PRAVNI OKVIR ORGANSKE POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI


U Srbiji je proizvodnja organske hrane regulisana posebnim Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima i nizom pravilnika, koji su usaglašeni sa direktivama EU. Donošenje i primena Zakona i pravilnika  će da olakša izvoz organskih proizvoda na tržište Evropske unije. Doneseni pravilnici su:

  • Pravilnik o izgledu oznake i nacionalnog znaka organskih proizvoda;
  • Pravilnik o uslovima i načinu prometa organskih proizvoda;
  • Pravilnik o načinu vođenja evidencije i sadržini izveštaja na osnovu kojih se vodi      evidencija u organskoj proizvodnji
  • Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda
  • Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje sertifikat,  odnosno resertifikat za organske proizvode i o načinu njihovog izdavanja
  • Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede
  • Pravilnik o metodama organske stočarske proizvodnje

Prema Zakonu organska stočarska proizvodnja mora da ispuni sledeće zahteve:

  • može se zasnovati na proizvodnim jedinicama u čijem sastavu se nalaze pašnjaci ili drugo zemljište na kome se proizvodi stočna hrana ili se obezbeđuje stočna hrana za koju je izdat sertifikat;
  • organska stočarska proizvodnja može početi najmanje godinu dana od dana uključivanja zemljišnih parcela u organsku poljoprivredu ili kada  se obezbedi organski proizvedena hrana za stoku sa navedenih parcela;
  • metodama organske stočarske proizvodnje utvrđuju se izbor vrsta i rasa životinja ( pčelarstvo, ribarstvo, živinarstvo i dr), način uzgoja, ishrana i zdravstvena zaštita životinja, transport i klanje životinja, kao i postupak sa životinjama, koje su nabavljene sa drugih farmi;
  • sredstva, koja se koriste za održavanje plodnosti zemljišta, đubrenje i zaštitu zdravlja bilja odnosno životinja moraju biti registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita zdravlja bilja i životinja;
  • Sakupljanje divljih biljnih i životinjskih vrsta iz prirodnih staništa smatra se metodom organske proizvodnje, ako staništa nisu tretirana drugim sredstvima tri godine pre sakupljanja (izuzev onim sredstvima koja su dozvoljena zakonom), i ako sakupljanje ne utiče na stabilnost prirodne sredine ili održavanja vrste u oblasti sakupljanja.
  • u preradi proizvoda dobijenih metodama organske proizvodnje koriste se posebne tehnološke linije, a ako se te linije koriste i za preradu proizvoda iz konvencionalne proizvodnje, one se prethodno moraju temeljno očistiti i oprati;
  • organski proizvodi pakuju se u ambalaži od prirodnog materijala, skladište se u posebnim prostorijama skladišta, ili u posebnom i obeleženom delu skladišta, ako su upakovani i obeleženi;
  • sredstva unutrašnjeg prevoza moraju biti bez prisustva ostataka proizvoda konvencionalne proizvodnje i ostataka neorganskog porekla;
  • organski proizvodi prevoze se odvojeno od drugih proizvoda;
  • ako se organski proizvodi prevoze  sa proizvodima konvencionalne proizvodnje, moraju biti upakovani i jasno obeleženi;
  • vozila, kontejneri i oprema namenjeni za prevoz ovih proizvoda moraju da budu čisti,  bez štetnih ostataka ili bilo kakve materije, koja bi mogla da kontaminira organski proizvod;
  • sertifika, koji se izdaje za organski proizvod važi godinu dana od dana izdavanja;
  • promet organskim proizvodima može se obavljati na proizvodnoj jedinici, u maloprodajnim objektima na jasno obeleženom mestu odvojeno od drugih proizvoda i na pijacama bez mešanja sa proizvodima konvencionalne proizvodnje;

     Pravilnikom o metodama organske stočarske proizvodnje (u daljem tekstu Pravilnik) propisani su: način uzgoja, ishrana, zdravstvena zaštita životinja kao i postupak sa životinjama nabavljenim sa drugih farmi.

Da bi poljoprivredni proizvođač osnovao organsku proizvodnju, mora da podnese prijavu nadležnom Ministartvu, a ona  sadrži sledeće podatke:

  • ime, naziv i adresu,odnosno sedište proizvođača;
  • mesto gde će se proizvoditi proizvodi organske poljoprivrede;
  • mesto gde će se proizvodi organske poljoprivrede prerađivati;
  • mesto gde će se proizvod organske poljoprivrede čuvati;
  • posebne prednosti i specifičnosti značajne za izdavanje sertifikata;
  • informaciju da li su proizvodi iz organske poljoprivrede ranije dobili sertifikat i od koje institucije;
  • prilog kartu ili skicu sa ucrtanom  lokaciom gajenja

Prednost prilikom odabira životinja za organsku proizvodnju imaju domaće rase, a cilj je da se izbegnu specifične bolesti i zdravstveni problemi, koji su karakteristični za vrste i rase  u konvencionalnoj proizvodnji (član 3 Pravilnika).

