ТИНКТУРА ХАЈДУЧКЕ ТРАВЕ И ИВАЊСКОГ ЦВЕЋА

УВОД

Хајдучка трава (Achillea millefolium L) је усправна  биљка висине до 80 цм. Цела биљка је веома  пријатног мириса.  Расте појединачно или у великом мноштву на ливадама, пашњацима као и  уз путеве као самоникла биљка. Цвета белим цветовима од јуна до августа. Бере се за време цветања, а листови и до јесени. Распрострањена је по целој Европи.

Лековити део биљке су цветови с кратким петељкама и цела биљка највише до 30 цм дужине. Због високог садржаја горких материја и етеричног уља, хајдучку трава убрајају у горке дроге. Надземни део биљке у цветању садржи до 1% етарског уља, флавоноиде, витамин К, горку материју ахилеин, смоле, инулин, аспарагин, фитостерин, стерин, танине и др. Етарско уље хајдучке траве  садржи и пинен, цинеол, камфор, лимонен, борнеол, олеинску, палмитинску, салицилну мрављу, сирћетну и изовалеријанску киселину, фосфате, нитрате и калијеве соли (Wилффорт, 1989).  Ово необично богатство делотворним материјама  објашњава јединствену лековитост хајдучке траве. Листови и цветови имају специфичан ароматичан мирис, а укус је мирисан и трпак.

Ивањско цвеће (Galium verum L) је на листи  дивљих врста флоре заштићене контролом сакупљања, коришћења и промета (Уредба  о стављању под контролу коришћење и промет дивље флоре и фауне РС). Веома је распрострањена у нашим крајевима (Wilffort, 1989, Туцаков,1971). Успева на сувим стаништима, ливадама и уз путеве. Висине је од 60 до 150 цм. Цвета од маја до септембра. Лековит је горњи део биљке у периоду цветања. Садржи гликозиде, етерична уља, сапонине, танине, оргнске киселине, асперулозид, минералне материје и др. (Туцаков,1971). Одликује се јаким мирисом на мед и киселкастим, трпким укусом.

Хајдучка трава и ивањско цвеће чисте и јачају крв и пробавне органе, потпомажу лечење јетре, катара у цревима и желуцу, нервних сметни (узбуђеност, преплашеност, несаница), разних осипа и чирева на кожи. Чај ових биљака  зацељује ране, испуцане руке. Поред заједничких ове биљке поседују и специфична лековита својства карактеристична само за једну или другу. Лековити препарати на бази хајдучке траве и ивањског цвећа делотворни су у лечењу   гастритиса, колитиса, грчева у желуцу и цревима,  потпомажу рад бубрега и крвотока, а тиме и срца (Туцаков, 1971; Wilford, PDR for Herbal Medicines,2000).

Циљ рада је био да се изради тинктура од мешавине хајдучке траве и ивањског цвећа због бројних истоветних лековитих својстава те да се анализирају битни параметри овога препарата у складу са Jug.Ph. IV.

Материјал и метод рада

За израду тинктура кориштене су хајдучка трава и ивањско цвеће са локалитета Старе планине. Биљке су убране  у јулу 2006. године на надморској висини од 1600 м. Дрога је осушена у хладу на промајном месту.

Тинктура је справљене мацерацијом 1 дела сувих биљака (хајдучка трава:ивањско цвеће=1:1)    са 5 делова 70 вол% етанола у трајању од 5 дана на 15^о C у три понављања. После завршене екстракције раствор је одливен, а остатак раствора из дрога је исцрпљен  пресовањем. Добијени раствори су после филтрације чувани у стакленим боцама на тамном месту на 15^о C.

Укупна сува материја у осушеним биљкама одређена је сушењем на 105^оC до константне масе (Савић, 1995). Анализа тинктуре обухватила је испитивање органолептичких особина и  активних принципа. Органолептичким испитивањем оцењени су: боја, бистрина, мирис и укус. Растворљиве материје одређене су рефрактометријски као и индекс рефракције (PDR for Herbal Medicines, 2^TM). Активни принципи су, према Ph. Jug. IV,   обухватили одређивање сувог остатка и садржаја етил-алкохола; садржај сувог остатка одређен је испаравањем, а садржај етил-алкохола пикнометом.

