АНАЛИЗА ПРОИЗВОДЊЕ КРАВЉЕГ И ОВЧИЈЕГ МЛЕКА И ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА ГОВЕДАРСТВА И ОВЧАРСТВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ


Ovce

Ovce

Сажетак

Истраживања у овом раду су усмерена ка сагледавању основних обележја производње крављег и овчијег млека у Републици Србији за период од 1998-2007. године. Анализирана је производња крављег и овчијег млека по регионима, у Централној Србији и Војводини, затим промене у производњи у истраживаном периоду, као и учешће производње крављег и овчијег млека у Централној Србији и Војводини, у укупној производњи крављег и овчијег млека у Републици Србији као и базни индекси.

Овим радом жели да се да теоријски и практични допринос како би произвођачи, који су на директан или индиректан начин одговорни за производњу млека, имали смернице за предузимање адекватних мера за унапређење говедарске и овчарске производње у области млекарства.

Кључне речи: производња, кравље млеко, овчије млеко, анализа стања, перспективе развоја

Увод

Укупан степен развијености пољопривредне производње једне земље зависи од учешћа сточарске производње у производној структури пољопривреде. Статистички подаци показују да је учешће биљне производње у структури бруто остварене вредности у Републици Србији 58,8% док је учешће сточарске производње 41,2%. Ови подаци показују незадовољавајућу развијеност пољопривреде као једне од привредних грана наше земље.

Неоспорна је чињеница да без развијене сточарске производње нема ни развијене пољопривреде уопште. И поред изузетно повољних природних услова и површине од 5,1 милиона ha пољопривредних површина за производњу меса и млека не само за сопствене потребе већ и за извоз, сточарство и сточарска производња су у нашој земљи деценијама уназад у сталном опадању и то за око 1-2% на годишњем нивоу. Један од разлога је нерешена проблематика у аграру са којом се Републикa Србија суочава годинама па је један од корака за превазилажење поменутог проблема одговарајућа стратегија која би била актуелна у наредних 30-50 година.

Наша земља располаже са 30.000-40.000 објеката који су празни а повољни су за тов свиња и говеда. Сточарством се бави око 700.000 газдинстава у Републици Србији и они учествују на тај начин са 40% бруто друштвеног производа пољопривреде.

Што се тиче млекарске индустрије, у Републици Србији има око 220 млекара у којима се годишње произведе 1,6 милијарди литара млека. Од те количине се званично преради 900 милиона литара. Потрошња млека по становнику годишње износи 65 литара, што је веома мало и за упола мање од некадашње потрошње млека по глави становника у нашој земљи када је још СФРЈ била сврстана у неразвијене земље.

Пад производње у сточарству у 2007. години и то за говедарство 1,61% и овчарство за 0,10% показује и даље да се наше сточарство већ дужи ноз година налази у кризи. 2007. годину су пратили лоши климатски услови који су допринели смањењу производње основних крмних култура и то по подацима Републичког завода за статистику смањена је производња луцерке за 17%, детелине за 15,5%, кукуруза за исхрану стоке за 30%, сточне репе за 11,3% и ливадских култура за више од 15%. Логично је да смањење сточне хране доприноси смањењу сточарске производње.

У 2007. години је доминирала говедарска производња са учешћем од 42,6%, свињарска производња са 38,1%, живинарска производња са 12,4%, и овчарска производња са само 6,3%. Укупна производња меса у Републици Србији има тенденцију благог опадања или стагнације, задржавајући се на нивоу од око 450.000 t.

Разлози лошег стања у сточасртву су многобројни као што су: ниска куповна моћ становништва, непостојање дугорочне стратегије развоја сточарства, недовољна организованост примарне производње као и слаба повезаност између произвођача и прерађивача, процес транзиције и приватизације присутан у нашој земљи, застарели расни састав стоке, недовољна спремност како у техничком тако и у технолошком смислу већине прерађивачких капацитета за извоз итд.

