ZASTUPLJENOST ŠUMSKOG VOĆA U FITOCENOZAMA STARE PLANINE, MOGUĆI EKONOMSKI EFEKTI


snica

Brusnica

Abstrakt: Šumsko voće kao samoniklo jestivo bilje može po svojim svojstvima i poreklom zadovoljiti zahteve organske hrane. U fitocenozama Stare planine zastupljeno je više vrsta šumskog voća, izdvajaju se tri vrste kao najzastupljenije: borovnica (Vaccinium myrtillus), brusnica ( Vaccinium vitis-idaea). U zajednici Vaccinio-Junipero-Piceetum subalpinum (zajednica niske kleke, borovnice i subalpijske smrče) i Vaccinio-Juniperetum nanae (zajednica niske kleke i borovnice) borovnica je jedan od graditelja. U zajednici Vaccinietum myrtilli edifikatori ove zajednice su borovnica i brusnica. Malina je zastupljenija u bukovim šumama nego u zajednicama borovnice.

Cilj ovog rada bio je ustanoviti prisustvo i dostupnost šumskog voća na Staroj planini , sagledati eventualne ekonomske efekte sabiranja i tehnološke obrade plodova šumskog voća, u kontekstu ekološki i ekonomski održivog razvoja i očuvanja ovakvih staništa.

Ključne reči: šumsko voće, edifikator, borovnica, brusnica, Stara planina

Uvod

Stara planina se prostire duž Srpsko–bugarske granice u pravcu sever-jug sa najvišim vrhom Midžor (2169m). Sem ovog vrha ima i brojne druge vrhove iznad 1700m. Stara planina je razuđena i bogata vodom iz dva sliva : Nišave i Timoka. Klimatski ova planina pripada umereno kontinentalnoj klimi sa modifikacijama obzirom na nadmorsku visinu i ekspoziciju zemljišta. Geološki ova planina je formirana od silikatnih i krečnjačkih stena.

Stara planina je strogi prirodni rezervat.Biljne zajednice Stare planine su raznovrsne. Autori koji su istraživali ovaj aspekt Stare planine uočili su sledeće fitocenoze : šumske, žbunaste, livadske, pašnjačke i tresavske. Visinski se mogu uočiti pojasevi sa pojedinim dominantnim vrstama : hrastov pojas, bukov pojas, smrčev pojas i pojas subalpijske žbunaste vegetacije. Vrste šumskog voća su prisutne u svim ovim zajednicama i pojasevima koji su izučavani. Borovnica  i brusnica se mogu izdvojiti po svojoj učestalosti i brojnosti u žbunastim zajednicama i subalpijskom pojasu.

Biljne zajednice borovnice na Staroj planini

Borovnica je zastupljena u više životnih zajednica na Staroj planini. U zajednici Abieti-Piceetum vaccinietosum na visinama od 1350-1600m, borovnica, uz smrču i jelu jedan je od činilaca zajednice. U subalpijskom pojasu  od 1750-1900m u okviru zajednice Vaccinio-Junipero-Piceetum subalpinum, uz nisku kleku i subalpijsku smrču borovnica je takođe jedan od graditelja. Zajednica Vaccinio-Juniperetum nanae je sačinjena uglavnom od niske kleke i borovnice.

Edifikatori zajednice Vaccinietum myrtilli su biljne vrste borovnica i brusnica. Ove dve vrste su optimalnim uslovima sredine, vegetativno se razmnožavaju i čine kompaktne kontinuirane žbunaste zajednice, na lokalitetu Babin zub. Polno razmnožavanje je putem fotozavisnih semena što je u direktnoj veti sa adaptacijom na svetla otvorena staništa. Zajednica borovnice se prostire iznad zajednice bukve u uslovima stabilizovanih stena pokrivenih gustim pokrivačem borovnice i drugih biljaka. Korenov sistem ovih biljaka je povezan u gustu kompaktnu celinu sa slojem stelje, detritusa i humusa. Biljne vrste koje ga grade u gustom su isprepletanom sklopu. Prema raspoloživim literaturnim podatcima na oglednom kvadratnom metru nađeno je i preko 1000 jedinki borovnice i brusnice.

Grmolike forme, hamefiti, su prilagođene uslovima nepristupačnog staništa, oštroj zimi i jakim vazdušnim strujanjima. Borovnica ima jak prilagodljiv korenov sistem i koristi različite slojeve zemljišta. U plitkim slojevima zemljišta formira isprepletanu mrežu korenova, dok nekim korenima gde je dublje zemljište ide  do 2m u dubinu. Svojim korenjem borovnica obavija blokove stena i formira homogene naseobine na većim površinama.

