БОРОВНИЦA, БРУСНИЦA И МАЛИНA – ФИТОЦЕНОЗE – СТАРA ПЛАНИНA – МОГУЋИ ЕКОНОМСКИ ЕФЕКТИ


РЕЗИМЕ

Шумско воће као самоникло јестиво биље може по својим својствима и пореклу задовољити захтеве органске хране.

У фитоценозама Старе планине заступљено је више врста шумског воћа. Издвајају се три врсте као најзаступљеније: боровница (Vaccinium myrtillus L. ) , брусница ( Vaccinium vitis-idaea L.) и малина (Rubus idaeus L).

У заједници Vaccinio-Junipero-Piceetum subalpinum (заједница ниске клеке, боровнице и субалпијске смрче) i Vaccinio-Juniperetum nanae (заједница ниске клеке и боровнице) боровница је један од градитеља. У заједници Vaccinietum myrtilli  едификатори ове заједнице су боровница и брусница.

Циљ овог рада био је да се установи присуство и доступност боровнице, бруснице и малине на Старој планини, да се сагледају њихова хранљива и нутритивна вредност и лековита својства као и могући економски ефекти  сабирања и пласмана.

Кључне речи : боровница, брусница, малина, економски ефекти

Увод

Стара планина се простире дуж српско–бугарске границе у правцу север-југ са највишим врхом Миџор (2169м). Сем овог врха има и бројне друге врхове изнад 1700м. Стара планина је разуђена и богата водом из два слива : Нишаве и Тимока (Гребеншчиков, 1950). Климатски ова планина припада умерено континенталној клими са модификацијама у односу на надморску висину и експозицију земљишта. Геолошки ова планина је формирана од силикатних и кречњачких стена (Мишић ет ал. 1978).

Стара планина је строги природни резерват. Биљне заједнице Старе планине су разноврсне. Аутори, који су истраживали овај аспект Старе планине, уочили су следеће фитоценозе : шумске, жбунасте, ливадске, пашњачке и тресавске. Висински се могу уочити појасеви са појединим доминантним врстама: храстов , буков, смрчев, појас субалпијске жбунасте вегетације ниске клеке, боровнице и субалпијске расе смрче и појас бора кривуља (Мишић ет ал. 1978).

Врсте шумског воћа су присутне у свим овим заједницама и појасевима. По учесталости и бројности у жбунастим заједницама и субалпијском појасу могу се издвојити боровница и брусница. Малина је слабије заступљена у заједницама боровнице и бруснице, одакле је потиснута у шумске заједнице и у заједнице бора кривуља (Мишић ет ал. 1970).

Биљне заједнице боровнице , бруснице и малине на Старој планини

Боровница је заступљена у више животних заједница на Старој планини. У заједници Abieti-Piceetum vaccinietosum на висинама од 1350-1600m, боровница, уз смрчу и јелу, један је од чинилаца заједнице. У субалпијском појасу  од 1750-1900m, у оквиру заједнице Vaccinio-Junipero-Piceetum subalpinum, уз ниску клеку и субалпијску смрчу боровница је, такође, један од градитеља. Заједница Vaccinio-Juniperetum nanae је сачињена углавном од ниске клеке и боровнице.

Едификатори заједнице Vaccinietum myrtilli су биљне врсте боровница и брусница. Боровница и брусница су врсте из породице вресова (Ericaceae). Грмолике форме ових врста најбоље успевају на киселом, влажном и хумусном земљишту. Ове две врсте су у оптималним условима средине, вегетативно се размножавају и чине компактне континуиране жбунасте заједнице, на локалитету Бабин зуб (Мишић et al. 1970). Полно размножавање је путем фотозависних семена, што је у директној вези са адаптацијом на светла, отворена станишта (Гиба, 1992). Заједница боровнице се простире изнад заједнице букве у условима стабилизованих стена покривених густим покривачем боровнице и других биљака. Коренов систем ових биљака је повезан у густу компактну целину са слојем стеље, детритуса и хумуса. Биљне врсте, које га граде, у густом су испреплетаном склопу. Према расположивим литературним подацима на огледном квадратном метру нађено је и преко 1000 јединки боровнице и бруснице.

Грмолике форме, хамефити, су прилагођене условима неприступачног станишта, оштрој зими и јаким ваздушним струјањима. Боровница има јак прилагодљив коренов систем и користи различите слојеве земљишта. У плитким слојевима земљишта формира испреплетану мрежу коренова, а где је дубље земљиште иде  до 2m у дубину. Својим корењем боровница обавија блокове стена и формира хомогене насеобине на већим површинама.

