Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelaznim sporazumom, regulisana je uvozna zaštita u roboj razmeni između Srbije i zemalja članica EU. Kada je u pitanju trgovina voćem – svežim i suvim, Srbija nema ograničenja – ni količinska niti su opterećena uvoznim nametima. Drugim rečima, RS je odobren preferencijalni pristup tržištu zemalja EU. U prelaznom periodu, Srbija zadržava pravo na primenu određenog stepena uvozne zaštite i za određene vrste voća, saglasno režimu koji je preciziran u aneksima Sporazuma, odnosno Prelaznog Sporazuma, koji RS primenjuje od 1. februara 2009. godine, dok su zemlje EU, prihvatile njegovu primenu od početka 2010. godine. U pogledu uvozne zaštite, saglasno pomenutim aneksima, stanje je sledeće:
Aneks IIIa – odnosi se na spisak proizvoda prema oznakama iz Carinske tarife, na koje se od dana stupanja na snagu ukida svaki vid carinskog opterećenja. U pitanju su proizvodi koji se u Srbiji ne proizvode, ili nemaju većeg značaja u ukupnoj proizvodnji. Kada je u pitanju voće, tu su, uz ostalo: kokosov, brazilski i akužu orah, bademi, kestenje, pistaći, banane, urme, smokve, ananas, avokado, guana, mango, agrumi, suvo grožđe, papaje, dunje, divlje šljive, voće vrste Vaccinium myrtillus, kivi, crna i crvena ribizla, kupine i dudinje, tropsko voće, pomorandže…;
Aneks IIIb – sadrži spisak proizvoda, za koje se uvozna zaštita (carina i specifična carina – prelevman), smanjuju, odnosno ukidaju saglasno predviđenoj dinamicu – u periodu od pet godina, koliko traje tranzicioni period, tako da u šestoj i narednim godinama uvoz iz EU bude bez uvozne zaštite. Različit je stepen početnog smanjenja uvozne zaštite, kao i godišnjeg smanjenja, zaključno sa petom godinom. Tako, na primer, za uvoz orasa u ljusci, sniženje u prvoj godini iznosi 5% od nivoa zaštite pri uvozu iz trećih zemalja, u drugoj godini 10%, trećoj 15%, četvrtoj 30% i u petoj godini 35%. U šestoj godini nema zaštite za uvoz orasa u ljusci. Kod kajsija je na primer, dinamika drugačija: u prvoj godini smanjenje iznosi 30%, u drugoj, 40%, trećoj 60%, četvrtoj 70% i petoj 85%. Inače, u ovu grupu, uz orase u ljusci i kajsije, spadaju: lešnici, lubenice, nektarine, maline, odrećene vrste obrađenog voća (kuvano, smrznuto sa dodacima ili bez dodataka šećera i drugih zaslađivača, privremeno konzervisano) gde spadaju jagode, maline, višnje, kajsije, kao i određene vrste suvog voća: kajsije, jabuke, breskve i nektarine, kruške, kao i mešavine suvog voća koje sadrže suve šljive…;
Aneks IIIv – Sadrži nekoliko proizvoda kod kojih se carina (redovna i specifična smanjuju po utvrđenoj dinamici), ali se primenjuje sezonska carina u visini od 20%, kako u toku tranzicionog perioda, tako i nakon njega. U pitanju je pet vrsta svežeg voća: grožđe, jabuke, višnje, šljive i jagode[1]. Sniženje redovne i specifične carine, različito je, s tim što se u šestoj godini ovaj vid zaštite ukida, i
Aneks IIIg – sadrži proizvode za koje se carina računajući i specifičnu carinu smanjuje predviđenom dinamikom, s tim što izvestan nivo ove vrste zaštite ostaje i nakon isteka tranzicionog perioda. Ukoliko je za proizvode iz ovog spiska propisana i sezonka carina, ovaj vid zaštite se ukida stupanjem na snagu Sporzuma. Samo je par proizvoda – vrsta voća koje spadaju u ovu kategoriju: voće vrste Vaccinium vitisidaea – brusnice, borovnice ili planinkse borovnice; plodovi voća vrste Vaccinium mocrocarpon i Vaccinium corymbosun i suve šljive. Nakon isteka tranzicionog perioda stepen zaštite iznosi 40% (za suve šljive 50%) zatečenog nivoa u vreme stupanja na snagu Sporazuma.
Primenjujući navedena pravila iz Sporazuma, u 2010. godini, pri uvozu voća iz zemalja EU, carinsko opterećenje (carinske stope), prema opterećenju za uzvoz iz trećih zemalja, bilo je na primer: lešnici 7 (10 – carinska stopa pri uvozu iz trećih zemalja), orasi u ljusci 9 (10), orasi bez ljuske 6 (10), sveže grožđe 14 (20), lubenice 14 (20), jabuke za jabukovaču i kruške za kruškovaču 12 (15), kajsije 9 (15), višnje 12 (20), nektarine 12 (20), breskve 18 (20), šljive 15 (20), jagode 12 (15), maline 16 (20), voće vrste Vaccinium vitis – idaea, Vaccinium macrocorpan i Vaccionium carymbosum 12 (15), suvo voće: kajsije 8 (10), šljive 18 (20), jabuke 12 (15), breskve i nektarine 8 (10), kruške 8 (10), mešavine suvog voća koje sadrže šljive 9 (10).
Istovremeno, za određeni broj i ovih proizvoda postoje i prelevmani – specifične carine ili posebne dažbine, koje su, kao i carinske stope, niže pri uvozu iz zemalja EU, nego iz trećih zemalja[2]. Tako su u 2010. godini ove dažbine pri uvozu iz zemalja EU i iz trećih zemalja određene za sledeće proizvode: sveže grožđe u visini od 3,5 dinara po kilogramu za uvoz iz zemalja EU, dok je za uvoz iz trećih zemalja 5 dinara po kilogramu; lubenice 2,8, prema 4 dinara; sveže jabuke i sveže kruške 8, prema 10 dinara; za sveže dunje nema dažbina pri uvozu iz EU, prema 5 dinara po kilogramu iz trećih zemalja; sveže kajsije, višnje i trešnje 3, prema 5 dinara; sveže šljive 7,5, prema 10 dinara i za divlje šljive bez dažbine na uvoz iz EU, a za uvoz iz trećih zemalja 10 dinara po kilogramu.
Literatura
- FAO Statistical Yearbook, 2009
- David R. Kelch,The Role of the European Union in Fruit and Vegetable Trade, Agriculture and Trade Report No. (WRS0406) 27-39 pp, June 2004
Autori: Savić Mirjana, Štrbac Maja, Katić Branko
agroekonomija 