do augusta (ako se nalazi na većoj nadmorskoj visini).

Šumska jagoda je sekundani kosmopolita; rasprostranjena je skoro na svim kontinentima. Od osamnaest ispitivanih lokaliteta na području Srbije ustanovljeno je njeno prisustvo na sedamnaest. Jedan od ispitivanih lokaliteta je i Stara planina, gde je zastupljena u jedanaest šumskih i šumsko-zeljastih biljnih zajednica.U zajednicama Fago-Aceri intermediae-Colurnetum i Querco-Aceri intermediae- Colurnetum je ustanovljen visok stepen prisutnosti, sreće se na 80-100 % proučavanih površina. Pokrovnost u prvoj zajednici je neznatna,u drugoj se brojnost kreće  od neznatne do retke (1-10%). U ostalim zajednicama ova vrsta se susreće na 20-40 % proučavanih površina, dok je brojnost od neznatne do slabe (10-25%). Za ostalih pet biljnih zajednica se može konstatovati najniži stepen prisutnosti i brojčanost od neznatne do slabe.

Nutritivna i lekovita vrednost  šumske jagode

Zbog prisustva antocijana plodovi su crveno obojeni, specifične, prijatne arome, što čini šumsku jagodu omiljenim voćem. Plodovi su cenjeni  zbog značajne nutritivne vrednosti. Sadrže šećere-najviše glukoze i fruktoze, organske kiseline-dominantno limunske i vinske.Od posebnog nutritivnog značaja su: elaginska kiselina (Hakkinen et al, 1999),  azotne materije, mineralne materije, pektinske materije, bojeni pigmenati, aromatske materije, vitamin C, vitamini B kompleksa (Tucakov, 1971;Janković, 1990), folna kiselina, (Grlić, 1980). Plodovi šumske jagode  su dobar izvor fenolnih jedinjenja, nutritivno važnih sastojaka (Heinonen et al, 1998, Sun et al, 2002).  Lišće šumske jagode je bogat izvor vitamina C, 100-300 mg%, taninskih materija i flavonoida (Tucakov, 1971; Mratinić i Kojić, 1998).

Šumska jagoda zbog svog sastava spada i u lekovite biljke. Lekovita svojstva ispoljavaju: rizom, list, cvet i plod. Obzirom da hemijski sastav, a time i nutritivna vrednost šumske jagode zavise od niza faktora kao što su klimatski i zemljišni uslovi, to  njihovo presađivanje i uzgoj u vrtnim uslovima uzrokuje veliki gubitak lekovitih svojstava (Wilfort, 1989). Zbog obilja taninskih materija rizom i list su taninske droge. Lekovita svojstva  lista su rezultat i prisutnih flavonoida i vitamina C tako da se koristi za čišćenje krvi, u lečenju neprijatnog zadaha iz usta, upale zubnog mesa, usne šupljine,  diareje, dizenterije, raznih želudačno-crevnih upala, a spolja protiv hemoroida. Dobar je diuretik. Prevreo list šumske jagode i osušeni plod su dobra zamena za ruski i kineski čaj (Willfort,1989; Tucakov, 1971). Plodovi šumske jagode imaju preventivno-profilaktičku ulogu; imaju značajan uticaj na očuvanje zdravlja. Odlikuju se dijetoterapeutskom vrednošću, a i korektori su biološke defektnosti hrane. Plodovi poboljšavaju peristaltiku creva, koriste se za smanjenje koncentracije negativnog holesterola u krvi, za lečenje arterioskleroze, hipertenzije, anemije,  za odstranjivanje neželjene obojenosti zuba, protiv napetosti, bolesti žuči, jetre i bubrega, gihta, reumatizma, upale zglobova. Efektna lekovita svojstva plodovi ispoljavaju u svežem stanju, ali i smrznuti, prerađeni u sok, sirup, žele, vino, kompot, slatko, džem, marmeladu (Tucakov, 1971; Gostuški, 1979; Mratinić i Kojić, 1998).

Materijal i metod rada

Metod rada obuhvata analize hemijskog sastava šumske jagode sa eko-područja Stare planine. Plodovi šumske jagode su brani u punoj zrelosti, na nadmorskoj visini od 1600m, u julu 2006.godine. U zamrznutom stanju su dopremljeni do laboratorije. Prosečan uzorak je izdvojen iz mase plodova od 3kg.

