IZVOZ SVEŽEG I SUVOG VOĆA IZ REPUBLIKE SRBIJE U ZEMLJE EVROPSKE UNIJE


Suvo voće

Suvo voće

EU je najveći uvoznik voća u svetu i veoma atraktivno tržište sa gotovo pola miliona potrošača, koju odlikuje stalan ekonomski rast. EU kao jedinstveno tržište 27 zemalja je i vodeći poslovni partner srpskih preduzeća.

Komisija EU, preko svog komesara poljoprivrede, određuje politiku tržišta voća. Tržište EU postavlja brojne izazove pred izvoznike, posebno iz zemalja u tranziciji. EU zahteva strateški pristup, koji se zasniva na fleksibilnosti, inovativnosti i međunarodno priznatim standardima.

Zajedničko tržište EU u pogledu svežeg voća  (povrća), praktično je formirano Uredbom Saveta (EC) No 2200/96, kojom se uređuju standardi 35 prozvoda, koji se konzumiraju u svežem stanju. Uredbom  Komisije (EEC) No 2251/92 EU je formirala pravila kontrole kvaliteta svežeg voća. Prodor na  tržište EU je kompleksan proces i zahteva puno ulaganja i inicijative.

Prema Uredbi Komisije (EC) No1148/2004  sveže voće u  EU podleže markentiškoj strandardizaciji i pre nego što se pusti na tržište mora da dobije odobrenje, odnosno sertifikat o usklađenosti. U skladu sa potrebama evropskog tržišta lista voća se dopunjuje, a sada su na njoj sledeći proizvodi: jabuke, kajsije, avokado, trešnje, kivi, grožđe, limun, mandarine, dinje, nektarine, pomorandže, breskve, kruške, šljive, klementine,  jagode, lubenice, banane, orah u ljusci, lešnik u ljusci.

Uredba Komisije (CE) No 1221/2008 (izmenjena i dopunjena Uredbom Komisije (CE) No 771/2009) stavlja van snage postojeće marketing standarde za 26 proizvoda među kojima i za kajsije, avokado, višnju, lešnik, šljivu, orah i lubenicu i da ih zamenjuje sa opštim marketing standardima. Uredba (CE) No 1221/2008 definiše specifične marketinške standarde za 10 proizvoda od kojih za 7 vrsta voća: jabuke, agrumi, kivi, breskve, nektarine, kruške, jagode i stono grožđe. Marketing standardi uključuju kriterijume kao što su: kvalitet, veličina, obeležavanja, pakovanja i prezentacije.

Minimalni zahtevi za kvalitet prema(CE) No 1221/2008 podrazumevaju da voće bude:

  • neoštečeno,
  • čisto (praktično bez ikakvih vidljivih stranih tela),
  • bez štetočina i od oštećenja od njih, koje štetno utiču na organizam,
  • bez abnormalne spoljašnje vlage,
  • bez bilo kakvog stranog mirisa i / ili ukusa,
  • u takvom stanju da može da izdrži transport i rukovanje i stigne na mesto odredišta u zadovoljavajućem stanju.

Prema standardima EU voće se svrstava u tri klase, od najvišeg do najniže prihvatljivog kvaliteta: ektra, I klasa i II klase. Ovi standardi uključuju i specifikacije za kvalitet, veličinu, etiketiranje, pakovanje i prezentacije. Sprovođenje ovih standarda je odgovornost svake države članice. Ako  voće  ne ispunjava ove standarde, zabranjuje se njihov plasman na tržište EU.

Ono što je od posebnog značaja, kada je mogućnost izvoza u pitanju, je odobravanje preferencijalnih trgovinskih povlastica od strane EU, za sve poljoprivredno-prehrambene proizvod poreklom iz Srbije tako da su oslobođeni carinskih dažbina prilikom plasmana na tržište EU. Ova činjenica omogućava bescarinski pristup naših poljoprivrednih proizvoda izuzetno velikom i zahtevnom tržištu EU. Bescarinski pristup tržištu EU, kao najatraktivnijem izvoznom tržištu, uključuje i  sve voćarske kulture.

