Prskanje voća i sadržaj pesticida u voću

Slučaj Juvitana me je podstakao na razmišljanje, koliki je zapravo sadržaj pesticida u voću koje svakodnevno jedemo. Da li je to uopšte moguće znati i kontrolisati ili smo naprosto prepušteni na milost i nemilost.
Nećemo se baviti Juvitanom, da li je i ko je kriv. Žalosno je to što ne postoji svest i društvena odgovornost, pa se namirnice štetne po zdravlje mogu naći u prodaji.
Prskanje voća je nešto potpuno normalno, naročito kada se radi o masovnoj proizvodnji. Uzmimo primer jabuka i vinove loze. Nakon plavog prskanja tokom zime, u toku vegetacije prskanje se obavi još nekoliko puta. Tu su razni insekticidi i fungicidi u upotrebi. Retke su sorte koje su otporne na bolesti i štetočine. Kad vidite jabuku koja izgleda zdravo i sija, bez crva i oštećenja, znajte da je ona prskana. To i nije tako strašno, pod uslovom da je propisno oprskana i da je prošla karenca. Karenca je onaj period , koji treba da prođe od poslednjeg prskanja, do trenutka kada voće možete bezbedno da konzumirate, nešto od njega proizvodite ili ga pak stavljate u promet. Da li se proizvođači i prodavci pridržavaju ovoga?

jabuke
Kada dođemo na pijacu i pitamo prodavca na tezgi o voću i povrću koje prodaje, većina će reći sve najlepše o svojim proizvodima. Zdrava hrana, neprskano, slatko ko šećer… Kaže ona izreka: ’’Svaki cigo svoga konja hvali’’.
Recimo odlučimo da ćemo sami napraviti detetu kašicu, jer proizvođačima kašica više ne verujemo. Kupimo jabuke na pijaci, donesemo kući i pravimo kašicu. Ne treba nikoga plašiti i dizati paniku, ali ko nama može da garantuje da ona jabuka sa pijace nema čak i više pesticida, nego što ima Juvitana kašica. Da li to stvarno neko kontroliše?
Bio je skoro i onaj slučaj sa ’’otrovnim’’ limunom iz Turske, za koji se posle kontrole utvrdilo da nije otrovan. Da li se i koliko redovno proverava sadržaj pesticida u voću i povrću koje jedemo? Da li je kontrola kvaliteta proizvoda zastupljena na zelenim pijacama ili je sigurnije da kupujemo u marketima, gde ipak vidimo da se pitanje kvaliteta može postaviti i utvrditi?

Advertisements

ZAŠTO TREBA KREČITI VOĆKE

Verujem da mnogi od vas imaju vikendice i placeve na kojima su zasađene razne voćke. Stoga nije loše da se podsetimo značaja krečenja voćaka.

Krečenje voćaka  se još uvek primenjuje u voćarstvu. Krečenjem debla voćki, račvišta i donjih delova ramenih grana štiti se voćka od pucanja kore  tokom zimskog perioda.  Bitno je krečenje izvršiti  tokom novembra ili decembra, kako bi se sprečilo pucanje kore u januaru i februaru kada dolazi  do većih temperaturnih kolebanja.

krecenje_vocki

Krečenje u proleće, koje pojedini proizvođači obavljaju u martu i aprilu, ne sprečava pucanje kore debla.

Pored kreča u smešu za krečenje može se dodati sumpor u prahu i kuhinjska so.  Kuhinjska so daje lepljivost smesi i bolje prijanjanje za koru prilikom premazivanja, a sumpor ima i zaštitno dejstvo. Premazivanje smesom se obavlja po lepom vremenu.
Pored sprečavanja pucanja kore debla i zaštitnog delovanja, krečenjem kore utiče se i na odlaganje kretanja vegetacije, naročito za   šljive, trešnje, višnje  i kajsije. Ovom merom se štite voćke od glodara i insekata.