Ukupna suva materija je određena sušenjem na 105oC,ukupni šećeri gravimetrijski po Meisllu, ukupne kiseline volumetrijskom metodom, mineralne materije spaljivanjem na 600oC, vitamin C metodom po Tillmans-u, modifikovana po Vuilleumeir-u, pektinske materije kao kalcijumpektat i celuloza gravimetrijskom metodom (Savić, 1995).

REZULTATI I DISKUSIJA

Rezultati analize hemijskog sastava šumske jagode sa Stare planine prikazani su u Tabeli 1.

Tabela 1 – Hemijski sastav šumske jagode sa Stare planine (%)

Table 1 – Chemical composite of fruits wild strawberry on Stara planina mountains (%)

Ispitivana komponenta Researched component Koncentracija (%)Concentration (%)
Ukupna suva materijaTotal dry substance 19,98
Ukupne kiseline (na limunsku)Total acids 1,64
Ukupni šećeriTotal sugar 6,26
Direktnoredukujući šećeriReduced sugar 5,97
SaharozaSaccharose 0,28
Ukupne mineralne materijeTotal mineral substances 0,88
CelulozaCeluloza 1,40
Vitamin C, mg%Vitamin C, mg% 75,80

Prema  Mratinić i Kojić (1998) kod nas se, za razliku od drugih zemalja, detaljnim proučavanjem divljih srodnika gajenih voćaka niko ozbiljnije nije bavio. Kontatovano je da su i podaci o šumskoj jagodi veoma oskudni, autori su, radi komparacije, koristili delom i rezultate istraživanja kultivisanih vrsta.

Tabela 2 – Hemijski sastav šumske i gajene jagode (%)

Table 2 – Chemical composite of fresh fruits  wild and cultivated strawberry ( % )

Komponenta

Component

Šumska jagoda Wild strawberry Kultivisana jagoda Cultivated strawberry
1 2 3 4
Ukupnasuva materija

Total dry substance

19,0 7,0-12,0 8,50
Ukupni šećeriTotal sugar 6,0 10,0 3,4-7,2 7,02
Ukupne kiselineTotal acids 1,0 1,0 0,5-13,0
Azotne materijeNitric acids 0,5 0,61
Mineralne materijeTotal mineral substances 0,6 0,3-0,7 0,43
Pektinske materijePectins 0,3-0,6

Izvori/Sources : 1-Grlić, 1980. i Mratinić i Kojić, 1998; 2- Tucakov, 1990;3-Janković, 1990; 4-Mann, 1997.

Ispitivana šumska jagoda je bogatija u ukupnoj suvoj materiji (19,98%) od gajene  jagode (7-12%). Sadržaj  ukupnog šećera je u šumskoj jagodi sa Stare planine 6,26% i nalazi se u granicama vrednosti ove komponente u gajenoj jagodi (3,4-7,2%). Utvrđen je relativno visok sadržaj ukupnih kiselina (1,64%) u pređenju sa literaturnim podacima za šumsku  (1,0%) i gajenu jagodu (0,5-1,3%). Sadržaj mineralnih materija je u ispitivanoj šumskoj jagodi 0,88%, dok je prema literaturnim podacima njihova koncentracija 0,6%, a u gajenoj 0,3-0,7%. Značajan je i sadržaj celuloze u ispitivanim uzorcima -1,4% (tabele 1 i 2). Utvrđen je veći sadržaj vitamina C (75,8 mg%) u odnosu na gajene vrste (37-60 mg%), a kreće se u granicama vrednosti za šumsku jagodu, koje navode drugi autori (tabele 1 i 3).

Kao antioksidant vitamin C ima vrlo značajnu funkciju u organizmu; vezuje slobodne radikale i tako sprečava oštećenja ćelija, koja mogu da dovedu do pojave raka, oboljenja kardiovaskularnog sistema i preuranjenog starenja.

