SEDAM STARIH SVETSKIH ČUDA


Impozantni arhitektonski objekti su stara svetska čuda. Bilo ih je 7. To su:

  • SEMIRAMIDINI VISEĆI VRTOVI
  • ZEVSOVA STATUA
  • HRAM BOGINJE ARTEMIDE
  • MAUZOLEJ (GROBNICA) U HALIKARNASU
  • KOLOS SA RODOSA
  • FAROSKI SVETIONIK
  • PIRAMIDE U GIZI

SEMIRAMIDINI VISEĆI VRTOVI su izgrađeni za vreme vladavine kralja Nabuhodonosora (604. – 562. p.n.e.), a po želji kraljice Semiramide. Nalazili su se u drevnom gradu Vavilonu, na obalama Eufrata. U arhitektonskom smislu vrtovi su bili spiralna, terasasta građevina, koja je mogla vestački da se navodnjava. PPrilaz vrtovima imao je izgled pozorišta. Viseći vrtovi  su ležali na četverospratnoj kuli.

Unutar svakoga sprata nalazili su sečvrsti svodovi od crepa, koji su se oslanjali na snažne, visoke stubove. Stubovi su bili visoki i do 25m, što je omogućilo dovoljno svjetlosti za brojne egzotične biljke. Platforme terasa bile su od masivnih kamenih ploča različitih oblika, prekrivene trskom, a potom zalivene asfaltom. Na takvu podlogu je bio nasut debeli sloj plodne zemlje. Spratovi vrtova bili su spojeni stepenicama i pokriveni pločicama ružičaste i bele boje. Na polijevanju ovih vrtova radilo je Stotinjak robova je obezbeđivalo polevanje po čitav dan vukući vodu iz Eufrata pomoću sistema poluga i pumpi.

Kada je Alekasandar Veliki osvojio Vavilon, 333. g.p.n.e., viseći vrtovi su već bili propali.

Iskopavanja se nastvljaju. Arheolozi i dalje tragaju za visećim vrtovima, bliže Eufratu, jer smatraju da su se oni nalazili bliže reci. Nedavnim iskopavanjima otkriven je u tom sektoru kanal za dovođenje vode iz Eufrata, što navodi na predpostavku da je ta teza ipak verovatna.

ZEVSOVA STATUA je još jedno svetsko čudo . Statua se nalazila u samom gradu Olimpiji, na zapadnoj obali današnje Grčke, oko 150 km zapadno od Atine. Statua je visinom i lepotom zaslužila naziv čudo. Čuvena Zevsova statua je poslednje delo helenskog vajara Fidije, koju je 456. godine p.n.e. napravio za hram u mestu na severozapadu Peloponeza.

Iako od nje nema nikakvog traga, ostalo je svedočenje da je statua izvajana u slonovači i abonosovom drvetu, bogato ukrašena zlatom i dragim kamenjem. Osnova statue bila je 6,5 m široka i 1 m visoka. Visina same statue je bila 13 m – kao današnja četvorospratnica. Statua je bila toliko visoka, da su posetioci više opisivali tron, nego Zevsa i njegovu skulpturu. Podnožje trona bilo je ukrašeno rezbarijama sfinge i figurama Pobede sa krilima, skulpturama grčkih bogova Apola, Artemide i Niobine dece, kao i mitskih bića. Na Zevsovoj glavi nalazio se venac od maslinovog šiblja. U njegovoj levoj ruci nalazio se skiptar sa orlom na vrhu, a njegova odeća je bila ukrašena rezbarijama životinja i ljiljana. Zevs je bio prikazan sa namrštenim čelom da uzdrhti ceo Olimp. Ovo svetsko čudo nije sačuvano.

HRAM BOGINJE ARTEMIDE je najveći i najkompleksniji hram sagrađen u drevna vremena u Efesu kao  svetilište grčke boginje lova, prirode i plodnosti Artemide. Sagradio ga je kritski graditelj Hersifron iz Knososa, pod pokroviteljstvom  kralja Kreza. Prema istoričaru Pliniju, Artemidin hram se nalazio na mestu današnjeg Alasoluka.

Hram je bio površine 73 x 141 m, ukrašen sa 137 stuba, koji su opasivali hram u dva reda i bio je četiri puta veći od Partenona u Atini. Bio je simbol i ukras grada Efesa u Maloj Aziji. Artemidin hram je bio  sagrađen od mermera. Hram je bio okružen mermenim stepenicama, koje su vodile do najviše terase. Krov su mu podupirali veliki kameni stubovi, visoki po 20 metara. Hram je bio religiozna institucija, a  služio je i kao pijaca. U hramu su čuvana neka od velikih dela grčkih umetnika. Hram je izgoreo 356.godine p.n.e. , zapalio ga je duševni bolesnik po imenu Herostrat. Ubrzo je ponovo obnovljen u punoj svojoj lepoti. Obnovljeni hram su uništili Goti 262. godine p.n.e. u svom osvajačkom pohodu, ali su sačuvana neka umetnička dela od kojih se neka nalaze u Britanskom muzeju u Londonu.

Njegovi ostaci su definitivno nestali u močvarnom zemljištu.