По вредности за људску исхрану млеко је први производ говедарства (када се говори о крављем млеку), а и по економској вредности за газдинства која се баве овом врстом производње.

Млеко је комплетна намирница и у исхрани људи има велики нутритивно-физиолошки значај. Садржи масти, протеине и угљене хидрате велике биолошке вредности, широки спектар минералних материја (око 40) и најважнијих витамина А, D и Е. Млеко садржи и витамине B2 и B12 који  омогућавају нормално функционисање нервног система и олакшавају асимилацију шећера, масти и протеина у организму.

Млеко је најбољи извор калцијума (Ca) и фосфора (P) u prirodi. Зато се препоручује у исхрани како деце и адолесцената, тако и оних код којих постоји потреба за бржом обновом ткива код постоперативних и посттрауматичних процеса. Дневна потреба људског организма за млеком је од 700 до 1200 mg зависно од старости а у 100 ml млека има између 100 и 150 mg Ca. Ако не бисмо конзумирали млеко и сиреве, тешко би било у организам унети довољно Ca, јер су све друге намирнице калцијумом знатно сиромашније. Најновија препорука је да људи који пате од високог крвног притиска пију бар 750 ml млека дневно, због виског садржаја калцијума, који утиче на снижавање крвног притиска.

Просечан састав крављег млека је око 87% воде и 13% суве материје. Од суве материје 3,55% чине беланчевине (казеин са 3%, албумин са 0.5% и глобулин са 0.05%), затим лактоза 4.2% и 4.7% масти. Састав млека варира у зависности од више фактора, као сто су: узраст, раса, исхрана животиње, годишње доба и слично. У хемијском погледу млеко је груба суспензија млечне масти у колоидном раствору белачевина у правом раствору лактозе.

Постоји неколико варијанти крављег млека:

  • Пуномасно (3-4% масти);
  • Обрано (око 0.1% масти).
  • Полуобрано (1.5-1.8% масти); и

Код полуобраног и обраног млека се сва маст уклања и онда се делимично враћа код полуобраног млека. Пуномасно млеко има највећу функцију код мале деце која су прерасла мајчино млеко. Најпродаванија варијанта је полуобрано млеко, јер се сматра да је пуномасно мање здраво, а обрано мање укусно.

Млеко овце разликује се од крављег млека по боји, укусу и мирису и богатије је протеинима од крављег.

Производња крављег и овчијег млека у Републици Србији

Prosečna godišnja proizvodnja kravljeg mleka u Republici Srbiji (1998-2007) iznosi 1623 miliona litara (po muženoj kravi 2347 l). Ako se posmatra desetogodišnji period istraživanja, vidi se da je maksimalna proizvodnja mleka ostvarena u 1998. godini, od 1967 miliona litara (2065 litara po muženoj kravi), što je za 344 miliona litara više u odnosu na ostvareni prosek čitavog perioda. Najmanja proizvodnja zabeležena je u 2007. godini, od 1549 miliona litara (2663 litara po muženoj kravi), što je za 74 miliona litara manje u odnosu na ostvareni prosek posmatranog perioda. Proizvodnja krvaljeg mleka u Republici Srbiji je 2007. godine u odnosu na baznu 1998. godinu umanjena za 21,25%, (Табела 1).

Таб. 1. Количина произведеног крављег и овчијег млека у Републици Србији и базни индекси

Године истраживања

Кравље млеко

Овчије млеко

Укупно, (mil. l) По муженој крави, (l) Индекс – укупна производња (1998=100) Укупно, (mil. l) По муженој овци, (l)

Индекс–укупна производња

(1998=100)

1998 1967 2065 100.00 32 48 100.00
1999 1644 2139 83.58 21 45 140.62
2000 1566 2070 79.61 19 45 140.62
2001 1576 2203 80.12 18 45 140.62
2002 1580 2348 80.32 16 42 131.25
2003 1576 2345 80.12 13 39 121.88
2004 1579 2427 80.27 14 41 128.12
2005 1602 2568 81.44 14 40 125.00
2006 1587 2645 80.68 15 50 156.25
2007 1549 2663 78.75 14 47 146.88
Просек 1623 2347 82.51 18 44 137.50