Borovnica i brusnica su vrste iz porodice vresova (Ericaceae). Grmolike forme ovih vrsta, najbolje uspevaju na kiselom, vlažnom i humusnom zemljištu. Staništa na Staroj planini pored navedenih uslova su udaljena od izvora zagađivanja, naročito subalpijski pojas do 1900m. Biljni plodovi sa ovakvih staništa se svakako razlikuju od onih gajenih u kulturi i primenom agrotehničkih mera od strane čoveka. Sakupljanje plodova sa ovakvih staništa mora biti strogo kontrolisao uz primenu zakonske regulative (Zakon o organskoj poljoprivredi, SRJ, »Sl. list« br. 28/2000).

Hranljiva vrednost i lekovita svojstva  plodova borovnice i brusnice

Plodovi borovnice su tamno-plave bobice, dok brusnica ima svetlocrvene bobice slične veličine. Bobice borovnice su slatko-kiselog  i trpkog ukusa.  Brusnica ima kiselije bobice u odnosu na borovnicu, svaka na svoj način ima prijatan i osvežavajući ukus. U tabeli br.1 (Preuzeto A. Brodarec) prikazan je osnovni hemijski sastav borovnice i brusnice  podatci se odnose  na 100g jestivog dela namirnice.

Tabela br.1  Osnovni hemijski sastav plodova borovnice i brusnice (%)

Voće

 

Cal  Voda  Proteini  Masti  Ugljeni hidrati  Pepeo 
Boro-vnica 62 83,2 0,7 0,5 15,3 0,3
Brusni-ca 46 87,9 0,4 0,7 10,8 0,2

Plodovi obe ove vrste konzumiraju se od davnina, u početku kao hrana  u svežem obliku, ili prerađeni kao sokovi, pekmezi i džemovi pojedinačno ili u mešavinama sa drugim voćem. Danas takođe u našem seoskom području gde ove dve vrste rastu, plodovi se sabiraju i koriste kako sveži tako i prerađeni u različitim oblicima. U industrijske svrhe najčešće se koristi borovnica za proizvodnju sokova od čistog ploda borovnice ili u koktel kombinacijama najčešće sa grožđem i jabukom.

Na osnovu sastava ugljenih hidrata u Tab. 1. može se zaključiti da je borovnica slađa, takođe da je i proteinski udeo veći u odnosu na brusnicu. Borovnica ima veću kaloričnu vrednost, dok je prisustvo vode veće u brusnici.

Plodovi borovnice i brusnice su pored hranljive upotrebne vrednosti vrlo značajne  zbog svojih lekovitih komponenti. Deo lekovitih svojstava se objašnjava činjenicom da sadrže minerale i vitamine neophodne za ljudski organizam.

Mnogi autori koji su istraživali lekovita svojstava bobica borovnice i  brusnice ističu prisustvo vitamina A, B i naročito vit. C, što sirupe sokova ovih vrsta čini izvorom vitamina u zimskom periodu.

U tab br. 2  dat je uporedni prikaz dobijenih analiza pojedinih mineralnih sastojaka plodova borovnice i brusnice koji se odnose na 100g  jestivog dela namirnice.

Tabela br. 2 Mineralni sastav plodova borovnice i brusnice (mg/100g jestivog dela ploda)

Voće Kalcijum  Fosfor  Gvožđe  Natrijum  Kalijum
Borovnica 15 13 1,0 1,0 81

 

Brusnica

 

14 10 0,5 2,0 82

Na osnovu ovih podataka ove dve vrste su u pogledu sastava kalcijum i kalijuma vrlo slične. Uočavaju se razlike u pogledu sadržaja fosfora, gvožđa i natrijuma. U poređenju sa drugim voćem  (kupina, jagoda) analizirani minerali su manje zastupljeni i mogli bi predstavljati dopunu potrebama organizma za ovim mineralima. Tabela  br.3 daje prikaz analiziranih vitamina u plodovima borovnice i brusnice koji se odnose na 100g jestivog ploda.

Tabela br.3 Sastav vitamina plodova borovnice i brusnice (na 100g jestivog dela ploda)

Voće A(IJ) B1(mg) B2(mg) Nikotinska kiselina(mg) C(mg)
Borovnica

 

100 0,03

 

0,06 0,5 14
Brusnica

 

40 0,03 0,02 0,1 11

Prikazani sadržaj analiziranih vitamina ukazuje nam na to da je     vitamin  A znatno više zastupljen u borovnici nego u brusnici. Možda u toj činjenici leži objašnjenje zašto borovnica ima efekat na poboljšanje vida kod ljudi koji je konzumiraju. Analizom ustanovljeni sadržaji  vitamina B1 u ovim plodovim  se ne razlikuju. Plodovi borovnice su u pogledu sadržaja vitamina B2, nikotinske kiseline i vitamina C bogatiji od brusnice.

