Preuzeto od http://durmitor.wordpress.com/
Ove fotografije je jedan fotograf prodao poznatim francuskim novinama po uobičajenoj tarifi. Objavljene su, i istoga dana su svi primjerci lista bili rasprodati.
Ovo je je povrijeđena ptica i njen život je ugrožen. Dok je letjela nisko nad drumom, udarila su je kola.
Ovdje joj je mužjak donio hranu, i pokušava sa svom ljubavlju i saosjećanjem da joj pomogne.
Ponovo joj je donio hranu i našao je – mrtvu. Bio je šokiran.
Pokušao je da je pomakne… To je trud koji se rijetko primjećuje kod lastavica.
Shvativši da je njegova ljubljena mrtva, očajno je doziva svojom neiskazanom ljubavlju.
Kada je konačno svjestan da ju je izgubio zauvjek, stajao je pored nje sa žalošću.
Mnogi ljudi misle da su životinje potpuno bez razuma i sasvim bez osećanja. Preko ovih fotografija smo svedoci ljubavi i duboke tuge…
agroekonomija 
Imala sam i ptice na oporavku i punom pansionu, ali male ptice (iz gnezda ispale) nisam uspevala da othranim do sad. Ovo nije mlada ptica tj. nesposobna za letenje u prethodnom smislu, mozda se njoj moglo pomoci. Da sam bila na mestu fotoreportera pre bih pokusala da pomognem, makar posle odtugovala ako ne uspem, nego sto bih fotkala do lastine smrti da bih imala vest za novine. Nije isto, ali me je podsetilo na pre par godina nagradjenu fotku deteta ocajno mrsavog i gladnog, negde u pustinji i lesinara koji cuci blizu deteta i ceka svoj buduci obrok… Mislim da se dobro secam te odvratne fotke. Nije isto kao slucaj sa lastom, ali, u sustini, razlika i nije tako nepremostiva…
tuzno 😦
😥 😥 😥
Jako tuzno…:-(((
Ne znam da li sam dobro ostavila komentar. Postavila sam link do Vašeg bloga. Pozdrav!
http://uaortimogsrca.blogspot.com/
Jao, uh, rasplaka me. Ja sam totalno luda za životinjama, pa me je ovaj prizor dotukao. Bolje da nisam videla, sada ću biti kao ona lastavica na asfaltu! 😦 😦
TamoiOvde i Crno ili Belo, drago mi je da ste posetili moj blog i videli ovu priču o ljubavi.
Dudo, zaista je ovaj prizor brige i ljubavi male ptičice potresan.
Tatjana, i ja se sećam te užasne fotografije iznemoglog, izgubljenog deteta, čiju agoniju i kraj posmatra i čeka lešinar.
U pravu si, ova priča govori o ljubavi ptice, ali i nemaru čoveka, koji je možda mogao da pomogne, bar da pokuša.
Marko, Lana i Peščana, sve što može da se kaže je TUŽNO.
Pozdrav za Predraga!
Berislave, dobro došli na moj blog!