MAUZOLEJ (GROBNICA) U HALIKARNASU je sagrađen u Maloj Aziji u persijskoj provinciji Karija. To je nadgrobni spomenik, koji je sebi za života dao sagraditi 360 g.p.n.e. karijski kralj Mauzolej, ali je umro pre dovršetka izgradnje, pa je posao dovršila njegova žena Artemizija.

Ova građevina je bila tako izvanredna i raskošna da se danas svaka monumentalna grobnica naziva njenim imenom „mauzolejom“. Mauzolej je bio izgrađen na pravouganoj površini od 33 x 39 m i bio je visok 50 m.  Pet je stepenica nosilo zid, koji je dosezao do polovine čitave visine mauzoleja. Zid je nosio kolonadu jonskih stubova iznad kojih se nalazila piramida – stepenasti krov. Velelepna građevina je bila ukrašena velikim četvoropreg sa statuama kralja i kraljice.

Mauzolej u Halikarnasu nije sačuvan, jer su ga uništili vitezovi reda Svetog Ivana u 14. veku upotrebivši ga kao kamenolom za izgradnju Petrove tvrđave.

KOLOS SA RODOSA

O čuvenom Kolosu sa Rodosa nema autentičnih podataka, ali predanje kaže da su stanovnici Rodosa  izlili statuu svog zaštitnika, boga Sunca Heliosa, posle pobede nad makedonskim kraljem Demetrijem Poliokretom.
Pokupili su neprijateljsko oružje i sprave, istopili ih i upotrebili za izlivanje statue. To je bronzana statua visoka oko 45 i teska 70 tona. Rađena je oko 12 godina. Izlivanjem Kolosa rukovodio je vajar Kares, 291. godine p.n.e.  Statua je dominirala na ulazu u luku. Posle 50 godina Rodos je potresao razorni zemljotres i statua Kolosa je pala u more.

FAROSKI SVETIONIK počeo je da se gradi oko 283.godine pre nove ere, na ostrvu Farosu, ispred aleksandrijskog pristaništa. Legenda kaže da je grčki arhitekta Sostrat izgradio ovaj veliki toranj na temeljima od stakla. Sostrat je dugo tragao za materijalom, koji bi bio postojan u morskoj vodi i najzad je ovaj džinovski toranj smestio na ogromne staklene blokove.

Predpostavlja se da je, iznad pravougaone osnove, osmougaoni toranj  bio visok gotovo 200 metara. Na njegovoj najvišoj platformi, svake noći gorela je vatra prema kojoj su se upravljali brodovi na ulasku u luku. Faroski svetionik je smatran najvećim tehničkim dostignućem i arhitektonskim uspehom starog veka.

Svetionik je uništen 1375. godine u zemljotresu.

PIRAMIDE IZ GIZE sagrađene su pre nekih 4500 godina kao grobnice faraonima i njihovim porodicama. Piramide su zidane od kamenih blokova teških i po nekoliko tona. Imaju četvrtastu osnovu, čije se četiri strane pri vrhu završavaju u zajedničkom temenu. U unutrašnjosti piramida se nalazi prostor za sarkofag.

Nema tačnih podataka o načinu izgranje, koliko je izgradnja trajala i koliko je ljudi u tome učestvovalo. Prema Herodotu,“ocu istorije“ cčvene piramide iz Gize – Keopsova, Kefrenova i Mikerinova, građene su između 2650. i 2550. godine pre n.e. Prema dokumentu, koji je on napravio po pričama sakupljenim na njegovim putovanjima, pripreme za gradnju Keopsove piramide je trajala  10 godina, a izgradnja oko 20 godina, a učestvovalo je oko 100 000 radnika. Utrošeno je preko dva miliona kamenih blokova. Visoka je 146 m.

Robovi, koji su je gradili bil su izloženi ogromnim naporima,velikim patnjama i maltretiranjima nadglednika radova. Postoji i suprotno mišljenje istraživača Paul Rippera, koji se dugo vremena bavio piramidama.On veruje da su Herodotovi podaci preterani i veruje da su ljudi, koji su je gradili bili sretni i počastvovani što mogu učestvovati u takvom projektu.

Piramide su jedino arhitektonsko svetsko čudo stare ere, koje još i danas prkose vremenu i koje će na svom mestu ostati još dugo posle našeg doba.
Uredio: MPG71







11 thoughts on “SEDAM STARIH SVETSKIH ČUDA

  1. Ivan kaže:

    Zanimljivo bi bilo da sada navedeš 7 modernih svetskih čuda — kao pandan. Glasanje je bilo preko Neta pre koju godinu.

  2. agroekonomija kaže:

    Na mom blogu se već oko mesec dana nalazi tekst o 7 novih svetskih čuda.

  3. Ivan kaže:

    U pravu si, sad sam video.

    Onda je barem trebalo da linkuješ tekstove, onaj ko vidi nova čuda, a može na klik da vidi stara — i obratno 😉

  4. agroekonomija kaže:

    Potpuno si i Ti u pravu. Sad ću to da uradim.

  5. agroekonomija kaže:

    Marko – Buki blog, drago mi je da Ti se sviđa moj post. Tek ću da ga potpuno uredim.

  6. tatjanamb kaže:

    Sjajan tekst bogat upravo podacima koji me zanimaju.

  7. Ivan kaže:

    E, sad je super! 😉

  8. agroekonomija kaže:

    Ivane, hvala! Pozdrav!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s