TINKTURA MAJČINE DUŠICE (Thymus vandasii Vel)


Uvod

Tinkture su, prema propisu Ph. Jug. III, etanolno-vodeni rastvori ekstrakta droga ili drugih estragenasa. Mogu se izrađivati maceracijom, perkolacijom ili drugim odgovarajućim metodama.  Tinkture su obojeni, bistri rastvori mirisa i ukusa svojstvenih drogama od kojih su pripremljene.

Izrađuju se  tretiranjem droge u suvom stanju sa etil-alkoholom ili drugim ekstragensima propisane koncentracije. Mogu da budu tinkture jakog i slabog dejstva; one jakog dejstva se izrađuju perkolacijom, a one slabog dejstva maceracijom

Izbor menstruma za izradu tinktura ovisi od karakteristika aktivnog principa, odnosno od njegove  rastvorljivosti kao i rastvorljivosti inertnih supstanci u upotrebljenom rastvaraču. Najčeše je u primeni etil-alkohol u propisanim koncentracijama.

Svojstva majkine dušice

Majkina dušica je kosmopolitska, višegodišnja zeljasta biljka grmolike forme, svega pedalj visine. Ima mnogo varijeteta ove biljke; u našoj zemlji preko šezdeset. Raste na kamenitim površinama i planinskim suvatima. Traži puno svetlosti i toplote.

Ubraja se u  lekovite, aromatične i začinske biljke. Nije otrovna.Može se koristiti u dužem periodu, jer ne uzrokuje navikavanje i nelagodnost. Isparljive, lekovite komponente majkine dušice odstranjuju se iz organizma  putem disajnih organa. Koristi se kao lek u narodnoj i naučnoj medicini. Ulazi u sastav velikog boja lekovitih preparata za lečenje kašlja, bronhijalnog katara, neurasteničnih vrtoglavica, nervnog sistema, za jačanje želuca i otklanjanje grčeva u želucu. Timol iz majčine dušice pomaže u eliminisanju crevnih parazita. Koristi se i za sprečavanje neprijatnog zadaha. Ova biljka sadrži timol i kvarkvaral, fenolna jedinjenja, koja joj daju i antiseptička svojstva; ima svojstvo da zaustavlja razvoj niza patogenih mikroorganizama, a prema nekim autorima je i mikrobicidna. Ova jedinjanja su, pored taninskih materija, osnova lekovitosti ove biljke, a daju joj i karakterističan, prijatan miris. Majkina dušica se ubraja i u začinske biljke, posebno u primorskim krajevima, za ublažavanje jakih mirisa hrane od riba (Tucakov, 1971; PDR for Herbal Medicines, 2000;www.cro-web.com).

Cilj rada je bio da se za izradu tinktura koristi majkina dušica sa eko-područja Stare planine, koja je park prirode sa strogim prirodnim rezervatima i da se ispitaju osnovni parametri takvog preparata.

Materijal i metod rada

Za istraživanja u okviru ovoga rada korištena je majkina dušica sa lokaliteta Stare planine. Ubrana je u julu 2008. godine na nadmorskoj visini od 1600 m. Droga je osušena u hladu na promajnom mestu.

Tinkture su spravljene maceracijom 1 dela suve biljke sa 5 delova 70 vol% etanola u trajanju od 5 do 8 dana na 15o C. Posle završene ekstrakcije rastvor je odliven, a ostatak rastvora u drogi iscrpljen je presovanjem. Dobijeni rastvor je posle filtracije čuvan u staklenoj boci na tamnom mestu na 15o C.

Analiza tinkture majčine dušice obuhvatila je ispitivanje organoleptičkih osobina i  aktivnih principa. Organoleptičkim ispitivanjem ocenjeni su: izgled, bistrinu, miris i ukus. Rastvorljive materije određene su refraktometrijski kao i indeks refrakcije (Savić, 1995). Aktivni principi su, prema Ph.Jug.IV, obuhvatili određivanje suvog ostatka i sadržaja etil-alkohola. Sadržaj suvog ostatka određen je isparavanjem, a sadržaj etil-alkohola piknometom, prema propisima Ph.Jug.IV.

Rezulati ispitivanja i diskusija

Rezultati analize ispitivanih parametara tinkture majkine dušice prikazani su u sledećoj tabeli.

Pregled praćenih parametara u tinkturama majčine dušice (Thymus vandasii Vel )

Trajanjeekstrakcije Estragens Tip5maceracije Suviostatak,% Rastvorljivematerije, % Indeksrefrakcije Sadržajetanola,vol.%
5 dana 70% etanol (1:5) 3,18 23,8 1370,0 63,87
6 dana 70%etanol (1:5) 3,25 24,0 1370,5 63,83
7 dana 70%etanol (1:5) 3,31 24,7 1372,0 63,78
8 dana 70%etanol (1:5) 3,40 25,3 1373,0 63,74

5 -1:5-biljka:estragens

Tinkture se dele prema: sadržaju, jačini, aktivnim principima, poreklu i rastvaraču. Prema poreklu tinktura majkine dušice je tincturae simplices, jer je dobijena ekstrakcijom jedne droge, a prema jačini je tinktura slabog dejstva spravljena maceracijom.

