Verujem da mnogi od vas imaju vikendice i placeve na kojima su zasađene razne voćke. Stoga nije loše da se podsetimo značaja krečenja voćaka.
Krečenje voćaka se još uvek primenjuje u voćarstvu. Krečenjem debla voćki, račvišta i donjih delova ramenih grana štiti se voćka od pucanja kore tokom zimskog perioda. Bitno je krečenje izvršiti tokom novembra ili decembra, kako bi se sprečilo pucanje kore u januaru i februaru kada dolazi do većih temperaturnih kolebanja.
Krečenje u proleće, koje pojedini proizvođači obavljaju u martu i aprilu, ne sprečava pucanje kore debla.
Pored kreča u smešu za krečenje može se dodati sumpor u prahu i kuhinjska so. Kuhinjska so daje lepljivost smesi i bolje prijanjanje za koru prilikom premazivanja, a sumpor ima i zaštitno dejstvo. Premazivanje smesom se obavlja po lepom vremenu.
Pored sprečavanja pucanja kore debla i zaštitnog delovanja, krečenjem kore utiče se i na odlaganje kretanja vegetacije, naročito za šljive, trešnje, višnje i kajsije. Ovom merom se štite voćke od glodara i insekata.
agroekonomija 
E, moj tata ti zahvaljujeeeeeeeee…..
Negoslava, pozdrav Tvom tati i Tebi!
Лепо си то појаснила, а ја бих додао да је то и заштита од паразита и глодара! Да ли сам у праву!? Поздрав!
Tako je, odmah dodajem u tekst, jer sam to propustila, priznajem. Pozdrav!
Ove godine biće voćke okrečene. Pozdrav.
To je dobro, Talas. Voćke će nam biti zahvalne. Pozdrav!
Vidiš, ja sam gradsko dete i možda je normalno da nisam znala zašto se kreče voćke. Znam da je to moj tata radio u vikendici, ali ga nikada nisam pitala zašto on to radi. Mislila sam da je to zbog mrava. 😀
No, i mnogo lepše izgledaju, tako „obučene“.
Hvala ti što sam naučila nešto novo!
Ja sam, također, gradsko dete, ali sam odlazila kod bake na selo u Vojvodini pa sam to odavno saznala.
Mislila sam da to rade zbog mrava 🙂