Lekovito dejstvo  bobica borovnice ispoljava se primenom svežih i sušenih pa prokuvanih. Od ranije je poznato dejstvo plodova borovnice na suzbijanje proliva i hemoroida. Vino od borovnice je preporučivano za poboljšanje apetita, kod katara debelog creva, obolenja želudca i creva i za detoksikaciju probavog trakta. Za plodove brusnice je uočeno da pospešuju mokrenje i imaju delotvorni efekat kod infekcija urinarnog trakta.

Sadržaj različitih kiselina kao jabučna, oksalna, ćilibarna, limunska daju plodovima borovnice i brusnice karakterističana kiselkasti ukus, dok tanini daju oporost. Kondenzovani tanini proantocijanidi (PACs) su jedinjenja koja su u istraživanjima novijeg datuma pokazali efekat adhezije na tkiva urinarnog trakta, čime je sprečeno vezivanje infektivnih bakterija    ( čak i E. coli) i nastanak upala ovih organa. Ovu vrstu jedinjenja sadrže plodovi obe biljke, dejstvo brusnice je jače.

Plodovi brusnice sadrže u poređenju sa 19 drugih biljnih vrsta  najviše antioksidanasa (fenola) koji se smatraju važnim u preventivi srčanih oboljenja i nekih vrsta raka. Sadržaj flavonoida i polifenola je od značaja za prevenciju ateroskleroze smanjujući lipoproteinsku oksidaciju. Ovi sastojci na taj način smanjuju rizik od srčanih obolenja kod ljudi koji konzumiraju brusnicu ili preparate na bazi plodova ove biljke.

U svetu naročito u Americi izučavaju se lekovita svojstva borovnice i brusnice. Sve je veće korišćenje ovih plodova i njihovih preparata, jer sastojci koji su navedeni mogu se smatrati prirodnim lekom za mnoge bolesti i u preventivi čak i najtežih bolesti kao što je kancer.

Zaključak

Šumsko voće se može razmatrati sa aspekta organske hrane, ali i  sa aspekta lekovitog bilja. Brdskoplaninski regioni Srbije su značajna staništa velikog broja vrsta šumskog voća. Široko područje koje zahvata Stara planina, ima raznovrsne biljne zajednice sa velikim brojem biljnih vrsta, samoniklog šumskog voća među kojima se svojom učestalošću i brojnošću mogu izdvojiti borovnica i brusnica.

Zbog hranljivih i lekovitih svojstava  borovnice i brusnice koji su u ovom radu razmatrani (kao uvod u izučavanja konkretnih uzoraka plodova sa lokaliteta Stare planine) treba razmatrati mogućnosti tehnološke obrade u cilju dobijanja  kvalitetnih preparata  sa očuvanim svojstvima.  Cilj je da se naše tržište obogati ponudom te vrste i obezbede preparati koji su na svetskom tržištu već zastupljeni.

 

 

 

 

Literatura

1.     Ahuja, S., Kaack, B. and Roberts, J. Loss of fimbrial adhesion with the addition of Vaccinium macrocarpon to the growth medium of p-fimbriated E. coil. Journal of Urology, 1998. 159: 559-562

2.     Grebenščikov , O. C. : O vegetaciji centralnog dela Stare planine ; Zbornik radova Instituta za ekologiju i biogeografiju SAN , 1 , 1 – 36  Beograd 1950.

3.     Grlić Ljubiša : Samoniklo jestivo bilje , Prosvjeta , Zagreb 1980.

4.      Mišić, V., Rajna Jovanović – Dunjić, Popović, M., Ljubinka Borisavljević , Antić, M., Anka Dinić,  Danon, J., Blaženčić, Ž.,  : Biljne zajednice i staništa Stare planine , SANU , knjiga DXI , Beograd 1978.

5.     Mišić , V. , Borisavljević , Lj. , Dinić , A. : Struktura sinuzije zeljastih biljaka zajednice Fagetum subalpinum i Vaccinetum myrtilli na blokovima stena na Staroj planini ( Babin zub ) , Ekologija , 5 ( 1 ) , 247 – 273 , Beograd 1970.

6.     Reed, J. Cranberry flavonoids, atherosclerosis and cardiovascular health. Critical Reviews in Food Science & Nutrition, 2002. 42(Suppl.): 301-316.

7.     Tucakov Jovan: Lečenje biljem, Rad, Beograd 1990.

8.     Willfort Richard : Ljekovito bilje i njegova upotreba, Mladost, Zagreb 1989.

9.     Zakon o organskoj poljoprivredi, SRJ, »Sl. list« br. 28/2000

Autori:  Nada Mijajlović,  Mirjana Savić, Branko Katić

One thought on “ZASTUPLJENOST ŠUMSKOG VOĆA U FITOCENOZAMA STARE PLANINE, MOGUĆI EKONOMSKI EFEKTI

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s