Резулати испитивања и дискусија

Резултати анализе испитиваних параметара тинктура хајдучке траве и ивањског цвећа приказани су табеларно, а изражени и као просечне вредности.

Преглед праћених параметара у тинктурама хајдучке траве(Achillea millefolium L) и   (Galium verum L)

Шифра тинктуре	Екстрагенс	Тип6 мацерације	Суви остатак,%	Растворљиве материје, %	Индекс рефракције	Садржај етанола, вол.%
ХТИЦ-1	70%       етанол	(1:5)	3,55	23,41	1370,0	67,70
ХТИЦ-2	70%етанол	(1:5)	3,40	22,43	357,5	69,57
ХТИЦ-3	70%етанол	(1:5)	3,49	23,00	1369,0	68,85
Просек	70%етанол	(1:5)	3,48	22,95	1365,5	68,71

⁶-1:5=биљка:екстрагенс

За израду тинктура кориштене су добро осушене биљке;  укупна сува материја хајдучке траве је 95,11, а ивањског цвећа 97,02%. Неопходно је користити  суву дрогу како  већи садржај воде не би разблажио екстрагенс. Нижи садржај етил-алкохола неповољно утиче на стабилност тинктуре, јер долази до повећања растворљивости баласних материја и   сувог остатка.

Тинктуре се деле према: садржају, јачини, активним принципима, пореклу и растварачу.Према пореклу тинктура хајдучке траве и ивањског цвећа је compositae, јер је добијена екстракцијом две дроге, а према јачини је тинктура слабог дејства справљена мацерацијом.

Тинктуре су обојени, бистри раствори мириса и укуса својствених дрогама од којих су припремљене. Органолептичким оцењивањем тинктура хајдучке траве и ивањског цвећа утврђено је  да су  раствори жућкасто-бледобраон боје. Препарати су у потпуности бистри, без замућења и таложења, мириса и укуса својствених за коришћене дроге и естрагенс. Пошто су анализе тинктура обављене одмах након екстракције (после пет дана), а чуване су у стакленим боцама прописно затвореним у одсуству светлости, није могло доћи до непожељних промена услед испаравања, утицаја светлости и интеракције са стаклом.

Дестабилизација ових фармацеутских препарата може да буде иницирана утицајем светлости, алкалија из стакла и  испаравањем екстрагенса. Замућење и таложење су негативне последице дестабилизације тинктура  услед  физичких  и  хемијских  процеса ( испаравање растварача, оксидација, редукција, промене pH вредности, хидролитички процеси,  дејство фермената); настаје пресићени раствор услед чега се  таложе колоидно растворљиве материје: бојени пигменти, масти, смоле и др. Седиментација је узрок губитка дела активних принципа тинктуре, а тиме и терапеутске врености препарата. Да би ови препарати били стабилни, неопходно је и да се израђују и чувају  на истој темпетарури и то 5-15^оC. Ако је температура чувања нижа  од оне при којој су израђене тинктуре, доћи ће до  промене растворљивости дела екстрахованих материја, те њихове сепарације и непожељног адсорбовања и седименмтације дела активних принципа из раствора.

Просечан садржај сувог остатка у испитиваним тинктурама хајдучке траве и ивањског цвећа је 3,48%. Према истраживањима аутора Менковић и сар. (2003), суви остатак у екстрактима шипурка је већи код употребе етил-алкохола ниже концентрације; код примене етил-лкохола концентрације 40 вол.% суви остатак је 28,02%, а садржај алкохола у екстракту  28,34 вол.%, док је у екстракту са етил-алкохолом концентрације 50 вол.% суви остатак 23,85%, а садржај алкохола 40,36 вол.% . За истраживања у оквиру овога рада за екстракцију је кориштен 70% етанол, што је, поред карактерстика дрога, разлог ниског садржаја сувог остатка.