Извор: Статистички годишњаци Србије

Производња овчијег млека у Републици Србији (1998-2007) у просеку годишње износи 18 милиона литара (по муженој овци 44 l). Максимална производња млека остварена је у 1998. години, од 32 милиона литара (48 l по муженој овци), што је за 14 милиона литара више у односу на остварени просек читавог периода. Најмања производња забележена је у 2003. години, од 13 милиона литара (39 литара по муженој овци), што је за 19 милиона литара мање у односу на остварени просек посматраног десетогодишњег периода. Производња овчијег млека у Републици Србији је 2007. године у односу на базну 1998. годину повећана за 46.88%.

Просечна годишња производња крављег млека у Централној Србији износи 1262 милиона литара (2170 литара по муженој крави). Максимална производња млека остварена је у 1999. години, од 1333 милиона литара (1965 l по муженој крави), што је за око 71 милиона више у односу на остварени просек истражианог периода. Најмања производња забележена је у 2007. години, од 1170 милиона литара (2432 l по муженој крави) што је за 92 милиона литара мање у односу на посматрани истраживачки период.

Просечна годишња производња крављег млека у Војводини износи 326 милиона литара (3475 l по мужевној крави). Максимална производња млека остварена је у 2006. години, од 397 милиона литара (3878 l по муженој крави), што је за око 71 милион више у односу на остварени просек читавог периода. Најмања производња забележена је у 2002. години, од 292 милиона литара (3337 литара по муженој крави) што је за око 34 милиона мање у односу на вишегодишњи просек.

Производња крављег млека у Централној Србији учествује са 77,76 % а у Војводини са 20,09% производњи крављег млека у Републици Србији. На основу обрачунатих базних индекса може се уочити да је производња крављег млека у Централној Србији у последњој години истраживања, 2007. години у односу на базну 1998. годину, умањена за 10,00%.

Просечна годишња производња овчијег млека у Војводини износи 2 милиона литара (47 литара по муженој овци). Уочава са идентична производња у 2000., 2001. и 2002. години од по 1 милион литара (у просеку 49 литара по муженој овци) што је најмања производња у посматраном периоду. Максимална производња млека забележена у 2007. години од по 4 милиона литара (58 литара по муженој овци), што је за 3 милиона литара више у односу на остварени просек читавог периода.

Производња овчијег млека у Централној Србији учествује са 83,33 % а у Војводини са 11,11 % у производњи овчијег млека у Републици Србији. Производња овчијег млека у Централној Србији је 2007. године у односу на базну 1998. годину смањена за 52.38%. Производња овчијег млека у Војводини је 2007. године у односу на базну 1998. годину повећана за 100.00%, (Табела 2).

Таб. 2. Количина произведеног крављег и овчијег млека по регионима у Републици Србији и базни индекси

Године истраживања

Кравље млеко

Овчије млеко

Укупно, (mil. l) По муженој крави, (l) Индекс – укупна производња (1998=100) Укупно, (mil. l) По муженој крави, (l) Индекс – укупна производња (1998=100)
Ц е н т р а л н а    С р б и ј а
1998 1300 1922 100.00 21 47 100.00
1999 1333 1965 102.54 19 44 90.48
2000 1265 1904 97.31 18 45 85.71
2001 1282 2047 98.62 17 44 80.95
2002 1288 2201 99.08 15 42 71.43
2003 1271 2194 97.77 11 39 52.38
2004 1265 2268 97.31 12 41 57.14
2005 1254 2379 96.46 12 42 51.14
2006 1190 2392 91.54 12 54 51.14
2007 1170 2432 90.00 10 44 47.62
Просек 1262 2170 97.08 15 44 71.43
В о ј в о д и н а
1998 314 3492 100.00 2 56 100.00
1999 311 3455 99.04 2 54 100.00
2000 302 3268 96.18 1 43 50.00
2001 294 3299 93.63 1 60 50.00
2002 292 3337 92.99 1 43 50.00
2003 306 3282 97.45 2 35 100.00
2004 314 3377 100.00 2 46 100.00
2005 348 3595 110.83 2 34 100.00
2006 397 3878 126.43 3 39 150.00
2007 379 3771 120.70 4 58 200.00
Просек 326 3475 103.82 2 47 100.00

