Borba za oranice (I): Degradacija poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji

Iako su određene poljoprivredne tehnologije značajno doprinele povećanju produktivnosti poljoprivredne proizvodnje, u prošlosti te iste tehnologije, kao što je upotreba pesticida i mineralnog đubriva, sada prete socijalnoj održivosti i održivosti prirodne sredine u poljoprivredi… … vlade G8 zemalja moraju “dramatično da povećaju investicije u ekološke sisteme poljoprivredne proizvodnje malih farmera i u isto vreme da prekinu podsticaje koji promovišu industrijsku poljoprivredu…” Ako bi – osim klimatskih promena i stalnog rasta cena energenata – trebalo izdvojiti tri glavna problema sa kojima se suočava poljoprivreda u Srbiji, to bi svakako bili: – podcenjen kurs stranih valuta koji veštački depresira cene poljoprivrednih proizvoda u zemlji i destimuliše izvoz, – niski državni podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na nivo podsticaja u razvijenim zemljama – koje na taj način mogu da diktiraju svetske cene poljoprivrednih proizvoda koje su niže od stvarnih troškova proizvodnje (damping); – slaba obaveštenost većine domaćih stručnjaka o trendovima u evropskoj poljoprivredi i novim prioritetima sa kojima se suočava poljoprivreda u svetu. Veći deo poljoprivrednih stručnjaka u Srbiji još uvek je vezan za prioritete i principe Industrijske poljoprivrede iz prošlog veka – koja na prvo mesto stavlja povećanje prinosa i profita korišćenjem mineralnih đubriva i ostalih agrohemikalija, ukrupnjavanjem zemljišnih poseda i specijalizacijom proizvodnje, uz smanjivanje broja farmera. Treba reći da se težiste u poljoprivrednoj proizvodnji ovog veka pomera ka uvođenju principa ekološke poljoprivrede, zaštiti plodnog zemljišta, vode i vazduha, smanjivanju uticaja na promenu klime i prilagođavanju na ove promene – pa bi ovaj prilog trebalo da pomogne u razumevanju novih prioriteta koji stoje pred poljoprivrednom proizvodnjom u ovom veku. Evropski parlament je tokom marta 2009-te godine usvojio rezoluciju o pogoršanju stanja poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji. (1) U uvodnom delu ove rezolucije navedene su teme i oblasti koje bi trebalo obuhvatiti merama zaštite, među kojima treba svakako pomenuti: A – Imajući u vidu da je poljoprivreda ekonomski sektor koji je veoma zavistan od prirodnih fenomena i koji u isto vreme nudi široko polje za intervencije, B – imajući u vidu da je poljoprivreda najbolje sredstvo za sprečavanje pogoršanja stanja (degradacije) zemljišta što poziva na osmišljenu strategiju kojom bi se održala ova aktivnost, C – s obzirom na ulogu evropskih farmera u borbi protiv dezertifikacije, na ključnu ulogu evropskih proizvođača u očuvanju površinske vegetacije u područjima pogođenim čestom sušom kao i posebnim pogodnostima koje pružaju trajni biljni usevi, livade i šume u sakupljanju vode, D – imajući u vidu da je zemljište, naročito u jugoistočnoj Evropi ali i u ostalim regionima zemalja članica, u sred procesa degradacije prirodne sredine koju je donela negativna interakcija između ljudskih aktivnosti i klimatskih promena, E – imajući u vidu da preterano intenzivna poljoprivredna proizvodnja (over-intensive farming) može da doprinese eroziji zemljišta pretvarajući ga u neproduktivno, F – imajući u vidu da se dezertifikacija sada smatra ze jednu od najozbiljnijih pretnji posebno u mediteranskim zemljama, G – imajući u vidu da se zemljište sada, više nego ikad, suočava sa rizikom nepovratnog ostećanja koje prouzrokuje vetar i laminarna erozija, zagađenja, salinizacija, iscrpljivanje organske materije u zemlji i smanjivanje biološkog diverziteta, … (pogledati na originalnom sajtu ceo spisak)… Rezolucijom se predlaže niz mera među kojim treba obavezno pomenuti: 1 – Smatra se da bi uputstva i metodi upravljanja Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) jasno trebalo da uključe principe i instrumente za zaštitu klime (tj. zaštitu od klimatskih promena kao i smanjivanje uticaja na klimatske promene – prim.) kao i za smanjivanje štete koja dolazi od degradacije zemljišta, 28 – poziva EU da primeni mere informisanja i obuke usmerene posebno na mlade farmere a sa namerom da se promovišu poljoprivredne tehnike koje podrzavaju konzervaciju zemljista, narošito u odnosu na uticaj klimatskih promena i ulogu koju poljoprivredna proizvodnja ima na klimu, 35. – poziva Savet i Komisiju da istraže strategije za obnavljanje ostećenog zemljišta na bazi podsticajnih mera kojim be se ograničilo pogoršanje stanja zemljišta… Usvojena rezolucija nema pravno obavezujuće dejstvo pa je Evropska komisija uradila predlog obavezujućih mera (Soil Direktive) za zaštitu zemljišta – koji je nažalost blokiran odbijanjem manjeg broja zemalja (Francuske, Nemačke, Britanije, Austrije i Holandije) da ga prihvate. (2) Autor: Ratko Karolić

