NOVI STROŽIJI PROPISI ZA ORGANSKA VINA U EU

Za plasman organskih vina proizvedena u EU  ubuduće će biti neophodan odgovarajući sertifikat. EU je usvojila strožije propise o organskoj proizvodnji vina sa ciljem kako bi bila konkurentna organskim vinima iz Južne Afrike, Australije, Čilea i SAD.

Poznato je da  vina proizvedena u Evropi i do sada imala oznaku „od organski proizvedenog grožđa“, što danas nije više dovoljno, jer tom oznakom nije bio pokriven ceo proces proizvodnje.

Prema ovim novim, strožijim propisima organska vina iz EU ne smeju da sadrže sorbinsku kiselinu, zabranjena je i desumporizacija, a nivo sulfita ne sme da pređe 100 mg/l crnog i 150 mg/l belog vina i rozea. Ovim prpisima je regulisana i primena pesticida u proizvodnji grožđa.
Uredio: MPG71

Advertisements

GROŽĐE

Grožđe je plod vinove loze (Vitis vinifera L).

Grožđe se koristi za ishranu već nekoliko hiljada godina (Egipćani, Feničani, Kinezi…), a od perioda Stare Grčke i Rima pominje se i pravljenje i konzumacija vina.

Grožđe je veoma rasprostranjeno u svetu. Danas se smatra  da ima nekoliko hiljada vrsta grožđa. Neke od najpoznatijih sorti crnog grožđa su:

  • Cabernet Sauvignon
  • Merlot
  • Nebbiolo
  • Crni Pinot
  • Syrah ili Shiraz
  • Sangiovese

i belog:

  • Chardonnay
  • Crni Chenin
  • Traminac
  • Rizling
  • Crni Sauvignon
  • Semillon

Osnovna podela vrsta je po nameni pa postoje vrste:

  • pogodne i za jelo i za proizvodnju vina;
  • samo za jelo (stone);
  • samo za vino (vinske).

Za uzgajanje vinove loze, koja daje  visok kvalitet grožđa potrebno je određeno podneblje, klima, zemljište, ali i dosta zanja i stručnog rada.

Grožđe se razlikuje po veličini, obliku zrna, boji, mirisu i  ukusu.

Uredio: MPG71