Садржај растворљивих материја у тинктурама креће се у интервалу од 22,43 до 23,4%, у просеку 22,95%. Индекс рефракције је регистрован у интервалу од 1370 код узорка са највећим садржајем растворљивих материја до 1357,5 код тинктуре, која садржи најмање растворљивих материја.

Концентрације атил-алокохола је варирала од 67,70 у узорку ХТИЦ-1 са највећом вредношћу растворљиве суве материје до 69,57 вол.% у узорку ХТИЦ-2 са најмањим садржајем ратворљиве суве материје.

ЗАКЉУЧАК

На бази испитивања у оквиру овога рада тинктура хајдучке траве (Achillea millefolium L) и ивањског цвећа (Galium verum L), пореклом са Старе планине, и података из литературе може се закључити:

• Намена тинктура је позитиван утицај на здравље човека, било превентивно или након појаве неких здравствених тегоба. Стога је за препоруку да се у те сврхе користе самоникле лековите биљке са еколошких подручја као што је Парк природе Стара планина.
• Коришћењем етил-алкохола веће концентрације из лековитих биљака се екстрахује мање баласних материја, које могу довести до замућења и седиментације и дела активних принципа, а тиме и до смањења терапеутских ефеката тинктура;
• Справљена тинктура хајдучке траве и ивањског цвећа се одликује очекиваним, одговарајућим органолептичким својсвима.
• Просечне вредности параметара испитиване тинктуре су: суви остатак 3,48%, растворљива сува материја 22,95%, индекс рефракције 1365,5  и етил-алкохол 68,71 вол%.

Применом лековитих биљака  са незагађених подручја за израду лековитих препарата допринеће се њиховој безбености за људску употребу. Убирање лековитог биља из шумских регија по одређеним критеријумима Закона о органској производњи и   органским производима предуслов је за комерцијалну производњу лековитих препарата, који могу наћи своје место и на тржишту Европске уније.

ЛИТЕРАТУРА

1.      Менковић Н, Шавикин-Фодуловић Катарина, Здунић Гордана, Оптимизација екстракције шипурка, Лековите сировине-Зборник радова,XXII, 23, 147-151,  Београд,2003.

2.   Мишић В. и сар, Биљне заједнице и станишта Старе планине, Српска академија наука и   уметности, Књига 49, Београд, 1978.

3.   Ph. Jug. IV,  Savezni zavod za zaštitu zdravlja, Beograd, 1984.

4.   PDR for Herbal Medicines, 2^TM, Second edition, Montrale, 2000.

5.   Савић Мирјана, 1995, Контрола квалитета производа од воћа и поврћа и освежавајућих безалкохолних пића, Потез, Београд,1995.

6.   Уредба  о стављању под контролу коришћење и промет дивље флоре и фауне („Сл. гл. РС“, бр. 135/04), )

7.   Туцаков, Ј, Лечење биљем, Култура, Београд, 1971.

8.   Wilford, R, Ljekovito bilje i njegova upotreba, Mladost, Zagreb, 1989.

9.   Закон о органској производњи и органким производима („Сл. гл. РС“, бр. 62/2006).

TINCTURE OF MILFOIL AND BEDSTRAW

Savić Mirjana, Obratov-Petković Dragica, Brajanoski Dušanka

Abstract

Tinctures are farmacological preparations which are made by adequate extraction of  medicinal plants’ active principles using etanol or other extraction substances. Their application can be preventive but, more often they are being used in the state of illness.

For the purpose of this research two indigenous medicinal plants form Stara planina (Old Mountain) are choosen and used. Those are Milfoil  (Achillea millefolium L) and Bedstraw (Galium verum L),  because this mountain is protected ecological area – Nature Park with unigue biodiversity and medicinal plants of specific importance.

Specificity of the area and numerous medicinal characteristics of these indigenous plants determined authors for making and analysis of organoleptic characteristics and active principles of milfoil and bedstraw tincture. Extraction lasted  five days. Method of maceration is also applied using etil alcohol  (70 vol.%) in the ratio drugs:extraction substance = 1:1. Tincture of poor activity is obtained.

Key words: milfoil, bedstraw, tincture, thrapeutic characteristics