NEKORIŠĆENO POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE U SRBIJI

U Srbiji se ne koristi oko 10% ukupnih obradivih površina. To je 424.000 ha nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta, a od toga je oko 7% oranica.

Najviše napuštenog poljoprivrednog zemljišta ima u Pčinjskom i Pirotskom okrugu, a pojedinačno to su lokalne samouprave Surdulica i Bosilegrad, koje imaju više od 50% zemljišta, koje se ne koristi.

neobradivo zemljiste

Stručnjaci ističu da postoje dva osnovna razloga za tu pojavu – demografski i ekonomski, odnosno:

  •         starenje seoskog stanovništva;
  •         loša infrastruktura;
  •         ekonomska neisplativost;
  •         pokidani reprolanci.

Najveći deo zemljišta koje se ne koristi je u privatnom vlasništvu, ali ima zemljišta i u državnom i zadružnom vlasništvu.

Privatni vlasnici tih površina su staračka domaćinstva; prosečna starost seoskog stanovništva je 59 godina.

Ekonomski je, zasada, neisplativo korišćenja tog zemljišta, zbog toga što se uglavnom radi o usitnjenim parcelama, a infrastruktura je nedovoljno ili nije uopšte izgrađena.

***

I u EU postoji znatna površina, koja se ne obrađuje, a najviše problema u EU imaju Letonija, Litvanija, Estonija, Portugal i Španija.

Pet zemalja u EU nema problem sa napuštenim zemljištem, sve ostale zemlje imaju i one, takođe, kao i Srbija, ulažu sredstva da bi došlo do obrade tog poljoprivrednog zemljista.

 

OBRADA RITSKIH ZEMLJIŠTA

Bilјna proizvodnja na ritskim zemlјištima ne razlikuje se od tehnike, koja  se primenjuje na černozemu i  sličnim zemlјištima.

Pravilan izbor sistema za obradu ritskih zemlјišta je od posebnog značaja  s agrotehničkog, ekonomskog i ekološkog aspekta.

ritska zemljištaIzvor; http://www.panoramio.com/

Ako se u obradi zemljišta ne primeni odgovarajuća agrotehnika, mogu se pogoršatifizičke, hemijske i biološke karakteristike zemlјišta. Neodgovarajuća agrotehnika ima za posledicu stvaranje vodonepropusnog sloja (plužnog đona), što dovodi do propadanja prolećnih useva. Krajnje posledice su:

  •  povećanje troškova obrade zemljišta;
  • veće investiranje u proces proizvodnje;
  • smanjenje prinosa narednih godina.

Pravilnim izborom sistema za obradu ritskih zemljišta postiže se sledeće:

  • očuvanje eko-sistema;
  • očuvanje energetskih nivoa ulaganja;
  • poštovanje agrotehničkih zahteva i investicionih ulaganja.

Antropogenizacija zemlјišta, odnosno  promene usled kojih zemlјište gubi prirodan sklop i svojstva, obuhvataju:

  • delove pedološkog profila;
  • ornični sloj;
  • duboke slojeve zemlјišta.

Cilј agrotehničkih mera je poboljšanje svojstava nisko plodnih zemlјišta. Na taj način se obezbeđuje plodno stanište za uzgoj biljaka i postizanje visokih prinosa. Tome doprinose;

  • upotreba mineralnih i organskih đubriva;
  • upotreba pesticida;
  • upotreba mehanizacije;
  • pravilno navodnjavanje.

Ako se ove mere nepravilno primene, mogu naneti velike štete u poljoprivrednoj proizvodnji. Stoga je veoma važno izabrati pravilan model za racionalno korišćenje ritskih zemljišta i stvaranje mogućnosti za njihovu obnovu i razvoj.

KLIMATSKE PROMENE I POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA

Klimatske promene su jedan od od najvećih i najozbiljnijih izazova za čovečanstvo, životnu sredinu i svetsku ekonomiju. Evidentni su naučni dokazi da visoka koncentracija gasova u atmosferi, koji prouzrokuju efekat staklene bašte, jesu uzrok globalnog otopljavanja.Svet se i ranije suočavao s klimatskim promenama, ali ovo je prvi put da su one posledica ljudskog uticaja.

klimatske promeneOve godine su klimatske promene prouzrokovale  veliku štetu regionalnoj poljoprivredi i ekonomijama. Poljoprivredni stručnjaci predlažu  da se uvedu nove mere kako bi pomogle poljoprivrednicima da zaustave gubitak useva i prihoda.

kklimatske promeneEksperti predviđaju da će žitnice u Srbiji  biti najteže pogođene pa preporučuju da se preduzmu konkrete korake da spreče katastrofu,  među kojima je promena modela proizvodnje,  koja uključuje useve otpornije na sušu i sejanje useva ranije u sezoni. Pored toga, poljoprivredni eksperti moraju da rade na razvoju i unapređenju  postojećih vrsta biljaka kako bi se one više prilagodile novih meteorološkim uslovima kao i  programa stvaranja sorti i hibrida za uslove izmenjene klime i zemljišta. Neophodno je ispitati uticaja klimatskih promena i zemljišta na biodiverzitet, pojavu korova, insekata i pojave biljnih bolesti itd.