Извор: Статистички годишњаци Србије, без података за Косово и Метохију

Вишегодишњи просек производње крављег млека за период од 1998-2007 године у нашој земљи и неким земљама у окружењу, показује да је поменута производња у Републици Србији са 1623000 t већа у односу на већину земаља (Бугарска-1300799 t, Грчка-772274 t, Хрватска-706137 t, Словенија-653545 t, БиХ-566837 t) сем Мађарске (1851204 t) и Румуније (4863391 t). Са друге стране, произвдња овчијег млека је највећа у Грчкој (744791 т), Румунији (418007 t), и Бугарској (97910 t), док је у осталим земљама (Мађарска, Словенија, Хрватcкoj, Босна и Херцеговина, Србија) знатно мања. Ипак, Република Србија има в ећу производњу овчијег млека у односу на већину поменутих земаља у њеном окружењу.

Основна два захтева у производњи млека су да се произведу што веће количине хигијенски исправног млека као и да та производња буде економски оправдана.

У нашој земљи, као уосталом и у већини европских земаља, производња крављег и овчијег млека се организује гајењем специјализованих млечних раса, а такође и раса које имају двоструки правац производње. Код дефинисања одгајивачких циљева у сточарству за будући период велики утицај може имати Стратегија развоја пољопривреде у Републици Србији као и велике млекаре кроз усмеравање својих произвођача у неком одређеном правцу сходно иницијативи ресорног Министарства која има за циљ унапреðење квалитета млека и достизање европских стандарда.

Капацитети индустрије млека у Републици Србији су око 1.2 милиона литара годишње. Ипак тренутно је искоришћено само око 58% од капацитета. Највећи део производње потиче од мањих индивидуалних произвођача. Производи нису тржишно оријентисани (поготово производња сира). Потенцијали за побољшање производње млека свакако постоје и они се пре свега односе на конструкцију мини погона за прераду млека који се налазе у областима које су погодне за производњу сточне хране на пашњацима. Министарство пољопривреде је учинило много на унапређењу ситуације у индустрији млека обезбеђујући премију на цену млека од око 30% и та пракса би требало да се настави у будућем периоду.

Сагледавање проблема у области говедарства и могућа решења

За ову грану сточарске производње у Републици Србији су повољни климатски услови без обзира на повремене пролећне мразеве и суше током лезњих месеци.

Велики потенцијал али такође и слабост представљају велике површине пашњака које су или запуштене или деградиране. Земљишни поседи су уситњени па је због тога земљиште недовољно и не на прави начин искоришћено. Мали поседи имају ограничене капацитете говедарске производње управо због ограничене производње крмива. Већина газдинстава је ограничено на 5 и мање крава.

У брдско-планиснким пределима је изузетно лоша инфраструктура, села немају решен проблем водоснабдевања, нема контроле квалитета воде која се користи у говедарској производњи и технологија је прилично застарела. Присутна су и бројна загађења која су узрок угрожености здравља стоке и посебно млека у производном ланцу.

У нашој земљи говедарство има јако дугу традицију, али проблем представља уситњеност птроизводње, мало комерцијалних газдинстава и недостатак образоване радне снаге. Механизација је доста застарела, објекти су нефункционални, опреме нема или ако је има она је у врло лошем стању. Радна снага је необразована а старосна структура неповољна. Велика претња развоју говедарства је одлазак младих са села и смањивање броја газдинстава. Ови проблеми су нарочито изражени код прозводње млека. Путеви за превазилажење и решавање поменутих проблема су, пре свега, укрупњавање поседа и едукација произвођача. Такође је неопходно помоћи и стимулисати развој села како би се смањиле разлике између села и града путем финансијске помоћи за удруживање газдинстава, обезбеђење пројектно-техничке документације газдинствима која би започела сточарску производњу а такође је неопходно обезбедити и јачање инспекцијских служби.