Tabela 3 – Vitamin C u šumskoj1 i gajenoj jagodi (mg%)

Table 3 – Vitamin C in fresh fruits of wild and cultivated  strawberry (mg%)

Izvor/ Source Vitamin C / Vitamin C
Grlić,1980;Tucakov,1990.1 60-80
Vukičević, 1989. 59
Janković, 1990. 20-60
Heinonen, 1998. 59
Sun, 2002. 37

1 Šumska jagodaWild strawberry

Jagoda je i dobar izvor fenolnih jedinjenja (147,8-290 mg/100g). Bogatije voće u ovim jedinjenjima su samo brusnica, jabuka  i crveno grožđe (507;272,1;182mg/100g) (Heinonen et al, 1998; Sun al, 2002). Ova jedinjenja daju šumskoj jagodi poseban značaj u očuvanju zdravlja i opšte vitalnosti organizma, jer se odlikuju izraženom antioksidativnom aktivnošću (Heikonen et al, 1998). Imaju značajnu funkciju u rastu i reprodukciji, obezbeđujući zaštitu protiv patogena i predatora (Bravo,1998) kao i antialergijsko, antiarterogensko, antiinflamatorno, antimikrobno, antitrombičko, kardioprotektivno i vazodilatatorno dejstvo (Parr & Bolwell, 2000).

Tabela 4 – Sadržaj elaginske kiseline u jagodičastom voću (g/100g ukupnih fenolnih materija)

Table 4 –  Content of ellagic acid in berry fruits (g/100g total fenolic compounts)

Vrsta voća/ Genus of fruits Elaginska kiselina/Ellagic acid
Jagoda/stawberry 50,9
Brusnica/cranberry 1,1
Brusnica američka/ american cranberry 1,8
Malina/raspberry 88,0
Borovnica/blueberry 0,9

Izvor / Source: Hakkinen  et al, 1999.

Sadržaj elaginske kiseline u odnosu na ukupne flavonoide pojedinog jagodičastog voća ukazuje da je samo  malina bogatija sa elaginskom kiselinom (88,0 g/100g u odnosu na  jagodu (50,9g/100g).Loso et al.(2004) su ispitivali aktivnost elaginske kiseline i utvrdili pozitivan uticaj na redukciju kancerogenih ćelija smanjivanjem nivoa adenozintrifosfata (ATP) odgovornog za oslobađanje potrebne im energije.

Zaključak

Zbog intenzivne, izuzetno prijatne arome i harmoničnog ukusa jagoda (rod Fragaria) je omiljeno šumsko  voće.

Ima veoma široku amplitudu i uspeva u predelima umerene klime. Na Staroj planini je zastupljena u jedanaest šumskih i šumsko-zeljastih biljnih zajednica. Pokrovnost šumske jagode na ovom lokalitetu se kreće od neznatne do slabe.

Šumska jagoda se ubraja u samoniklo voće i lekovite biljke. Njeni plodovi su nutritivno visokovredni; izvor su vitamina C, fenolnih jedinjenja i elaginske kiseline.

Ispitivana šumska jagoda sa Stare planine je znatno bogatija u ukupnoj suvoj materiji (10,98%) od gajenih plodova (7-12%), u ukupnoj kiselosti (1,64:0,5-1,3%) i u ukupnim mineralnim materijama (0,88:0,3-0,7%). Sadržaj vitamina C je veći (75,8 mg%) u odnosu na gajene plodove (37-60 mg%), a u intervalu je vrednosti za šumske jagode, prema literaturnim podacima.

Samoniklo voće, time i šumska jagoda, predstavlja značajne prirodne resurse. Čine genetski potencijal od posbnog značaja za očuvanje i biološku raznovrsnost pojedinih oblasti kao i za selekciju i oplemenjivanje gajenih voćaka.

Literatura

BRAVO, L.: Polyphenols:chemistry, dietary sources, metabolism and nutritional  significance,  Nutrition Reviews, 56: 317-333 (1998).

GRLIĆ, LJ.: Samoniklo jestivo bilje, Prosvjeta, Zagreb (1980).

HEINONEN MARINA, MEYER ANNE and FRANKEL, E.: Antioxidant Activity of Berry  Phenolics on Human Low-Density Lipoprotein and Liposome  Oxidation, J. Agric.   Food Chem, 46 (10) 4107-4112 (1998).

HAKKINEN, S., HEINONEN MARINA, KARENLAMPI, S.,  MYKKANEN, H., RUSKANEN, J. and TORRONEN, R.: Screening of selected flavonoids and phenolic acids an 19 berries,  Food Research International, 32, (5), 345-353, (1999).

KATIĆ, B., SAVIĆ MIRJANA, MIJAJLOVIĆ NADA: Regulativa očuvanja i unapređenja biološke i genetske raznovrsnosti, Ekonomika poljoprivrede, Vol. LIII, br/No TB, 616-627,  Beograd/Mali Zvornik (2006).

