U ruralnim područjima u Srbiji skoro 80% radno aktivnog stanovništva bavi se poljoprivredom. Više od 600.000 gazdinstava ima manje od 5 ha zemljišta zbog čega se najveći deo proizvedene hrane korsti za sopstvenu potrošnju. Poljoprivredna gazdinstva su usitnjena i stoga manje efikasna, naročito na jugu i istoku Srbije. To poljoprivrednicima značajno otežava produktivnost, a samim tim smanjuje i šansu da budu konkurentni, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Osim toga, nerazvijena infrastruktura predstavlja veliku prepreku za razvoj ruralnih područja.
Fotografija: http://www.agropress.org.rs/tekstovi/17147.html
Iskustva iz zemalja Evropske unije pokazuju da samo ulaganje u ukrupnjavanje zemljišta stvara dobre preduslove za ostvarivanje dobiti.
U decembru 2012. godine počela je realizacija projekta „Ruralni razvoj: efikasno upravljanje zemljištem“ u organizaciji nemačke organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a finansiraju ga Evropska unija, Vlada Savezne Republike Nemačke i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Budžet za projekat iznosi 3,88 miliona evra.
Srbija ima oko 4,1 milion ha poljoprivrednog zemljišta. Od toga godišnje ostane neobrađeno oko 200.000 ha. Osnovni razlozi za ovoliku površinu neobrađenog i neiskorišćenog zemljišta su nepovoljni uslovi za bavljenje poljoprivredom, odsutni vlasnici zemljišta i nerešeni imovinsko-pravni odnosi.
Da bi se prijekat uspešno sproveo i finalizovao trebalo bi promeniti i unaprediti u postojećem sistemu sledeće:
- poboljšati zakonodavni i institucionalni okvir i to u skladu s najboljom praksom EU;
- izraditi podzakonska akta predviđena Zakonom o poljoprivrednom zemljištu;
- unaprediti postojeće procedure za upravljanje i kontrolu državnog poljoprivrednog zemljišta na nacionalnom i opštinskom nivou;
- izvršiti plansku komasaciju poljoprivrednog zemljišta, što podrazumeva rad na terenu u navedenim pilot-opštinama;
- izraditi i primeniti program za borbu protiv napuštanja poljoprivrednog zemljišta.
agroekonomija 
Gledam ja na tv da se dosta mladih vraća na selo, odnosno, ljudi koji već formirali porodice u gradovima. Ukapirali su da u gradovima ima sve manje posla a zemlje ima u izobilju, samo treba zasukati rukave, početi sa malim i uvećavati zasadjene površine. Naravno, treba tu još uslova da se ispuni, ali, treba krenuti, jer, zemlja čeka… 🙂
Bilo bi dobro da se vrate mladi ljudi, koji su na selu ostavili stare roditelje, ali i porodice, koje u gradovima samo životare.
Iako se slazem sa idejom da mala gazdinstva imaju problem sa produktivnoscu, ipak mozda resenje za poboljsanje nase poljoprivrede ne treba traziti iskljucivo u ukrupnjavanju poseda, pre svega zbog mnogo problema koji taj proces prate u nasoj zemlji i cinjenicu da je to na mnogim podrucjima uzaludan posao. Cini mi se da bi efikasnije bilo pronaci neki drugaciji model za nasu poljoprivredu. Npr. velika gazdinstva i velike sisteme podsticati na modernizaciju proizvodnje u cilju povecanja efikasnosti i podizanja prinosa, a sa druge strane mala gazdinstva uciniti rentabilnijim kroz podsticanje proizvodnje visokoisplativih proizvoda (poput pojedinih vrsta voca i povrca, posebnih vrsta sireva i sl.). To je samo jedna od ideja. Mislim da najveci problem kod nas predstavljaju stalni pokusaji da se odredjene oblasti prilagode zapadnim sistemima po principu prepisivanja, bez promisljanja koliko su primenjiva u odnosu na stvarnu situaciju u Srbiji. To nije slucaj samo u poljoprivredi nego u svim oblastima. izvinjavam se na dugom komentaru 😀
Negde moram da te obavestim da sam te nominovala za Liebster nagradu, pa evo ovde sam izabrala da ti šiljnem link. http://otkacenaplaneta.wordpress.com/2013/08/02/blogerski-spomenar/
Pozdrav od Otkačene Lili.
Hvala, otkačena. Sad sam pročitala Tvoje obaveštenje.