ДУГОТРАЈНЕ ОРГАНСКЕ ЗАГАЂУЈУЋЕ СУПСТАНЦЕ – ВЕЛИКА ПРЕТЊА ЖИВИМ ОРГАНИЗМИМА

Zagađenje

Рeзиме

Експанзија хемијске индустрије у прошлом веку допринела је повећању производње хране, ефикаснијој контроли болести и побољшању животног стандарда. Негативни ефекти синтезе низа хемијских једињења су акумулирање и дуготрајност токсичних супстанци у скоро непромењеном стању. Део хемикалија доспева у животну средину и узрочници су негативних последица на екосистеме, биодиверзитет и људско здравље. Различитим путевима доспевају у жива бића, депонују се и преносе ланцима исхране. Констатовано је, да је ризик за здравље становништва и животиња и за заштиту животне средине увелико превазишао корист од њихове примене.

Oвај рад је имао за циљ да укаже на значај примене Стокхолмске конвенције и прилагођавања Законске регулативе Србије овој конвенцији и нормативима који се на светском нивоу примењују у циљу елиминисања или свођења дуготрајних органских загађујућих материја на прихватљиву меру.

Кључне речи: дуготрајне органске загађујуће супстанце, Стокхолмска конвенција

Увод

Дуготрајна органска загађујућа једињења или  перзистентни органски полутанти (persistent organic pollutants, енг.; POPs, скр.) су опасност за живе организме из више разлога: перзистентност – особина, по којој су добиле име, је дуготрајна одрживост у непромењеном облику; преносивост и способност ширења путем ваздуха и воде, такође и кроз биолошке системе; путем ланаца исхране доспевају у живе организме и преносе се из карике у карику уз биоакумулацију и биомагнификацију; токсичан ефекат на живе организме; негативни ефекти не потомство. Проблем ових једињења је постао, због могућности преношења на велике удаљености, светског значаја. Зато је Стокхолмска  конвенција врло значајна у циљу глобалног деловања у циљу регистровања загађивача који ПОП-с једињења ослобађају у животну средину.

ПОПс супстанце налазе се у свим подручјима Земље. Зато се  у свету убрзано развија глобални систем контроле и управљања токсичним супстанцама и отпадом. Донесени су и примењују се међународне конвенције, уредбе и протоколи, који регулишу одређене појединости везане непосредно или посредно за POPs хемикалије. То су:

• Стокхолмска конвенција;
• Уредба 850/2004/ЕC о дуготрајним органским загађујућим супстанцама;
• Архунска конвенција о доступности информацијама;
• Протокол о Регистру испуштања и преноса загађивача;
• Ротердамска конвенција о поступку давања сагласности на основу претходног обавештења за одређене опасне хемикалије и пестициде у међунардној трговини;
• Базелска конвенција о контроли прекограничног кретања опасног отпада и његовом одлагању.

Стокхолмска конвенција (у даљем тексту Конвенција) је ступила на снагу 17.5.2004. године. Потписале су је 152 земље, а ратификовале су је 141 земља.

Значај Стокхолмске Конвенције  за Србију

Основни циљ Стокхолмске конвенције је да забрани или ограничи производњу, употребу, емисију, увоз и извоз веома токсичних супстанци, које припадају групи дуготрајних органских загађујућих супстанци ради заштите здравља људи и животне средине.

Србија (и Црна Гора) су приступиле Конвенцији потписивањем 2. 5. 2002. године, али још није ратификована. На усвајању је Закон о ратификацији Стокхолмске конвенције, након њеног усвајања Конвенција ће ступити на снагу и Србија ће морати да испуњава све у њој садржане одредбе.

У разради je Национални имплементациони план (НИП) за конвенцију подржан од стране Глобалног фонда за животну средину (Global Evironmental Facility – GEF) преко Програма Уједињених нација за животну средину (United Nations Environmental Programmе – UNEP), који иначе служи за помоћ земљама у развоју и транзицији.

Министарство науке и заштите животне средине (сада Министарство заштите животне средине) на основу приспелих средстава која су у циљу развоја НИП-а почела да пристижу 2003. године, предузима активности како у циљу едуковања и обавештавања опште јавности у Србији о значају проблема POPs тако на инвентару и изналажењу решења за елиминисање извора POPs загађења. Конкретан пројекат „План за имплементацију Стокхолмске конвенције о дуготрајним загађујућим супстанцама POPs“ је отпочео са активностима 1. 12. 2005. године.