LOSSO, J., BANSODE, R., TRAPPEY, A., BAWADI, H. and TRUAX, R.: In vitro anti-proliferative activities of ellagic acid,  The Journal of NutritionalBiochemistry, 15 (11) 672-678 (2004).

MANN, D.1997,  www.sweetdarling.com/lfiapp/Nutritional.cfm

MIJAJLOVOĆ NADA, SAVIĆ MIRJANA, KATIĆ,B.: Zastupljenost borovnice, brusnice  i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal,  Ekonomika poljoprivrede, Vol LIII, br/No TB, 533-541, Beograd/Mali Zvornik,(2006).

MIŠIĆ, V., JOVANOVIĆ-DUNJIĆ RAJNA, POPOVIĆ, M., BORISAVLJEVIĆ,LJ, ANTIĆ, M., DINIĆ, A., DANON, J., BLAŽENČIĆ, Ž.:Biljne zajednice i staništa Stare planine, Srpska akademija nauka, Knjiga DXI, Beograd, (1978).

MRATINIĆ EVICA, KOJIĆ, M.: Samonikle vrste voćaka Srbije, Beograd, (1998).

PARR, J., BOLWELL, P.: Phenols in the plant and in man. The potential for possible  nutritional of the diet by modifyng the phenols xontent or profile, Journal  Science of Food and Agriculture, 80, 985-1012, (2000).

SAVIĆ MIRJANA: Kontrola kvaliteta proizvoda od voća i povrća i  osvežavajućih bezalkoholnih pića, MP Potez, D.O.O., Beograd, (1995).

SAVIĆ MIRJANA, MIJAJLOVIĆ NADA, KATIĆ, B.: Zakonski okvir za proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG, Ekonomika poljoprivrede, Vol.LIII, br./No 3, 719-725, Beograd, (2006).

SUN, J., SHU,  F., WU, H., LIU, H.:  Antioksidant and Antiproliferative Activitiesof Coommon Fruit, J. Agric. Food Chem., 50, 7449-7454 (2002).

ŠILIĆ, Č.: Šumske zeljaste biljke, Svijetlost, Sarajevo, (1983).

TUCAKOV, J.: Lečenje biljem, Kultura, Beograd, (1971)

TUCAKOV, J.: Lečenje biljem, Rad, Beograd, (1990).

WILLFORT, R.: Gesundheit durch Heilkrauter, prevod VIDEL, V., Mladost, Zagreb, (1989).

VUKIČEVIĆ, D.: Ishrana i tehnologija alkoholnih i bezalkoholnih pića, Beograd (1998)

PROPERTIES OF WILD STRAWBERRY (FRAGARIA VESCA L.) ON

STARA PLANINA  MOUNTAINS

Mirjana Savić,  Vračar Lj., Nada Mijajlović

Summary

Species from genus Fragaria is important indigenously fruits. That species are spreaded almost on all continents. In seventeen of eighteen researched localities in Serbia presence of this indigenously fruits is noticed. One of those localities is Stara planina mountains; wild strawberry is presented in eleven forestry and forestry-herbaceous biocenosis. The fruits of wild strawberry are popular because they have nice flavour and taste, and especially high nutritive values. In this work paper are presented literature facts of wild and cultivated strawberry analysis and also an results of chemical

Compounds researching of indigenously fruits (Fragaria vesca L.) from Stara planina mountains.

Key words: wild strawberry, nutritive and medical values

KVALITET ZAČINA NA TRŽIŠTU SRBIJE

UVOD

Začini su proizvodi biljnog porekla, karakterističnog mirisa, ukusa ili boje. Dodaju se prehrambenim proizvodima i alkoholnim i bezalkoholnim pićima radi postizanja odgovarajućeg mirisa, ukusa, boje ili radi svarljivosti.

Kao začini se koriste aromatični delovi začinskih biljaka i to: koren, kora, list, cvetni pupoljak, cvet, tučak, plod, seme. Neki začini se koriste u prirodnom obliku, dok se drugi pripremaju sušenjem, sitnjenjem, pretvaranjem u prah i ekstrahovanjem aromatičnih sastojaka.

U potrošnji značajno mesto zauzimaju mleveni začini.

