UVOZNA ZAŠTITA U ROBNOJ RAZMENI SVEŽEG I SUVOG VOĆA IZMEĐU SRBIJE I ZEMALJA ČLANICA EU


Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelaznim sporazumom, regulisana je uvozna zaštita u roboj razmeni između Srbije i zemalja članica EU. Kada je u pitanju trgovina voćem – svežim i suvim, Srbija nema ograničenja – ni količinska niti su opterećena uvoznim nametima. Drugim rečima, RS je odobren preferencijalni pristup tržištu zemalja EU. U prelaznom periodu, Srbija zadržava pravo na primenu određenog stepena uvozne zaštite i za određene vrste voća, saglasno režimu koji je preciziran u aneksima Sporazuma, odnosno Prelaznog Sporazuma, koji RS primenjuje od 1. februara 2009. godine, dok su zemlje EU, prihvatile njegovu primenu od početka 2010. godine. U pogledu uvozne zaštite, saglasno pomenutim aneksima, stanje je sledeće:

Aneks IIIa – odnosi se na spisak proizvoda prema oznakama iz Carinske tarife, na koje se od dana stupanja na snagu ukida svaki vid carinskog opterećenja. U pitanju su proizvodi koji se u Srbiji ne proizvode, ili nemaju većeg značaja u ukupnoj proizvodnji. Kada je u pitanju voće, tu su, uz ostalo: kokosov, brazilski i akužu orah, bademi, kestenje, pistaći, banane, urme, smokve, ananas, avokado, guana, mango, agrumi, suvo grožđe, papaje, dunje, divlje šljive, voće vrste Vaccinium myrtillus, kivi, crna i crvena ribizla, kupine i dudinje, tropsko voće, pomorandže…;

Aneks IIIb – sadrži spisak proizvoda, za koje se uvozna zaštita (carina i specifična carina – prelevman), smanjuju, odnosno ukidaju saglasno predviđenoj dinamicu – u periodu od pet godina, koliko traje tranzicioni period, tako da u šestoj i narednim godinama uvoz iz EU bude bez uvozne zaštite. Različit je stepen početnog smanjenja uvozne zaštite, kao i godišnjeg smanjenja, zaključno sa petom godinom. Tako, na primer, za uvoz orasa u ljusci, sniženje u prvoj godini iznosi 5% od nivoa zaštite pri uvozu iz trećih zemalja, u drugoj godini 10%, trećoj 15%, četvrtoj 30% i u petoj godini 35%. U šestoj godini nema zaštite za uvoz orasa u ljusci. Kod kajsija je na primer, dinamika drugačija: u prvoj godini smanjenje iznosi 30%, u drugoj, 40%, trećoj 60%, četvrtoj 70% i petoj 85%. Inače, u ovu grupu, uz orase u ljusci i kajsije,  spadaju: lešnici, lubenice, nektarine, maline, odrećene vrste obrađenog voća (kuvano, smrznuto sa dodacima ili bez dodataka šećera i drugih zaslađivača, privremeno konzervisano) gde spadaju jagode, maline, višnje, kajsije, kao i određene vrste suvog voća: kajsije, jabuke, breskve i nektarine, kruške, kao i mešavine suvog voća koje sadrže suve šljive…;

Aneks IIIv – Sadrži nekoliko proizvoda kod kojih se carina (redovna i specifična smanjuju po utvrđenoj dinamici), ali se primenjuje sezonska carina u visini od 20%, kako u toku tranzicionog perioda, tako i nakon njega. U pitanju je pet vrsta svežeg voća: grožđe, jabuke, višnje, šljive i jagode[1]. Sniženje redovne i specifične carine, različito je, s tim što se u šestoj godini ovaj vid zaštite ukida, i

Aneks IIIg – sadrži proizvode za koje se carina računajući i specifičnu carinu smanjuje predviđenom dinamikom, s tim što izvestan nivo ove vrste zaštite ostaje i nakon isteka tranzicionog perioda. Ukoliko je za proizvode iz ovog spiska propisana i sezonka carina, ovaj vid zaštite se ukida stupanjem na snagu Sporzuma. Samo je par proizvoda – vrsta voća koje spadaju u ovu kategoriju: voće vrste Vaccinium vitisidaea – brusnice, borovnice ili planinkse borovnice; plodovi voća vrste Vaccinium mocrocarpon i Vaccinium corymbosun i suve šljive. Nakon isteka tranzicionog perioda stepen zaštite iznosi 40% (za suve šljive 50%) zatečenog nivoa u vreme stupanja na snagu Sporazuma.

Primenjujući navedena pravila iz Sporazuma, u 2010. godini, pri uvozu voća iz zemalja EU, carinsko opterećenje (carinske stope), prema opterećenju za uzvoz iz trećih zemalja, bilo je na primer: lešnici 7 (10 – carinska stopa pri uvozu iz trećih zemalja), orasi u ljusci 9 (10), orasi bez ljuske 6 (10), sveže grožđe 14 (20), lubenice 14 (20), jabuke za jabukovaču i kruške za kruškovaču 12 (15), kajsije 9 (15), višnje 12 (20), nektarine 12 (20), breskve 18 (20), šljive 15 (20), jagode 12 (15), maline 16 (20), voće vrste Vaccinium vitis – idaea, Vaccinium macrocorpan i Vaccionium carymbosum 12 (15), suvo voće: kajsije 8 (10), šljive 18 (20), jabuke 12 (15), breskve i nektarine 8 (10), kruške 8 (10), mešavine suvog voća koje sadrže šljive 9 (10).

Istovremeno, za određeni broj i ovih proizvoda postoje i prelevmani – specifične carine ili posebne dažbine, koje su, kao i carinske stope, niže pri uvozu iz zemalja EU, nego iz trećih zemalja[2]. Tako su u 2010. godini ove dažbine pri uvozu iz zemalja EU i iz trećih zemalja određene za sledeće proizvode: sveže grožđe u visini od 3,5 dinara po kilogramu za uvoz iz zemalja EU, dok je za uvoz iz trećih zemalja 5 dinara po kilogramu; lubenice 2,8, prema 4 dinara; sveže jabuke i sveže kruške 8, prema 10 dinara; za sveže dunje nema dažbina pri uvozu iz EU, prema 5 dinara po kilogramu iz trećih zemalja; sveže kajsije, višnje i trešnje 3, prema 5 dinara; sveže šljive 7,5, prema 10 dinara i za divlje šljive bez dažbine na  uvoz iz EU, a za uvoz  iz trećih zemalja 10 dinara po kilogramu.

Literatura

  1. FAO Statistical Yearbook, 2009
  2. David R. Kelch,The Role of the European Union in Fruit and Vegetable Trade, Agriculture and Trade Report No. (WRS0406) 27-39 pp, June 2004

Autori: Savić Mirjana, Štrbac Maja, Katić Branko

 


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s