ČUDESNO DRVO – PAULOVNIJA

Projekat pošumljavanja Kine paulovnijom je rezultovao povećanjem proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanjem erozijem na oko 3 miliona hektara zemlje. Takođe, paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju.

Osim Azije, gde je bilo na ceni, caričino drvo (kako su ga još nazivali) je stiglo u Ameriku u XIX veku. Neuobičajeno za poslovnost Amerikanaca, ali širenje istočnom obalom nije bio planski potez lukavih trgovaca već slučajnost. Ako u prirodi postoje slučajnosti. Izvozni tovar iz Kine je u sebi nosio i neželjene goste – plodove caričinog drveta koji su imali ulogu današnjih kuglica od stiropora, dakle da zaštite vredan tovar od neugodnog puta. Semenke tog ploda su se rasule po američkoj zemlji i tu dokazale još jedno svoje ime – od «brzorastućeg drveta» su začas nastale šume.Nekada davno u Kini rođenje ćerke je pratila sadnja drveta. Sudbina tog drveta je pratila sudbinu devojčice: onog dana kada je pognute glave morala da, bez prava na prigovor, krene na formalno upoznavanje sa čovekom uz čiju će narav morati da provede čitav život, oštrila se sekira. Od drveta, zvanog kiri, pravio se nameštaj, klompe, muzički instrumenti koji su bili poklon od porodice za odlazeću ćerku.

Iz Kine su stizali proizvodi od kiri drveta u Evropu gde su brzo postali veoma cenjeni. Toliko da legenda kaže da je svoj zvaničan, latinski naziv, drvo dobilo u čast princeze Ane Pavlovne, ćerke ruskog cara Pavla. Od tada je poznato kao paulovnija. Paulovnija je u tadašnje doba, ne baš bolje ali definitivno drugačije jer se još uvek cenila lepota, imala pre svega estetsku vrednost. Svetle boje, mekano i pogodno za obradu dok je sveže a opet nepodložno deformaciji kad odstoji, predstavljalo je idealan materijal za nameštaj i ukrasne predmete. Paljenjem su se dobijale ugljene olovke, prah se koristio za vatromet, od kore se pravila boja a lišće se koristilo za spravljanje sredstva protiv crva. Ostale kvalitete, a ima ih mnogo, paulovnija je otkrivala postepeno, sloj po sloj.