Česta  je primena i ekstrahovanih začina. Izdvojeni aromatični sastojci mešaju se sa nosačem (saharoza, glukoza, natrijum-glutaminat i dr) u omeru, koji je identičan njihovoj koncentraciji u začinskoj biljci.

Hemijski sastav začina je veoma kompleksan, a svaki poseduje neki specifičan i dominantan sastojak.

Najznačajnije komponente hemijskog sastava začina pripadaju grupi isparljivih i čvrstih ulja, smola, estra, fenola, terpena, alkohola, organskih kiselina, alkaloida i jedinjenja sa sumporom. Kao redovni sastojci začina javljaju se  i proteini, skrob, šećeri,  bojene materije i veliki broj drugih organskih jedinjenja.

Specifična aroma začina potiče od eteričnih ulja, a oštar i ljut ukus od alkaloida i glukozida i podukata njihove hidrolize.

Začini se ne ubrajaju u namirnice, jer ne služe kao izvor energije ili nutritivno vrednih sastojaka. Stoga se svrstavaju u pomoćna sredstva ishrane ili proizvodnje prehrambenih artikala.

Kod  raznih  naroda  različita  je  upotreba začina kvantitativno i kvalitativno. Ishrana pojedinih naroda ne može se ni zamisliti bez korišćenja mirišljavih i ljutih začina, dok je njihova upotreba kod drugih svedena na minimum.

Začini su u prošlim vremenima bili privilegija bogatih. Vremenom je začinsko bilje postalo dostupno i ostalom stanovništvu, da bi neke vrste postale ključni simboli pojedinih nacionalnih kuhinja.

Tržište začina u Srbiji bilo je, doskora, prilično siromašno i nerazvijeno, ali sada je već došlo vreme kada potrošači izričito traže kvalitetne proizvode;  postali su veoma izbirljivi po pitanju vrste i kvaliteta začina, koje svakodnevno koriste za pripremu jela.

Širi asortiman začina na ovdašnje tržište  su donele velike inostrane trgovinske kuće. Prodaja začina raste uporedo sa porastom standarda. Očekivano, najbolje tržište je beogradsko, zatim Vojvodina i tek onda poneki grad u centralnoj Srbiji. U poređenju sa susedima, potrošnja začina je, ipak, znatno manja. Dok je godišnja vrednost prometa začinima strane kompanije Kotanji  u Srbiji  oko pola miliona evra, u Sloveniji je taj iznos dvostruko, a u Hrvatskoj tri puta veći (www.ekonomist.co.yu).

Cilj rada je bio da se analizira lekovitost pojedinih začina prema rezultatima istraživanja drugih autora, ali i da se ispita kvalitet komercijalnih začina na tržištu Beograda te da se njihov sastav uporedi sa kriterijumima kvaliteta prema važećemPravilniku.

EKSPERIMENTALNE METODE

Za istraživanje su korišteni začini nabavljeni na tržištu Beograda u 2007. godini.U okviru hemijskog sastava analizirani su: ukupna suva materija sušenjem na 105oC, rastvorljiva suva materija refraktometrom, ukupni pepeo spaljivanjem na 550oC i pepeo rastvoljiv u vodi spaljivanjem na 550oC  (Savić, 1995). Za određivanje sadržaja eteričnih ulja u biljnom matrijalu u laboratorijskim uslovima korišćena je destilacija vodenom parom pomoću specijalne aparature (tikvica za destilaciju, graduisani nastavak sa sifonom i povratni hladnjak) po Unger-u (Grujić i sar, 1999; Miletić i sar, 2004).

REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA

Rezultati ispitivanja hemijskog sastava začina prikazani su u tabeli 1.

Najpovoljniji odnos rastvorljive i nerastvoljive suve materije utvrđen je kod celera  (83,43:5,74%), a najnepovoljniji kod korijandera  (5,3:82,97%). Veća rastvorljiva materija začina značajna je za hranu u tečnom stanju. Najveću  vrednost ukupnog  pepela ima majoran (14,64%), a najmanju cimet (2,76%). Po koncentraciji eteričnih ulja   ističe se karanfilić (12,87%), što za ovaj začin  nije maksimalna vrednost obzirom da ga prema literaturnim podacima (tabela 2) može sadržati i do 24%.

U   poređenju  sa   zahtevima   važećeg  Pravilnika  svi  ispitivan  začini   ispunjavaju osnovne  kriterijume kvaliteta.