Удруживање произвођача и прерађивача је слабо присутно у говедарству јер не постоје удружење која би повезивала произвођаче са тржиштем и која би се међусобно повезивала ради рационалније производње и бољег приступа тржишту. Проблем су лоши закони о задругарству и удруживању грађана. Производња је неекономична, а прерада проблематична. Прерадни капацитети у млекарству, и ако велики, неправилно су распоређени и деградирани. Са аспекта безбедности хране ни модерни прерадни капацитети не гарантују да производња и производи испуњавају потребне стандарде ЕУ.

У Републици Србији је приватизовано око 70 % млекара али већина од приватизованих млекара нема могућност извоза. Прерада крављег млека се сматра једним од стратешких грана сточарства у Републици Србији, али се она не валоризује даље кроз прераду већ се најчешће завршава на спољном тржишту као сировина. Неопходно је увођење стандарда, нарочито HACCP-а. Нека предузећа у Републици Србији воде рачуна о безбедности сточне хране по HACCP програму и имају сертификате, као што су: FSH PROTEINKA A.D., Шабац производња сточне хране – потпуне смеше, допунске смеше и витаминско-минералне смеше; AD NOVA PEŠČARA, Deliblato –производња сточне хране; FSH JABUKA, Панчево –производња сточне хране; AGROSEME-PANONIJA, Суботица мешаона сточне хране.

Тренутно је пласман млека на домаћем тришту велики због повољне производне цене и ниске куповне моћи домаћих купаца. Али појава страних произвођача млека може бити претња за домаће произвођаче по цени, квалитету и асортиману. Зато је потребно унапредити домаћу производњу путем репресивних мера-увођење контролног система за произвођаче сточне хране – систем националне лабораторије.

Пласман млека на страно тржиште је прилично сужен. Република Србија је конкурентна са аутохтоним млечним производима а у ближем окружењу како са сировином, тако и са прерађевинама. Ипак, ови проблеми се могу решити фаворизовањем маркетинга домаћег производа (увођење брендова), регулисањем заштите потрошача и диверзификацији производње. Велику слабост представља и сиво тржиште које је јако и добро организовано. Начини за превазилажење ових проблема су појачани надзор промета и јачање примене прописа ветеринарске заштите.

Сагледавање проблема у области овчарства и могућа решења

У нашој земљи владају повољни климатски услови. Међутим, суше условљене недостатком и неравномерном расподелом падавина у току вегетационог приода и током целе године утичу на смањење пашњака и ливада на које се овчарство ослања. Код традиционалног начина овчарске производње разлике у исхрани индиректно утичу на прирасте и на приносе млека и на тај начин ограничавају овчарску производњу. Решење овог проблема би можда било увођење система за наводњавање али се та инвестиција неби исплатила с обзиром на овчарску производњу каква је заступљена данас код нас у земљи. Стога је потребно интензивирати овчарску производњу зашта су потребни одговарајући земљишни услови за производњу крмива и квалитетни травњаци. Наша земља располаже квалитетним земљиштем али је ипак травњачка производња намењена произвоњи оваца слабо развијена а земљиште је на великим површинама планинских подручја деградирано због смањеног броја стоке. Све је чешћа појава неких жбунастих врста попут клеке и боровнице насупрот некада присутне пашњачке вегетације. Земљиште је било дуго времена угрожено органским отпадом са овчарских фарми.

Генерално гледано, површине под ливадама и пашњацима су слабо искоришћене а вегетација на њима је често деградирана па је самим тим са умањеним производним потенцијалом. Међутим, све то није лимитирајући фактор за развој овчарства.