Uzmimo kao primer bilo koju zemlju u razvoju. Naravno da je takvoj državi potrebno mnogo drveta. Ali i sve više plodnog zemljišta. Tako pluća gube bitku sa stomakom. Šume se seku, a zemlja postaje gola sve dok neko ne shvati da će biti problema i sa stomakom. Erozija ugrožava njive a građe je sve manje. Tada bi ta država trebalo da donese mudru odluku da pošumi opet zemlju i svuda zasadi paulovniju. Napravi stablima zaklone od vetra za useve i smanji njegove nalete za 30% i poveća vlažnost za desetak odsto. Pa čak i da pomeša paulovniju sa žitaricama i povrćem. Ako se stabla postave na odgovarajućoj udaljenosti unutar njive sa posejanom pšenicom, prinos se povećava za 7-12%. A da ne pričamo o tome da je u pitanju drvo koje brzo raste i kome je potrebna minimalna nega i ulaganje. U prvoj godini već dostiže visinu od 3-4,5 metra, a zrelu visinu od desetak metara ima u trećoj godini. Njegovo ogromno lišće je sjajna stočna hrana i đubrivo. Ako se na njivi od jednog hektara posadi 50 stabala za 10 godina se dobije 20-30 kubika kvalitetnih drva. Ukoliko se od posečene paulovnije naprave briketi dobije se ogrev sa energetskom vrednošću uglja a bez štetnih sastojaka u dimu. Pluća ponovo dišu.

Projekat pošumljavanja Kine paulovnijom je rezultovao povećanjem proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanjem erozijem na oko 3 miliona hektara zemlje. Takođe, paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju. Šume se seku i slabo obnavljaju, jer ovde drvo još uvek spada u jeftin ogrev, pa je tražnja povećana u ova teška vremena. U Vojvodini je situacija posebno kritična. Kako kažu iz JP «Vojvodinašume», ukoliko se na vreme ne podignu zasadi, odnosno ne poveća šumovitost Pokrajine sa sadašnjih šest na 14 procenata, Vojvodini preti da od ekološke postane prava pustinja. A paulovniju retko ko pominje. Još 1997.godine profesorka Šumarskog fakulteta Dragica Vilotić i inženjer Slobodan Vukojevac su započeli priču o paulovniji, ali očigledno nisu naišli na razumevanje. Danas postoji zasađena ogledna plantaža na samom severu Vojvodine u peskovitom tlu da bi se dokazao uspešan rast paulovnije i na takvom, vrlo lošem tlu. I zaista, ovo čudesno drvo i tu uspeva. Bez obzira na to, projekat «Čudesno drvo» će u Srbiji morati da sačeka neka mudrija vremena.

Željko Stanković
www.ekologija.rs

 

AGRAR TERETANA

 

Deluje kao šala, ali je sve prikazano tačno.

BIZNIS PLAN – OSNOVE EFIKASNOG MARKETING MENADŽMENT I FINANSIJSKOG PLANA ZA POLJOPRIVREDNE PROIZVODE

Globalna finansijska kriza je izazvana strukturalnim poremećajima, iznenadnim nedostatkom kapitala i likvidnih sredstava za  redovno održavanje ekonomskih kretanja u svetu. Visoko razvijenim zemljama preti rizik od dugoročne recesije. Umanje razvijenim zemljama, kao što je naša, globalna kriza imala je mnogo veći rizik od opšteg finansijskog kolapsa, zbog ograničenih sredstava za brzo prevazilaženje finansijske nesolventnosti.