Tabela 1-Hemijski sastav začina (%)

R.b.S. N. ZačinSpice USM V RSM NSM UP PRV PNV EU
1. Anis 91,31 8,69 27,38 63,93 5,95 1,18 4,77 4,16
2. Biber beli 85,02 14,98 26,86 58,16 3,89 1,08 2,81 1,22
3. Biber crni 86,11 12,59 22,03 64,08 6,95 1,91 5,04 1,50
4. Beli luk 94,00 4,23 83,33 10,67 8,00 2,01 5,99 1,17
5. Bosiljak 89,86 10,14 27,82 62,04 11,78 7,16 4,62 2,22
6. Cimet 91,54 8,46 50,21 41,33 2,76 0,14 2,62 2,64
7. Celer 89,17 10,83 83,43 5,74 7,93 3,13 4,80 2,54
8. Čili 89,23 10,77 47,12 42,11 7,87 2,26 5,61 1,33
9. Čubar 90,44 9,56 80,00 10,44 9,71 0,95 8,76 1,57
10. Despik 89,77 10,23 17,40 72,37 7,99 1,10 6,89 0,63
11. Đumbir 89,00 11,00 11,40 77,60 3,91 0,42 3,49 1,99
12. Estragon 93,98 6,02 30,00 63,98 9,79 2,08 7,71 1,87
13. Kadulja 90,32 9,68 30,11 60,21 7,29 1,33 5,96 2,94
14. Karanfilići 93,98 6,02 16,67 77,31 7,30 2,54 4,76 12,87
15. Kardamon 88,00 12,00 27,44 60,56 5,83 1,99 3,84 3,33
16. Kleka 87,02 12,98 13,33 73,69 6,32 2,49 3,83 2,27
17. Kim 91,24 8,76 8,33 82,91 2,87 0,62 2,25 3,12
18. Korijander 88,27 11,73 5,30 82,97 6,56 0,46 6,10 0,77
19. Kurkuma 89,23 10,77 11,11 78,12 7,78 3,00 4,48 3,10
20. Kumin 87,45 12,55 20,41 67,04 7,77 2,53 5,24 2,22
21. Lovor 94,96 5,04 66,66 28,30 4,28 1,49 2,79 1,23
22. Majoran 91,36 8,64 65,67 25,69 14,64 2,01 12,63 1,28
23. Mirođija 90,63 9,37 70,00 20,63 7,80 2,36 5,44 3,85
24. Morač 88,16 11,84 67,04 21,12 9,57 4,24 5,33 4,31
25. Muskatni orah 95,68 4,32 12,10 83,58 3,55 1,21 2,34 7,54
26. Nana 92,30 7,70 81,18 11,22 10,98 0,47 10,51 1,99
27. Iđirot 87,04 12,96 36,73 50,31 9,99 1,01 8,98 3,17
28. Isiot 85,75 14,25 33,32 52,43 7,83 1.22 6,61 1,23
29. Peršun 89,20 10,80 70,00 19,20 7,75 2,94 4,81 2,81
30. Pimet 88,82 11,18 63,12 25,70 5,55 2,12 3,43 1,79
31. Rogačić 87,95 12,05 11,75 76,20 5,99 1,13 4,86 1,37
32. Ruzmarin 93,37 6,63 20,00 73,37 6,38 0,92 5,46 2,67
33. Origano 91,39 8,61 36,67 54,72 8,19 1,59 6,60 3,07
34. Slačica b. 93,07 6,93 26,86 66,21 4,44 3,86 0,58 1,24
35. Slačica c. 91,13 8,87 28,21 62,92 4,97 4,20 0,77 1,07
36. Šafran 90,64 9,36 55,16 35,48 8,59 7,67 0,92 4,01
37. Timijan 91,51 8,49 66,71 24,80 6,58 1,18 5,40 1,33
38. Vanila 80,02 19,98 57,14 22,88 7,77 2,00 5,77 2,57
39. Začinskapaprika 92,3 7,7 50,0 42,3 6,15 2,41 3,74 15,7

TDM-total dry matter, W-water, DDM-dissoluble dry matter, NDM- no dissoluble dry matter, TA-total ash, ADW-ash dissoluble in water, ANW- ash no dissoluble in water, EO-essential oil.