Многобројне су обавезе Србије након ратификације Конвенције:

• забраниће производњу и коришћење, увоз и извоз хемикалија са листе Анекса А Конвенције;
• ограничиће производњу хемикалија са листе Анекса Б Конвенције;
• обезбедиће да се хемикалије са листе Анекса Ц ставе под контролу како би им се смањила или потпуно елиминисала емисија;
• индентификоваће загађене локације и спровести мере обнављања;
• развиће Национални имплементациони план уз консултовање свих заинтересваних и утицајних субјеката;
• размењиваће информације са канцеларијом Конвенције;
• информисаће јавност, која је у тесној вези са POPs супстанцама, о Конвенцији и активностима, развиће тренинг и образовне програме за креаторе политике Конвенције;
• подржаће истраживања POPs супстанци;
• финансијски ће подржавати све активности везане за Конвенцију;
• развиће стратегију за идентификацију залиха са листе А и Б Конвенције;
• управљаће залихама POPs хемикалија на прописан начин;
• предузеће адекватне мере безбедног и неповратног трансформисања или уништавања или безбедног одлагања ПОПс супсатнци ради заштите живог света и животне средине;
• неће дозволити одлагање POPs хемикалија ради поновног коришћења, рециклажу, обнављање, директну или алтернативну употребу.

У Србији се припремају инвентар PCB, POPs пестицида и ненамерно произведених POPs супстанци и акциони планови управљања и њиховог уништавања. Знање и свест о POPs хемикалијама је у нашој земљи  незадовољавајуће. Потребне су хитне акције (поред надлежног Министарства, Привредне коморе Србије и др.), које подразумевају информисаност и едукацију најшире јавности о POPs супстанцама, како би се заштитило њихово здравље као и животна средина.

Не постоји моновалентно решење и обезбеђење од последица POPs хемикалија, јер се шире без ограничења и граница. Решења проблема ових супстанци морају да буду глобалног карактера. Зато је и Србија једна од земаља, која је у обавези да ратификацијом Конвенције  активно учествује у отклањању ризика од POPs супстанци по здравље људи и одрживост животне средине.

Врсте и извори  POPs супстанци

Листа POPs супстанци није коначна и убудуће ће се проширивати, а до сада обухвата: полихлороване бифениле (користе се као трансформаторска и кондензаторска изолациона уља) и пестициде (DDT, елдрин, диелдрин, ендрин, токсафен, хлордан, мирекс, хексахлоробензен). У групу ненамерно произведених POPs хемикалија спадају:

• полихлоровани дибензо-п-диксини (PCDD);
• дибензо-п-фурани (PCDF);
• полициклични ароматични угљоводоници (PAN);
• хексахлорбензен (HCB);
• полихлоровани бифенили (PCB).

Према Конвенцији извори ненамерно произведених ПОПс супстанци су:

• постројења за производњу цемента (сагоревају опасни отпад);
• индустрија папира (хлор за белење);
• производња цинка из секундарних сирована;
• производња алуминијума из секундарних сировина;
• производња бакра из секундарних сировина;
• производња гвожђа и челика –постројења за синтеровање;
• постројења за сагоревање отпада;
• отворено сагоревање отпада;
• извори ложења у домаћинствима;
• постројења на земна горива и индустријски котлови;
• рафинерије отпадних уља;
• производња хлорфенола и хлоранила;
• крематоријуми;
• моторна возила са оловним бензином;
• ложишта у којима сагорева биомаса;
• бојење текстила и коже хлоранилом и финална обрада  базном екстракцијом и др.

На нивоу Републике Србије постоје праћења појединих извора загађивања (као што је рафинерија Панчево, цементара Беочин) и анализе стања појединих екосистема као што је случај Дунава након неких загађивања. Такође, након НАТО бомбардовања било је неких активности у циљу сагледавања стања животне средине на Косову. Све активности у том погледу треба да се боље организују и да се континуирани мониторинг обезбеди са стварањем информатичке мреже  која би имала широку базу података у смислу извора и количине и динамике испуштања POPs једињења у околину.

Утицај POPs једињења на живе организме

РОРѕ једињења испуњавају све РВТ (persistence, bioaccumulation and toxicology, енг., РВТ, скр.) критеријуме. Са својим физичко-хемијским особинама су перзистентни у животној средини и слабо се разграђују. С друге стране се биоакумулирају. Биоакумулација је стално повећавање количине једињења у ткивима као резултат директне изложености води, ваздуху и земљишту или конзумацијом контаминиране хране. Изражава се преко фактора биоакумулације који представља однос концентрације једињења у организму и средини у којем је изложен. Многа од POPs једињења (као ДДТ) су изашла из употребе, али су њихове резидуе још увек присутне у већој или мањој мери у животној средини.

Мора се указати на утицај, ненамерно произведених дуготрајних загађујућих материја, попут диоксина,  на живе организме. Диоксини се концентрују у ткивима водених организама нађени су у биљкама и животињама и ланцем исхране стижу у организам човека и нађени су у млеку доиља. Излагање овим једињењима доводи до промена на кожи (хлоракне), развоја одређених карцинома. Уочени су ефекти на рад јетре, штитне жлезде, кардиоваскуларне и респираторне сметње. Такође је констатована угроженост имуно, неуро и репродуктивних органа код радника који су изложени дејству  диоксина.