Prema članu 9 Pravilnika životinje moraju imati pristup pašnjaku, ispustu ili otvorenom prostoru, a broj životinja na ispustu je određen pristupačnom površinom kako bi se izbegla preterana ispaša i erozija, omogućilo pravilno korišćenje đubriva životinjskog porekla  i izbegao negativan uticaj na prirodnu sredinu (zagađenje zemljišta, površinskih i podzemnih voda).
Proizvodi stočarstva su organski proizvedeni ako su životinje uzgajane u skladu sa odredbama Pravilnika  u periodu od (član 11) :

  • konji i goveda za tov-12 meseci ili u poslednje tri četvrtine života;
  • ovce, koze i svinje-6 meseci;
  • životinje za proizvodnju mleka-6 meseci;
  • živina u tovu-10 nedelja;
  • živina za proizvodnju jaja-6 nedelja.

  Članom 16 Pravilnika precizirano je da životinje u organskoj proizvodnji moraju da imaju dovoljno prostora za hranjenje, napajanje, ležanje  i kretanje uz slobodan  pristup svežoj vodi i hrani.

U organskoj stočarskoj proizvodnji životinje se ne smeju držati vezane (član 17 Pravilnika) i ne smeju se držati pojedinačno (član 18 Pravilnika).

Uzgoj životinja treba da bude u skladu sa potrebom da se  postigne maksimalna otpornost životinja prema bolestima. Stoga se najveća pažnja u zdravstvenoj zaštiti životinja  pridaje prevenciji (član 43 Pravilnika).

Specifični zahtevi za organsku proizvodnju pčela sadržani su u posebnom delu Pravilnika. Članom 57 određeno je da prostor na kome se nalaze pčelinjaci i površina, koju obilaze pčele, odgovaraju uslovima organske proizvodnje.

Prema člau 59 Pravilnika košnice se postavljaju na parcelama na kojima je zasnovana organska proizvodnja ili divljim prirodnim površinama. Košnice moraju biti udaljene:

  • najmanje 1000 m od polja ili drugih površina konvencionalne proizvodnje u kojima se koriste pesticidi sintetičko-hemijskog porekla;
  • najmanje 1000 m od nepoljoprivrednih izvora zagađenja (naseljena mesta, autoputevi, industrijske zone, đubrišta, otpadne vode itd).

Selekcijom  rezistentnih rasa i sojeva i postupcima koji povećavaju otpornost prema bolestima postiže se prevencija obolevanja pčela  u organskoj proizvodnji. U tom cilju ptrebno je vršiti (član 64 Pravilnika):

  • redovnu zamenu matica;
  • sistematsku kontrolu košnica i trutova,
  • redovnu dezinfekciju materijala i opreme,
  • razaranje kontaminiranih materijala i izvora kontaminacije;
  • redovnu zamenu pčelinjeg voska;
  • obezbeđenje dovoljne rezerve polena i meda u košnicama.

Pčelinjaci se formiraju deljenjem ili nabavkom rojeva ili košnica iz organskih proizvodnih jedinica. U toku godine u organsku proizvodnu jedinicu može se uneti do 10% matica i rojeva, koji nisu proizvedeni u organskoj proizvodnji (član 69 Pravilnika).

Organska proizvodnja riba i drugih vodenih životinjskih vrsta definisana je u članovima 70 do 89 Pravilnika.

Prema članu 70 Pravilnika sistem uzgoja se zasniva na održivosti, očuvanju vodenog ambijenta i okolnog ekosistema.  U tom cilju primenjuju se:

  • odgajivačke metoda, koje podstiču i povećavaju biološke cikluse u proizvodnji uključivanjem mikroorganizama, biljki i životinja;
  • upotrebom hrane biološkog porekla;
  • korišćenjem brojnih metoda kontrole bolesti riba i drugih vodenih životinjskih vrsta;
  • izbegavanjem upotrebe veštačkih đubriva i hemoterapijskih sredstava i formiranjem polikulture.

Najmanja udaljenost između organskih i konvencionalnih proizvodnih jedinica je 25 m, a organska proizvodna jedinica mora da se nalazi  najmanje 10 m uzvodno od konvencionalne proizvodne jedinice u rekama (član 73 Pravilnika).

Da bi se ribe i druge vodene životinjske vrste mogle da smatraju proizvodima organske stočarske proizvodnje,  90% rasta telesne mase mora biti rezultat  organske proizvodnje (član 77 Pravilnika). 

     Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preko inspektora za organsku proizvodnju, a nadzor nad sprovođenjem propisa koji se odnose na promet, označavanje i deklarisanje organskih proizvoda, vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora.

     Srbija u ovoj obasti poljoprivredne proizvodnje ima prirodne uslove da  napreduje i ostvaruje dobre rezultate, korisne za proizvođače, potrošače i za zemlju u celini. Brži razvoj rganske poljoprivredne proizvodnje značajno bi doprineo unapreženju pozitivnog salda Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni.   

Autor: MPG71

4 thoughts on “PRAVNI OKVIR ORGANSKE POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI

  1. Pozdrav,
    Evo postavila sam link ka Vašem blogu, te možete i Vi ka mom. Hvala i čitamo se!🙂
    http://uaortimogsrca.blogspot.com/

  2. agroekonomija kaže:

    Peščana, hvala na podršci! Pozdrav!

  3. agroekonomija kaže:

    U aorti… , postavila sam i ja Vaš link na moj blog.
    Pozdrav!

  4. […] 75% ispitanika nije upoznato sa zakonom o organskoj hrani; […]

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s