Organoleptičko ocenjivanje tinktura majkine dušice je pokazalo  da  u  rastvoru nema nepoželjnog  zamućenja i taloženja, odnosno da su preparati potpuno bistri. To je i očekivano obzirom da su analize obavljene neposredno nakon izrade tinktura, a čuvane su u staklenim bocama adekvatno zatvorenim bez kontakta sa svetlošću. Zbog toga nije moglo doći do nepoželjnih promena usled uticaja svetlosti, interakcije sa staklom i isparavanja.   Tinkture su farmaceutski preparati lako podložni destabilizaciji pod uticajem svetlosti, alkalija iz stakla i usled isparavanja rastvarača. Promene sa dalekosežnim posledicama po kvalitet preparata su zamućenje i taloženje. Uzroci destabilizacije tinktura su fizički i hemijski procesi.Usled isparavanja menstruma, zatim oksidacije, redukcije, promene pH vrednosti, hidrolitičkih procesa i dejstva fermenata nastaju presićeni rastvori pa dolazi do sedimentacije koloidno rastvorljivih materija: masti, smola, guma, hlorofila. Talog tokom sedimentacije povlači i aktivne principe tinkture, što rezultira smanjenjem terapeutske vrenosti preparata.

Za izradu tinktura zahteva se suva droga. Ako sadrži veću količinu vode, upotrebljava se etil-alokohol veće koncntracije, jer prisutna voda razblažuje alkohol, a tinktura ne sme da ima nižu koncentraciju alkohola od propisane u Farmakopeji. Manji sadržaj etil-alkohola negativno utiče na stabilnost tinkture; povećava se suvi ostatak usled rastvaranja balasnih materija.

Neophodno je izrađivati i čuvati tinkture na sobnoj tempetaruri. Ako se čuvaju na nižoj temperaturi od one pri kojoj su spravljene, doći će do separacije i sedimentacije dela ekstrahovanih supstanci usled promene njihove rastvorljivosti. Pri tome, nastali sediment može dodatno da adsorbuje aktivne principe iz rastvora. Stoga Ph. Jug. III propisuje da se ovi preparati čuvaju na temperaturi od 5-150 C, ako nije drukčije propisano, i zaštićeni od svetlosti.

Sadržaj suvog ostatka u ispitivanim tinkturama majkine dušice je 3,18-3,40%. Prema istraživanjima optimizacije ekstrakcije šipurka, autora Menković i sar, (2003) suvi ostatak u ekstraktima je veći kod upotrebe etil-alkohola niže koncentracije; kod primene etil-lkohola koncentracije 40 vol.% suvi ostatak je 28,02%, a sadržaj alkohola u ekstraktu  28,34 vol.%, dok je u ekstraktu sa etil-alkoholom koncentracije 50 vol.% suvi ostatak 23,85%, a sadržaj alkohola 40,36vol.% . Kako je u ovom radu upotrebljen 70% etanol, razumljivo je, između ostalog, zašto je suvi ostatak relativno nizak.

Sadržaj rastvorljivih materija u tinkturama majkine dušice kreće se u intervalu od 23,8 do 25,3%. Duže vreme tretmana uticalo je na povećanje rastvorljivih materija u tinkturama i blago smanjenje koncentracije atil-alokohola od 63,87 do 63,74 vol.%.

Prema organoleptičkoj oceni optimalno vreme ekstrakcije je 5 dana; tinktura se odlikuje karakterističnim, prijatnim mirisom i ukusom na drogu, a spravljena je u skladu sa preporučenim vremenom ekstrakcije prema Ph.Jug. III. Kod ostale tri tinkture miris je svojstven drogi, ali manje harmoničan u odnosu na tinkturu spravljeno tretmanom u trajanju od 5 dana.

Zaključak

Prema rezultatima ispitivanja tinktura majkine dušice u okviru ovoga rada i podataka iz literature može se zaključiti:

  • Za izradu ovih preparata preporučljivo je koristititi etil-alkohol veće koncentracije, kako bi se iz lekovite biljke ekstrahovalo  manje balasnih materija, koje u periodu čuvanja mogu uzrokovati nepoželjno zamućenje i taloženje, a time i gubitak terapeutskih svojstava tinktura;
  • Dužina maceracije od 5 dana se pokazala povoljnijom u odnosu na ekstrakcije u trajanju od 6, 7 i 8 dana sa aspekta senzornih svojstava, konkretno mirisa, a i u skladu je sa propisima Ph.Jug.III;
  • Korištenjem lekovitih biljaka sa ekoloških područja za izradu lekovitih preparata doprineće se njihovoj bezbenosti za ljudsku upotrebu, stoga je za ispitivanja u radu i upotrebljena majkina dušica sa Stare planine.

Literatura

1.  Menković,N, Šavikin-Fodulović Katarina, Zdunić Gordana, Optimizacija ekstrakcije šipurka, Lekovite sirovine-Zbornik radova,XXII, 23, 147-151, Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, Beograd, 2003.

2.  Mijajlović Nada, Savić Mirjana, Katić, B, Zastupljenost borovnice, brusnice i maline u fitocenozama Stare planine-mogući izvozni potencijal, Ekonomika poljoprivrede, Vol. LIII, br/N0 TV, 533-541, Beograd/Mali Zvornik, 2006.

3.  Mišić, V. i sar, Biljne zajednice i staništa Stare planine, Srpska akademija nauka i

umetnosti, Knjiga 49, Beograd, 1978.

4.  Ph. Jug. III

5.  Ph. Jug. IV, Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu, Beograd, 1984.

6.  PDR for Herbal Medicines, 2TM, Second edition, Montrale, 2000.

7.  Savić Mirjana, Kontrola kvaliteta proizvoda od voća i povrća i osvežavajućih bezalkoholnih pića, Potez, Beograd, 1995.

8.  Tucakov, J, Lečenje biljem, Kultura, Beograd, 1971.

Autori: Savić Mirjana, Obratov-Petković Dragica, Brajanoski Dušanka

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s