Lekovito delovanje začina posledica je aktivnih principa, koji su komponente eteričnih ulja. Eterična ulja su kompleksna hemijska jedinjenja, koja imaju određene antimikrobne efekte izražene u manjoj ili većoj meri (Ikemoto, 2003;Rohdich, 2003).

Istraživanja pozitivnih efekata začinskog bilja na stabilizaciju zdravstvenog stanja organizma ispitivali su mnogi autori. Ilustracije radi navode se samo neki primeri:beli luk deluje antibakterijski na najtvrdokornije sojeve bakterija (Savić i sar, 1997; Čolić, Savić, 2002). Ispitivanja lekovitog delovanja belog luka potvrdila su izrazito inhibitorno delovanje na pojedine rodove mikroorganizama (Savić, i sar,1997; http://www.vitis.hr ). Do sada je utvrđeno da beli luk inhibira najveći broj rodova mikroorganizama i to: Salmonella typhymurium, Escherichia coli, Staphylococcus aureus, Bacillus cereus, Bacillus subtilis, mikotoksinogeni rodovi: Aspergillus, Candida albicans. Interesantno je da lovorinhibira čak i  aktivnost  Clostridium  botulinuma (http://www.vitis.hr) ; cimet uspostavlja  normalan  odnos  HDL/LDL  holesterola  i  ima ulogu zamene za  insulin   u dijabetesu tip 2. (www.cigota.co.yu);  anis stimulše funkciju bubrega (Tucakov,1990).

Tabela 1- Sadržaj eteričnih ulja u nekim začinima (%)

ZačinSpice Sadržaj eteričnih uljaContent of essential oil
Anis (seme) 1,5-4,0
Biber (seme) Do 2,5
Bosiljak (list) 0,4-0,8
Celer (koren) 0,1-3,0
Čubar (nadzemni deo sa cvetom) 2,0
Džumbir (rizom) 0,25-2,0
Kardamom 2,0-8,0
Karanfilić 12 – 24
Kim (seme) 3,0-7,0
Korijander (seme) 1,0
Lovor (list) 1,0-3,0
Majoran (nadzemni deo sa cvetom) 0,7-3,5
Majčina dušica (nadzemni deo sa cvetom) 0,5-2,5
Mirođija (seme) 3,0-4,0
Mrkva (koren) 0,5-1,7
Idjirot (rizom) 1,5-3,5
Peršun (koren) 3,0-7,0
Ruzmarin (nadzemni deo) 1,5-2,0
Začinska paprika 0,1-0

Izvor: Tucakov,1990;  Savić, 2007.

Tabela 2. Inhibitorni uticaj nekih začina na pojedine rodove mikroorganizama

Začinsko biljeSpice MikroorganizmiMicroorganism
Beli luk Salmonella typhymurium, Escherichia coli, Staphylococcus aureus, Bacillus cereus, Bacillus subtilis, mikotoksinogeni rodovi: Aspergillus, Candida albicans
Crni luk Aspergillus flavis, Aspergillus parasiticus
Cimet M ikotoksinogeni rodovi Aspergillus, Aspergillus parasiticus
Karanfilić mikotoksinogeni rodovi Aspergillus
Slačica mikotoksinogeni rodovi Aspergillus
Pimet mikotoksinogeni rodovi Aspergillus
Origano mikotoksinogeni rodovi Aspergillus , Salmonella spp., Vibrio parahaemolyticus
Ruzmarin Bacillus cereus, Staphylococcus aureus, Vibrio parahaemolyticus
Lovor Clostridium botulinum
Kadulja Bacillus cereus, Staphylococcus aureus, Vibrio parahaemolyticus
Timjan Vibrio parahaemolyticus

Izvor:  http://www.vitis.hr

Snaga  antimikrobnog delovanja začina je različita, pa se oni, s obzirom na sadržaj aktivnih materija,  mogu da podele na  jake, srednje jake i slabe. U jake spadaju: cimet, slačica i karanfilić, u srednje jake: kadulja, timijan, korijandar, kim, origano i ruzmarin, dok u slabe spadaju: crni biber, džumbir i začinska paprika.

Utvrđeno je da se najbolji efekti postižu kombinovanjem pojedinih začina. Aktivni principi začina deluju na gram negativne i gram pozitivne bakterije, plesni i gljivice.