Osnovu trgovinske saradnje Srbije i zemalja EU čine  Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao  i  ratifikovani multilateralni i regionalni sporazumi, npr. Memorandum o trgovinskoj liberalizaciji i olakšanju trgovine i Pakt o stabilnosti zemalja Jugoistočne Evrope.

Austrija je najveći uvoznik voća iz Srbije u analiziranom periodu; 2005. ostvarila je uvoz u vrednosti od 3329 hiljada USD, najveći 2008. godine u vrednosti od 11231 hiljada USD$. Najveća vrednost izvoza voća iz Srbije u 2009. godini ostvarena je  sa Nemačkom i to 3758 hiljada USD$. Zemlje s kojom  nije ostvaren izvoz voća iz naše zemlje u posmatranom periodu su: Irska, Estonija, Latvija. Malta (2007), Kipar (2008) i Finska (2005) uvezle su samo u jednoj godini sveže i suvo voće iz naše zemlje. Izraženo i  u prosečnim vrednostima za analizirani period Austrija je ostvarila najveći uvoz voća 6639,6, zatim slede Italija-3884,6, Nemačka-3463,8, Mađarska

1849,8, Poljska-1481,4, Holandija-1421,8 i Slovenija-1206,2  hiljada USD$.

Ni u najtežim godinama prethodne decenije nije posustajao izvoz voća. Godine1999. izvezeno je voća u vrednosti od 103 miliona dolara mada je godina bila vremenski izuzetno nepovoljna, a uz to i godina NATO bombardovanja.

Za uspešan nastup na tržištu EU potrebno je izvršiti dobru pripremu i odabrati odgovarajuću marketinšku strategiju. Planiranje i realizacija  izvoza voća  mora  krenuti  od primarne  proizvodnje  (zasadi zdravog sadnog materijala i rigorozna  kontrola primene pesticida) uz dobro organizovnu logistiku i marketing

Rast izvoza svežeg i suvog voća iz naše zemlje i jačanju pozicije na tržištu EU mogu doprineti sledeći faktori (eksterni):

  • Porast potrošnje svežeg voća usled trenda zdravog načina života;
  • Proširenje tržišta u novim zemljama članicama EU;
  • Porast potražnje određenih vrsta voća tokom čitave godine („yearround”);
  • Odluke brojnih kompanija u EU da uvoze  kako bi izbegle skupe investicije u cilju poboljšanja kvaliteta voća;

Postoji niz problema od čijeg rešavanja direktno zavisi konkurentnost voća RS i izlazak na EU tržište. To su (interni):

  • Adekvatnost sorti i ekstenzija uzgajivačke prodajne sezone;
  • Kontrola kvaliteta;
  • Pakovanje i logistika;
  • Marketing.

U RS je evidentan problem neadekvatne informisanosti proizvođača voća i   nedostatak povezanosti između proizvođača u formi udruženja,  koja bi imala veće mogućnosti prodora na tržište. Udruženja  u RS tek počinju da se razvijaju. Među prvima su, a ujedno i najaktivnija, jabučarska udruženja po uzoru na slovenačka i austrijska. Jabučarska udruženja imaju veliki potencijali i jasnu viziju svog razvoja. Od blagonaklonosti lokalne samouprave zavisi rešavanje najveće teškoće, a ona je  finansijske prirode. Pozitivan primer finansijske podrške lokalne samouprave je u Arilju prema udruženju jabučara „Arinova“.

Neophodno je, radi adekvatnog informisanja potrošača i postizanja boljih efekata plasmana voća, uvesti redovnu prezentaciju/promociju većine vrsta voća u RS, koja treba da se zasniva na naučno zasnovanom istraživanju tržišta. Na taj način će proizvođači moći da budu obavešteni kakva je tražnja i šta se u datom periodu može ponuditi  tržištu.

Autori: Savić Mirjana, Štrbac Maja, Katić Branko

Advertisements

3 thoughts on “IZVOZ SVEŽEG I SUVOG VOĆA IZ REPUBLIKE SRBIJE U ZEMLJE EVROPSKE UNIJE

  1. Milos kaže:

    Koji su zahtevi kod izvoza suvog voca?

  2. milan kaže:

    Ako je neko zainteresovan za plasman suvog voca u rusiji(kaliningrad) neka pise na: milan.ruski.djordjevic@gmail.com

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s