Квалитет воде у Републици  Србији је варијабилан у зависности од подручја. Тако су воде у планиснким пределима бољег квалитета за разлику од оних у равничарским пределима. Загађивачи потичу из индустрије и пољопривреде. Начин да се овај проблем превазиђе је едукација произвођача и стручних служби као и децентрализација управљања водним ресурсима и преношење обавеза и права о контроли и заштити вода на локалне заједнице.

Овчарство Републикe Србије поседује јаку генетску основу у смислу очуваности генетских ресурса. У погледу развоја генетских ресурса у Републици Србији приоритет би требало дати јачању селекционих и саветодавних служби. Претња за развој овог сектора препозната је у мањку стручне радне снаге и неповољној старосној структури самих произвођача.

Подстицај развоја овчарства се може остварити и у оквиру програма заштите природе, јер је овчарство развијено у планинским пределима са осетљивом животном средином. Ако би овце нестале из ових крајева и природни ресурси би изгубили своју вредност у погледу очувања биодиверзитета ливада и пашњака.

У нашој земљи се пласман млека и прерађевина од млека углавном врши на фармама и зеленим пијацама. Мале млекаре производе традиционалне беле сиреве и качкаваљ, али је реткост да се ти сиреви праве од чистог овчијег млека већ се оно меша са крављим. То се лоше одражава на развој тржишта млечних производа од овчјег млека. Поред тога, производи су ретко стандардног квалитета, недовољно и неквалитетно обележени и лоше упаковани. Развој робних марки, органска сертфикација, заштита географског порекла и слично ни у једној другој грани сточарства не могу донети толико користи за произвођача и развој производње, као у овчарству.

У млекарству је јако битно осавремењивање опреме при чему би развој производње ове опреме на националном нивоу имао велики и значајан утицај на развој овчарства.

Може се рећи да је значај овчарства вишеструк. Пре свега стратешки у брдско-планинским пределима, затим социјални значај јер сам развој овчарске производње подразумева и останак младих људи на селу, и еколошки значај јер има велики утицај на биолошке ресурсе.

Закључак

У раду је изложена и анализирана производња крављег и овчијег млека у Ребублици Србији по регионима (без К и М) и проблеми и могућности развоја говедарства и овчарства. На основу свега изнетог дошло се до следећих закључака:

Просечна годишња производња крављег млека (1998-2007) у Републици Србији износи 1623 милиона литара (по муженој крави 2347 l). Производња овчијег млека (1998-2007) у Републици Србији у просеку годишње износи 18 милиона литара (по муженој овци 44 l).

Производња крављег млека у Централној Србији учествује са 77,76 % а у Војводини са 20,09 % у производњи крављег млека у Републици Србији.

Производња овчијег млека у Централној Србији учествује са 83,33 % а у Војводини са 11,11 % у производњи овчијег млека у Републици Србији.

Говедарство, као једна од веома битних грана сточарства и пољопривреде уопште, у Републици Србији је у прилично лошем стању у сваком погледу па и у погледу производње млека која је предмет истраживања. Производња млека задовољава потребе домаћег тржишта, али извоза готово да и нема или се млеко извози само као сировина. Цела та ситуација је у супротности са веома повољним природним ресурсима са којима располаже наша земља, радном снагом и могућностима извоза. Такође, овчарство наше земље се налази при дну Европске лествице са аспекта продуктивности, без обзира на веома повољне природне ресурсе са којима Републикa Србија располаже.

Поменути проблеми се могу решити стрварањем и реализовањем дугорочне стратегије развоја, омогућавањем повољних кредита пољопривредним произвођачима, мотивисањем произвођача, ангажовањем државних органа у стварању повољнијег амбијента за развој говедарства и овчарства, добром спољно-трговинском политиком и различитим облицима субвенција, и друго.