Za Srbiju, izlaz iz finansijske krize leži u bržem pokretanju slobodnih neiskorišćenih nacionalni resursa , gde relativno mala investicija sa novim svežim kapitalom može stvoriti nova radna mesta u vrlo kratkom vremenu, rast BDP – i najbržu tržišnu orijentaciju ka novim proizvodima i izvoznim uslugama. Nova Strategija ekonomskog razvoja Srbije zavisi od veštine i brzine primene ogromnih resursa u sektoru poljoprivrede i industrija, koje se oslanjaju na sektor poljoprivrede. Postojanje više od 400.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i sa nekoliko hiljada malih i srednjih preduzeća za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i logističku  podršku, predstavljaju pravu priliku za brži izlazak iz krize. Međutim, raspoloživi resursi u sektoru poljoprivrede i dalje su veoma ograničeni sa asortimanom proizvoda i usluga sa višim stepenom prerade, što bi moglo biti ponuđeno, našim tradicionalnim inostranim kupcima. Iako postoje uslovi za razvoj novih izvozno – orijentisanih poslovnih poduhvata u Srbiji, postoji nedostatak poslovnih ideja , znanja i veština neophodnih za početak takvog posla. Za pokretanje novih poslovnih poduhvata stotine dobrih poslovnih planova mora se obezbediti u veoma kratkom rok. Biznis plan je važan dokument za obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava iz javnih fondova ili od komercijalnih banak. U uslovima krize, teško je izabrati odgovarajući objekt za novi poslovni plan. Očekivani efekti smanjenja nezaposlenosti i otvaranje novih radnih mesta, nisu postignuti aktivnostima državnih institutucija u nerazvijenim područjima u poljoprivrednom sektoru, finansiranjem iz stranih donacija. To je ograničavajući faktor za brži izlazak iz krize i promociju brzog ekonomskog rasta. Naglašava se važnost sprovođenja prethodnih pozitivnih rešenja za proveru mobilnosti tržišta za nove programe, izbor najbolje tehnologije i opreme , sa najnižim troškovima po jedinici , kako bi se postigla konkurentnost na tržištu u kriznoj situaciji. Dobar biznis plan je zasnovan na verodostojnom budžetu za potrebnim finansijskim sredstvima, bez kojih neće biti uspešan biznis. Pravilna analiza investicija i poslovnog rizika, treba da obezbedi sigurnost preduzetnicima i vlasnicima kapitala za investiranje u dati poslovni plan.

Autor: Nada Vignjević Đorđević i sar.

POLJOPRIVREDA NAJBRŽE RASTUĆI SEKTOR LIZING INDUSTRIJE

Prema istraživanju koje je sprovela Asocijacija lizing kompanija Srbije, najbrže rastući sektor lizing industrije je poljoprivreda, sa stopom rasta od 39 odsto. Za godinu dana, vrednost novozaključenih ugovora je porasla za 7 miliona evra, te je na kraju 2013. godine neto nabavna vrednost poljoprivrednih mašina i opreme iznosila 25 miliona evra. Najčešće finansirani predmeti na lizing bili su traktori, kombajni, priključna mehanizacija, silosi, sušare, sistemi za navodnjavanje, rashladne komore, plastenici, mešaone hrane i sistemi za prijem i isporuku mleka.

„U poslednjih nekoliko godina, lizing se profilisao kao značajan način finansiranja nabavke osnovnih sredstava, pa procenjujemo da je samo u 2013. godini, približno 50 odsto kombajna finansirano putem lizinga, odnosno blizu 40 odsto traktora veće vrednosti“.

Pročitajte više na: http://poljoprivreda.info/?oid=12&id=1208

KOMERCIJALNA VERTIKALNA FARMA POČELA SA RADOM

Gusto naseljena metropola Singapur je od skoro postala ponosni vlasnik najveće komercijalne vertikalne farme na svetu.  Ona će pomoći gradu da proizvodi više hrane na lokalnom nivou, čime bi se smanjio uvoz.

Ova farma proizvede oko jedne tone hrane svakog drugog dana, koja se prodaje u lokalnim supermarketima. Trenutno se u Singapuru uzgaja samo 7% povrća, a ostatak se uvozi iz lokalnih zemalja. Ali zahvaljujući ovoj vertikalnoj farmi, građani će moći da se hrane namirnicama proizvedenim u svom gradu.

Farma je izgrađena od 120 aluminijumskih tornjeva, a svaki je visok 30 metara. Ovaj objekat izgleda kao ogroman plastenik, a redovi biljaka proizvode oko pola tone povrća dnevno. Iako se trenutno gaje samo tri sorte povrća, meštani se nadaju da će investitori pomoći u izgradnji dodatnih 300 tornjeva i da će se uzgajati mnoge druge sorte kako bi se proizvodilo 2 tone povrća dnevno. Iako je povrće iz ove vertikalne farme malo skuplje od ostalog koje se može naći na tržištu, postalo je pravi hit kod stanovnika Singapura, svi žele da kupuju najsvežije moguće povrće.

