Prskanje voća i sadržaj pesticida u voću

Slučaj Juvitana me je podstakao na razmišljanje, koliki je zapravo sadržaj pesticida u voću koje svakodnevno jedemo. Da li je to uopšte moguće znati i kontrolisati ili smo naprosto prepušteni na milost i nemilost.
Nećemo se baviti Juvitanom, da li je i ko je kriv. Žalosno je to što ne postoji svest i društvena odgovornost, pa se namirnice štetne po zdravlje mogu naći u prodaji.
Prskanje voća je nešto potpuno normalno, naročito kada se radi o masovnoj proizvodnji. Uzmimo primer jabuka i vinove loze. Nakon plavog prskanja tokom zime, u toku vegetacije prskanje se obavi još nekoliko puta. Tu su razni insekticidi i fungicidi u upotrebi. Retke su sorte koje su otporne na bolesti i štetočine. Kad vidite jabuku koja izgleda zdravo i sija, bez crva i oštećenja, znajte da je ona prskana. To i nije tako strašno, pod uslovom da je propisno oprskana i da je prošla karenca. Karenca je onaj period , koji treba da prođe od poslednjeg prskanja, do trenutka kada voće možete bezbedno da konzumirate, nešto od njega proizvodite ili ga pak stavljate u promet. Da li se proizvođači i prodavci pridržavaju ovoga?

jabuke
Kada dođemo na pijacu i pitamo prodavca na tezgi o voću i povrću koje prodaje, većina će reći sve najlepše o svojim proizvodima. Zdrava hrana, neprskano, slatko ko šećer… Kaže ona izreka: ’’Svaki cigo svoga konja hvali’’.
Recimo odlučimo da ćemo sami napraviti detetu kašicu, jer proizvođačima kašica više ne verujemo. Kupimo jabuke na pijaci, donesemo kući i pravimo kašicu. Ne treba nikoga plašiti i dizati paniku, ali ko nama može da garantuje da ona jabuka sa pijace nema čak i više pesticida, nego što ima Juvitana kašica. Da li to stvarno neko kontroliše?
Bio je skoro i onaj slučaj sa ’’otrovnim’’ limunom iz Turske, za koji se posle kontrole utvrdilo da nije otrovan. Da li se i koliko redovno proverava sadržaj pesticida u voću i povrću koje jedemo? Da li je kontrola kvaliteta proizvoda zastupljena na zelenim pijacama ili je sigurnije da kupujemo u marketima, gde ipak vidimo da se pitanje kvaliteta može postaviti i utvrditi?

Advertisements

Borba za oranice (I): Degradacija poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji

Iako su određene poljoprivredne tehnologije značajno doprinele povećanju produktivnosti poljoprivredne proizvodnje, u prošlosti te iste tehnologije, kao što je upotreba pesticida i mineralnog đubriva, sada prete socijalnoj održivosti i održivosti prirodne sredine u poljoprivredi…

… vlade G8 zemalja moraju “dramatično da povećaju investicije u ekološke sisteme poljoprivredne proizvodnje malih farmera i u isto vreme da prekinu podsticaje koji promovišu industrijsku poljoprivredu…”

Ako bi – osim klimatskih promena i stalnog rasta cena energenata – trebalo izdvojiti tri glavna problema sa kojima se suočava poljoprivreda u Srbiji, to bi svakako bili:

– podcenjen kurs stranih valuta koji veštački depresira cene poljoprivrednih proizvoda u zemlji i destimuliše izvoz,

– niski državni podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na nivo podsticaja u razvijenim zemljama – koje na taj način mogu da diktiraju svetske cene poljoprivrednih proizvoda koje su niže od stvarnih troškova proizvodnje (damping);

– slaba obaveštenost većine domaćih stručnjaka o trendovima u evropskoj poljoprivredi i novim prioritetima sa kojima se suočava poljoprivreda u svetu.

Veći deo poljoprivrednih stručnjaka u Srbiji još uvek je vezan za prioritete i principe Industrijske poljoprivrede iz prošlog veka – koja na prvo mesto stavlja povećanje prinosa i profita korišćenjem mineralnih đubriva i ostalih agrohemikalija, ukrupnjavanjem zemljišnih poseda i specijalizacijom proizvodnje, uz smanjivanje broja farmera. Treba reći da se težiste u poljoprivrednoj proizvodnji ovog veka pomera ka uvođenju principa ekološke poljoprivrede, zaštiti plodnog zemljišta, vode i vazduha, smanjivanju uticaja na promenu klime i prilagođavanju na ove promene – pa bi ovaj prilog trebalo da pomogne u razumevanju novih prioriteta koji stoje pred poljoprivrednom proizvodnjom u ovom veku.