Studije iz poslednje dekade prošlog veka potvrdile su da mikroorganizmi, koji kontaminiraju hranu (bakterije, kvasci, plesni) mogu da budu inhibirani pomoću začinskog bilja (www.vitis.hr). Začini deluju dvojako, tj. bakteriostatički i baktericidno.

USM-ukupna suva materija, V-voda, RSM-rastvorljiva suva materija, NSM-nerastvorljiva suva materija,UP-ukupan pepeo, PRV-pepeo rastvorljiv u void, PNV-pepeo nerastvorljiv u vodi, EU-eterična ulja, b-bela, c-crna

TDM-total dry matter, W-water, DDM-dissoluble dry matter, NDM- no dissoluble dry matter, TA-total ash, ADW-ash dissoluble in water, ANW- ash no dissoluble in water, EO-essential oil.

ZAKLJUČAK

Začini imaju široku primenu u svakodnevnoj ishrani, prehrambenoj, kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.

Na tržištu Beograda nalazi se bogat asortiman kvalitetnih začina, što potvrđuju  rezultati ispitivanja u ovom radu.

IZVORI

http://www.ekonoist.co.yu

1. ČOLIĆ,  М.,  VUČIĆEVIĆ,  D.,  КILIBARDA, В.,  RADIČEVIĆ NADA,    SAVIĆ  МIRJANA, Modulatory effects of garlic extracts   on proliferation of T-lymphocytes  in  vitro  stimulatesd wit concavalin A Phitomedicine, 9 (2),  117-224, (2002).

2. GRUJIĆ, R., ČEGAR, N.,  MARJANOVIĆ ŽELJKA,  Praktikum   iz   hemije, Šumarski  fakultet, Univerzitet u Banja Luci    2004.

3. IKEMOTO, T., MIMURA, K., KITAHARA,T., 2003, Flavour Fragr. J, 45, (2003).

4. MILETIĆ, P.,GRUJIĆ, R.,BIJANIĆ, V.,MARJANOVIĆ-BALABAN ŽELJKA, TOPIĆ, Ž.,  Hemija – zadaci  i  praktikum,  Šumarski  fakultet, Univerzitet  u  Banja   Luci, 2004.

5. Pravilnik o kvalitetu začina  („Sl. list  SCG“,br. 56/2003 ).

6. ROHDICH, F., HECHT, S., BACHER, A., EISENREICH, W., Pure Appl. Chem. 75, 393, (2003).

7. SAVIĆ MIRJANA, Kontrola kvaliteta proizvoda od voća  i  povrća  i  osvežavajućih   bezalkholnih pića, Potez, Beograd, 1995.

8. SAVIĆ MIRJANA,RADIČEVIĆ NADA,PROTIĆ NADA, Lekovita  svojstva belog luka, Zbornik radova, Vol. 3. 1, UDK 167.7.63, 149-153, Aranđelovac, 1997.

9. SAVIĆ MIRJANA,   PROTIĆ   NADA,   RADIČEVIĆ   NADA,  Investigation  on  the  inhibitory  influence of Garlic preparation on selected  test  Microorganisms, Roumanian  Biotechnological  letters an international journal, vol.3, No3,  359-366, (1997).

10. SAVIĆ   MIRJANA,    BRAJANOSKI    DUŠANKA,   OBRATOV –  PETKOVIĆ  DRAGICA, Tinktuta    majčine   dušice   sa  Stare     planine,   Zbornik   izvoda   III    Symposium   with  International   Participation    “Innovations   in    Crop    and   Vegetable   Production”,     Poljoprivredni  fakultet, Zemun, 2007, 67.

11. TUCAKOV, J., Lečenje lekovitim biljem, Rad, Beograd, 1990.

12. http://www.ekonoist.co.yu

13. http://www.vitis.hr

14. http://www.cigota.co.yu

QUALITY OF SPICES AT BELGRADE MARKET

SAVIĆ MIRJANA

Summary

Spices are auxiliary additives of food in households and auxiliary raw materials in industrial production of foodstuffs and alcoholic beverages. They complement and increase natural color, aroma or taste of food and liquors. Some of them are in use because of better food digestion.

They are products of plant origin, and in use are aromatic parts of plant – root, bark, leaf, fruit bud, flower, fruit, pistil, seeds.

This paper work analyses chemical composition of 39 commercial spices from the market of Belgrad. Purpose of this research is quality assessment and comparing with criteria of present Regulation in Serbia.

Key words: spices, quality, chemical composition, salabriti