Литература

1.   Славица Арсић, Наташа Кљајић, Мирјана Савић: “Estimation of possible future trends in livestock breeding production in the area of Tuzla Canton“, International Scientific meeting “Multifunctional Agricultural and Rural Development (III)-Rural Development and (un) limited Resources“. Second book. Institute of Agricultural Economics, Belgrade, 4-5 December 2008. p.p. 29-35.

2. Лазаревић Љ., Трифуновић Г., Петровић М. М., Латиновић Д, Скалицки З. (2004): “Стање, проблеми и могућности развоја говедарства у Србији“. Биотехнологија у сточарству. XVI Иновације у сточарству. Београд-Земун, стр. 1-14.

3.   Мекић Ц., Краиновић М., Петровић М. П. (2006): “Проблеми нашег овчарства и савремени развој овчарске производње“. Биотехнологија у сточарству. XII Иновације у сточарству, Београд – Земун, стр. 31-42.

4.   Николић М. Марија, Цвијановић, Драго, Субић Јонел (2006): ’’Развој сточарства као један од ослонаца руралног развоја’’. Зборник начних радова. XX саветовање агронома, ветеринара и технолога, Vol. 12, бр. 3-4, Београд, стр. 5-19.

5.   Цецић Наташа, Вуковић Предраг, Цвијановић Драго (2007): “Стање и могућности унапређења козарске и овчарске производње у Србији“. Економика пољопривреде, God./Vol. LIV, br./N0 2 (109-260), стр. 241-254.

6.   Цмиљанић Р. М., Петровић, М. М., Павловски Златица, Тренковски Снежана, Радовић, Ч. (2006): “Стање сточарства у Србији и будући правци развоја“. Биотехнологија у сточарству. XVII Иновације у сточарству, Београд – Земун, стр. 1-14.

7.   Штрбац Маја, Цецић Наташа, Арсић Славица (2007): “Производња крављег и овчијег млека по регионима у Републици Србији’’. IV Симпозијум “Млеко и производи од млека“. Зборник радова. Кладово од 9.-13. Издавачи: Пољопривредни факултет, Београд; ’’Заједница сточарства’’, Београд, стр. 29-32.

8.   http://www.minpolj.sr.gov.yu

9.   http://www.statserb.sr.gov.yu

10. http://www.fao.org.

ANALYSIS OF PRODUCING COW AND SHEEP MILK AND DEVELOP PERSPECTIVE OF CATTLE-BREEDING AND SHEEP FARMING IN THE REPUBLIC OF SERBIA

Nataša Kljajić, Slavica Arsić, Mirjana Savić

Abstract

Research in this paper work tends to show basic characteristic in producing cow and sheep milk in the Republic of Serbia in period 1998 – 2007. Paper work analyzed production cow and sheep milk in regions in Central Serbia and Vojvodina, also paper analyzed changes which held in production during researching period and participation of production cow and sheep milk in the Republic of Serbia, using base index.

Paper work try to give theoretical and practical contribution for farmers who are involving directly or indirectly in milk production, to have aims in using adequate measure to develop their cattle-breeding and sheep farming, particularly in milk area.

Key words: production, caw’s milk, sheep’s milk, analysis of situation, perspectives for development

One thought on “АНАЛИЗА ПРОИЗВОДЊЕ КРАВЉЕГ И ОВЧИЈЕГ МЛЕКА И ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА ГОВЕДАРСТВА И ОВЧАРСТВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

  1. […] Stočarstvo, a posebno govedarstvo i ovčarstvo, u našoj zemlji imaju dugu tradiciju, a proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda bogato nasljeđe. Potencijali za razvoj stočarstva zavise u velikoj meri od određenih prirodnih uslova, površine i strukture korišćenog poljoprivrednog zemljišta, načina organizovanja poljoprivredne proizvodnje, ekonomske i socijalne strukture stanovništva i dostignutog nivoa ekonomske razvijenosti. Daleko ispodprosečan broj svih vrsta stoke u našoj zemlji u odnosu na raspoložive kategorije zemljišta, svedoče o generalno neiskorišćenim resursima u stočarstvu. […]

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s