Evropski parlament je tokom marta 2009-te godine usvojio rezoluciju o pogoršanju stanja poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji. (1)

U uvodnom delu ove rezolucije navedene su teme i oblasti koje bi trebalo obuhvatiti merama zaštite, među kojima treba svakako pomenuti:

A – Imajući u vidu da je poljoprivreda ekonomski sektor koji je veoma zavistan od prirodnih fenomena i koji u isto vreme nudi široko polje za intervencije,

B – imajući u vidu da je poljoprivreda najbolje sredstvo za sprečavanje pogoršanja stanja (degradacije) zemljišta što poziva na osmišljenu strategiju kojom bi se održala ova aktivnost,

C – s obzirom na ulogu evropskih farmera u borbi protiv dezertifikacije, na ključnu ulogu evropskih proizvođača u očuvanju površinske vegetacije u područjima pogođenim čestom sušom kao i posebnim pogodnostima koje pružaju trajni biljni usevi, livade i šume u sakupljanju vode,

D – imajući u vidu da je zemljište, naročito u jugoistočnoj Evropi ali i u ostalim regionima zemalja članica, u sred procesa degradacije prirodne sredine koju je donela negativna interakcija između ljudskih aktivnosti i klimatskih promena,

E – imajući u vidu da preterano intenzivna poljoprivredna proizvodnja (over-intensive farming) može da doprinese eroziji zemljišta pretvarajući ga u neproduktivno,

F – imajući u vidu da se dezertifikacija sada smatra ze jednu od najozbiljnijih pretnji posebno u mediteranskim zemljama,

G – imajući u vidu da se zemljište sada, više nego ikad, suočava sa rizikom nepovratnog ostećanja koje prouzrokuje vetar i laminarna erozija, zagađenja, salinizacija, iscrpljivanje organske materije u zemlji i smanjivanje biološkog diverziteta,

… (pogledati na originalnom sajtu ceo spisak)…

Rezolucijom se predlaže niz mera među kojim treba obavezno pomenuti:

1 – Smatra se da bi uputstva i metodi upravljanja Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) jasno trebalo da uključe principe i instrumente za zaštitu klime (tj. zaštitu od klimatskih promena kao i smanjivanje uticaja na klimatske promene – prim.) kao i za smanjivanje štete koja dolazi od degradacije zemljišta,

28 – poziva EU da primeni mere informisanja i obuke usmerene posebno na mlade farmere a sa namerom da se promovišu poljoprivredne tehnike koje podrzavaju konzervaciju zemljista, narošito u odnosu na uticaj klimatskih promena i ulogu koju poljoprivredna proizvodnja ima na klimu,

35. – poziva Savet i Komisiju da istraže strategije za obnavljanje ostećenog zemljišta na bazi podsticajnih mera kojim be se ograničilo pogoršanje stanja zemljišta…

Usvojena rezolucija nema pravno obavezujuće dejstvo pa je Evropska komisija uradila predlog obavezujućih mera (Soil Direktive) za zaštitu zemljišta – koji je nažalost blokiran odbijanjem manjeg broja zemalja (Francuske, Nemačke, Britanije, Austrije i Holandije) da ga prihvate. (2)

Autor: Ratko Karolić

NAJVEĆA NAUČNA OTKRIĆA 2013. GODINE

Nauka je i ove godine krupnim koracima grabila napred.

Pogledajte koja su to otkrića:

  • Ljudska vrsta je dobacila do međuzvezdanog prostora
  • Nova metoda čitanja genoma
  • Milijarde „Zemalja“  u našoj galaksiji
  • Pauza u globalnom zagrevanju
  • „Prozirni“ mozak
  • ‘Kocka leda’ snimila neutrine koji nam dolaze van galaksije
  • Novi sisar
  • Novi problemi s pesticidima
  • Organi iz matičnih ćelija
  • Korak smo bliže kiborzima
  • Tamna materija
  • Strahovi očeva

Izvor: http://www.6yka.com/novost/48620/najveca-naucna-otkrica-2013.-godine