Ovaj projekat bi mogao promeniti način na koji se uzgaja hrana, dajući mogućnost i velikim, gusto naseljenim gradovima da se bave poljoprivredom.

Izvor: Eko kuće

EFIKASNO UPRAVLJANJE ZEMLJIŠTEM

U ruralnim područjima u Srbiji skoro 80% radno aktivnog stanovništva bavi se poljoprivredom. Više od 600.000 gazdinstava ima manje od 5 ha zemljišta zbog čega se najveći deo proizvedene hrane  korsti za sopstvenu potrošnju. Poljoprivredna gazdinstva su  usitnjena i stoga manje efikasna, naročito na jugu i istoku Srbije. To poljoprivrednicima značajno otežava produktivnost, a samim tim smanjuje i šansu da budu konkurentni, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.  Osim toga, nerazvijena infrastruktura predstavlja veliku prepreku za razvoj ruralnih područja.

Fotografija: http://www.agropress.org.rs/tekstovi/17147.html

Iskustva iz  zemalja Evropske unije pokazuju da samo ulaganje u ukrupnjavanje zemljišta stvara dobre preduslove za ostvarivanje dobiti.

U decembru 2012. godine počela je realizacija  projekta „Ruralni razvoj: efikasno upravljanje zemljištem“ u organizaciji nemačke organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a finansiraju ga Evropska unija, Vlada Savezne Republike Nemačke i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Budžet za projekat iznosi 3,88 miliona evra.

Srbija ima oko 4,1 milion ha poljoprivrednog zemljišta. Od toga godišnje ostane neobrađeno oko 200.000 ha. Osnovni razlozi za ovoliku površinu neobrađenog i neiskorišćenog zemljišta su nepovoljni uslovi za bavljenje poljoprivredom, odsutni vlasnici zemljišta i nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

Da bi se prijekat uspešno sproveo i finalizovao trebalo bi promeniti i unaprediti u postojećem sistemu sledeće:

• poboljšati zakonodavni i institucionalni okvir i to u skladu s najboljom praksom EU;
• izraditi podzakonska akta predviđena Zakonom o poljoprivrednom zemljištu;
• unaprediti postojeće procedure za upravljanje i kontrolu državnog poljoprivrednog zemljišta na nacionalnom i opštinskom nivou;
• izvršiti plansku komasaciju poljoprivrednog zemljišta,  što podrazumeva rad na terenu u navedenim pilot-opštinama;
• izraditi i primeniti program za borbu protiv napuštanja poljoprivrednog zemljišta.

OSIGURANJE U POLJOPRIVREDI

Šteta u poljoprivredi može biti od presudnog uticaja na privredu jedne države s brojnim negativnim posledicama, posebno  zemljama u kojima poljoprivredna proizvodnja u najvećem procentu učestvuje u bruto nacionalnom dohotku.

Osiguranje ima nezamenljivu funkciju  u zaštiti bilansa uspeha svakog poljoprivrednog proizvođača.

Troškovi  osiguranja u našoj državi su veoma niski, odnosno  do 2% u proseku na proizvodnu vrednost. Osiguranje  u poljoprivredi u Srbiji nije zadovoljavajuće razvijeno.

Na nivou države ne postoji registar u kome bi bili evidentirani  poljoprivredni proizvođači, koji  su osigurali svoju poljoprivrednu proizvodnju. Samo 8% obradivog zemljišta je osigurano, a svega 3% registrovanih gazdinstava. Navode se dva razloga za takvo stanje i to:

• neobaveštenost poljoprivrednih proizvođača o prednostima koje pruža osiguranje u poljoprivredi;
• nedovoljno  razvijena poljoprivredna proizvodnja pa je zbog malih ulaganja, a time i malih  prinosa, nije isplativo osiguravati.