Друга група POPs једињења, која се концентрише у мастима, и детектована је у масном ткиву и млеку човека, су фурани. У производима од меса је по неким проценама 30% укупних фурана у храни (нађени у месу риба, и производима од рибе и млеку и млечним производима). Ефекти које ова врста једињења има на човека се огледају у променама на кожи и очима, преосетљивости на респираторне инфекције, неуролошке и хематолошке (анемије) сметње. Фурани се сматрају промоторима туморних промена у организму.

Полициклични ароматични угљоводоници су присутни у храни, нарочито у прженом месу на роштиљу,  у прженој и димљеној храни и оној са доста рафинисаног уља. Ова врста једињења је опасна за удисање и контакт са кожом. Експерименталне студије су установиле да полициклични ароматични угљоводоници имају негативни утицај на коштану срж и лимфне органе.

Полихлоровани бифенили се акумулирају у ткивима водених и копнених организама, посебно у рибама и морским сисарима, достижући вредности веће од оних у води. Краткотрајна експозиција није од значаја, али дужа доводи до токсичних ефеката на кожи (хлоракне и хиперпигментације коже и ноктију), мишићне слабости, поремећаја функција јетре, штитне жлезде, слабљења имуног система и појаве канцера.

Хексахлорбензен  је установљен у храни на бази меса (живинско месо и риба) у млеку и производима од млека и акумулира се у масном ткиву човека, а нађен је и у хуманом млеку. Врло је опасно једињење које доводи до токсичних ефеката на јетри, бубрезима, кожи, штитној жлезди, нервном систему, нарушава имуни систем и правилан раст организма и некад има и летални исход. На експерименталним животињама доводи до негативних утицаја на репродуктивни систем и развоја канцера.

Закључак

Дуготрајне загађујуће супстанце су опасност за организме на глобалном, нивоу јер се, у готово, непромењеном облику могу преносити различитим путевима. Доспевањем у ланце исхране угрожавају различите врсте организама како водене тако и копнене све до човека, који је обично последња карике у ланцу.

На нивоу Србије треба да се успостави мониторинг и спречавање доспевања POPs једињења у екосистеме. У вези с тим врло је битно информатички пропратити активности везане за спровођење Стокхолмске конвенције, како би се створила база података у вези са овим загађујућим супстанцама и њиховим изворима.

Литература

1. Adamov J, Vojinovic-Miloradov M, Buzarov D, Jovetic S, Sudji J, Popovic E (2005): Draft Toxicological Profile for Heptachlor/Heptachlor epoxide, Department of Health and Human Services, Public Health Service, Agency for Toxic Substances and Disease Registry, Fresenius Environmental at Bulletin, vol.12 br.2 str. 117-120.
2. Благојевић Душко, (2006): ПОПс екотоксикологија, Београд
3. Environmental Protection Agency http://www.epa/ecotox/
4. Greenpeace International Toxic Campaign http://www.greenpeace.org/ctox.html
5. PAN Pesticides Database – Chemicals http://www.pesticideinfo.org/
6. Pesticide Action Network http://www.panna.org/panna/
7. http://www.ekoserb.sr.gov

PROTECTION HUMAN HEALTY AND ENVIRONMENTAL OF PERSISTENT ORGANIC POLLUTANTS ¹

Nada Mijajlović, Mirjana Savić M. Jeločnik

Abstract

Global trend in man’s consciousness is returning of natural balance which is perturbated by global pollution. Ecological way of thinking and local acting concerning that theme should prevail, including also economic effects of human activities. The concept of sustainable development is of great significance in quality attaining and sustentation of all conditions  necessary for re-attaining  of  natural balance. Ecological way of consciousnes has to be a priority, while natural balance do not rebalance. Concerning global acting, legislative regulations which by environment protection field is regulated,  should be generally adjusted. Serbia intensively works on its legislative regulations adjustment to those adapted in EU.

This work’s goal is to explain and point out to significance of European legislative regulations assumption in environment protection field, regarding to Stockholm Convention. This Convention allude to Persistent Organic Pollutants (POPs), which are big threat to live organisms when they come into environment. These kinds of chemicals are heterogenous, could be a combustion product and originate during different industrial production processes. They represent great dangeour while their accumulation affection in organism and are soluble in fats; some of them can induce deseases similar to cancer, if they come into organism. In Serbian public is unsufficient knowledge about this kind of pollution, so such and similar  education is necessary. Organization of National Implementing Plan is big step ahead, which takes over the activities on Stockholm Convetion’s ratification.