Država je podstakla bolji razvoj ovog tipa osiguranja osiguravajućim subvencijama od 2006. godine. To je  je promenilo svest poljoprivrednih proizvođača o neophodnosti ove vrste zaštite njihove poljoprivredne proizvodnje i, u krajnjem, prihoda u toku jedne godine.

 

 

 

 

CILJEVI ODRŽIVE POLJOPRIVREDE / GOAL OF SUSTAINABLE AGRICULTURE

Održiva poljoprivreda je integrisani sistem biljne i stočarske proizvodnje, uz očuvanje i unapređenje životne sredine, koji će dugoročno doprineti:

• zadovoljenju potrebe ljudi za hranom;
• poboljšanju kvaliteta životne sredine;
• očuvanju prirodnih resursa;
• efikasnijoj upotrebi neobnovljivih i obnovljivih resursa;
• odvijanju prirodnih bioloških ciklusa;
• ekonomskoj vrednosti proizvodnje;
• unapredjenju kvaliteta života poljoprivrednih proizvođača i društva u celini.

Poljoprivredna proizvodnja može da bude održiva samo ako je i profitabilna. Ona mora biti korisna za porodice i lokalne zajednice, kojima obezbeđuje  kvalitetniji život uz očuvanje i unapređenje životne sredine. Stoga su ciljevi održive poljoprivrede sledeći:

• Ekonomsku održivost – U sistemu tržišne ekonomije  svaka proizvodnja, bez obzira koliko je  poželjna sa stanovišta očuvanja životne sredine i resursa, mora imati i svoju ekonomsku opravdanost. U suprotnom, ona nije održiva.
• Socijalna održivost –  Visok kvalitet života poljoprivrednih proizvođača i lokalne zajednice;
• Održivost životne sredine – Održiva poljoprivredna proizvodnja se može posmatrati kao upravljanje  kompleksnim odnosima između zemljišta, vode, biljaka, životinja, klime i ljudi.

.

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2012

Spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda,

januar-decembar 2012.

(u mil.USD)

	IZVOZ			UVOZ
	2011	2012	indeks	2011	2012	indeks
Ukupno roba	11779,5	11353,6	96,4	19861,9	19013,3	95,7
Agrar ukupno	2696,7	2716,8	100,7	1404,7	1470,2	104,7
Učešće agrara u ukupnoj razmeni	22,9	23,9		7,1	7,7
Hrana i žive životinje	2091,5	2108,4	100,8	1055,2	1076,4	102,0
Žive životinje	74,1	59,6	80,0	16,3	27,8	170,6
Meso i prerada od mesa	58,8	63,6	108,2	57,1	77,4	135,5
Mlečni proizvodi i jaja	90,7	94,1	103,7	57,8	57,9	100,2
Ribe i preradjevine	4,4	4,1	92,2	96,7	92,4	95,6
Žitarice i proizvodi	731,8	838,4	114,6	84,2	85,4	101,4
Povrće i voće	657,6	539,3	82,0	302,4	290,1	95,9
Šećer,proizvodi i med	187,3	195,3	104,3	39,9	47,3	118,5
Kafa,čaj,začini	84,9	77,9	91,8	214,1	210,5	98,3
Stočna hrana	102,1	132,5	129,8	53,1	59,8	112,7
Razni proiz. za ishranu	99,6	103,6	104,0	133,6	127,7	95,6
Pića i duvan	273,9	286,3	104,5	197,9	191,3	96,7
Pića	215,0	213,1	99,1	81,4	80,6	99,0
Duvan i proizvodi	58,8	73,1	124,3	116,4	110,7	95,1
Sirova koža i krzna	36,6	38,6	105,6	22,9	35,2	153,4
Uljano semenje i plod.	61,1	57,8	94,6	40,4	76,3	188,6
Živ. i bilj. sirov. mater.	32,7	29,9	91,3	43,3	42,3	97,5
Živ. i bilj. ulja i masti	200,9	195,8	97,5	45,0	48,7	108,3

Izvor: Republički zavod za statistiku