Малина је такође грмолика форма као боровница и брусница, али из фамилије ружа  (Rosaceae). Заступљена  је на шумским крчевинама, на сунчаним ивицама шума и падина и по каменитим чистинама.

Станишта на Старој планини, поред наведених услова, су удаљена од извора загађивања, нарочито субалпијски појас до 1900м. Биљни плодови са оваквих станишта се свакако разликују од оних гајених у култури  применом агротехничких мера. Сакупљање плодова са оваквих станишта у нашој земљи мора бити строго контролисано уз примену законске регулативе (»Сл. Лист СРЈ« бр. 28/2000) и других прописа о неопходности примене пинципа одрживог коришћења дивље флоре и фауне.

Хранљива и нутритивна вредност и лековита својства  плодова боровнице,  бруснице и малине

Плодови боровнице су тамно-плаве бобице, док брусница има светлоцрвене бобице сличне величине. Бобице боровнице су слатко-киселог  и трпког укуса.  Брусница има киселије бобице у односу на боровницу, свака на свој начин има пријатан и освежавајући укус (Грлић, 1980). Плодови малине су интензивно црвене боје и слатког укуса.

У табели 1 приказан је основни хемијски састав боровнице , бруснице и малине.

Табела 1 – Основни хемијски састав плодова боровнице,

бруснице и малине  (g/100g јестивог плода)

Воће КЈ Вода Протеини Масти Угљени хидрати Пепео
Боровница 259,2 83,2 0,7 0,5 15,3 0,3
Брусница 192,3 87,9 0,4 0,7 10,8 0,2
Малина 238,3 84,2 1,2 0,5 13,6 0,5

Извор: Вукичевић,1998.

Напомена :  Сви подаци приказани у табелама се односе на гајене врсте боровнице, бруснице и малине.

Плодови ових врста конзумирају се од давнина, у почетку као храна  у свежем облику, затим у виду сокова, пекмеза и џемова појединачно или у мешавинама са другим воћем. Данас, такође, у нашем сеоском подручју, где ове  врсте успевају, плодови се сабирају и користе, како свежи, тако и прерађени у различитим облицима. У индустријске сврхе боровница се  најчешће  користи за производњу сокова  или коктела у комбинацијама са другим воћем ( најчешће са грожђем и јабуком).

Боровница се одликује већим садржајем укупне суве материје у поређењу са брусницом. На основу састава угљених хидрата у табели 1 може се закључити да је боровница слађа, такође да је и протеински удео већи у односу на брусницу. Малина је слађа у односу на обе врсте због садржаја левулозе (фруктозе), која има дупло већи коефицијент сласти у односу на глукозу. Боровница има већу енергетску вредност, што је у складу са већим садржајем укупне суве материје у односу на друге две врсте воћа.

Плодови боровнице, бруснице и малине су поред хранљиве употребне вредности врло значајни и због својих лековитих компоненти. Лековита својстава су, између осталог, резултат присутности неких минералних материја и витамина неопходних за правилно функционисање људског организма. У табели 2  дат је упоредни приказ садржаја појединих минералних састојака плодова боровнице, бруснице и малине.

Табела  2 – Минерални састав плодова боровнице, бруснице и

малине  (mg/ 100g јестивог плода)

Воће Калцијум Фосфор Гвожђе Натријум Калијум
Боровница 15 13 1,0 1,0 81
Брусница 14 10 0,5 2,0 82
Малина 22 22 0,9 1,0 168

Извор: Вукичевић,  1998.

На основу приказаних података уочљиво је да малина има највећу концентрацију калцијума и калијума у односу на друге две врсте воћа; садржај калијума у малини је двоструко већи у односу на боровницу и брусницу.

Многи аутори, који су истраживали лековита својстава плодова  боровнице,   бруснице и малине, истичу значај присуства витамина А, B и  C у плодовима ових врста воћа. У табели 3 дат је  приказ садржаја појединих витамина у плодовима боровнице,  бруснице и малине.

Табела  3 – Састав витамина плодова боровнице,  бруснице и малине (mg/ 100g јестивог плода)

Воће A(IJ) B1 B2 Никотинска киселина C
Боровница 100 0,03 0,06

0,5

14
Брусница 40 0,03 0,02

0,1

11
Малина 130 0,03 0,09

0,9

25

Извор: Вукичевић,  1998.

Приказани садржај  витамина указује на  знатно већу заступљеност витамина  А у плодовима малине и боровнице у односу на брусницу. Установљени садржаји  витамина Б1 у овим плодовима  се не разликују. Плодови малине су у погледу садржаја витамина B2, никотинске киселине и нарочито витамина  C  богатији од боровнице и бруснице.

Лековито дејство боровнице испољава се конзумирањем свежих и сушених па прокуваних бобица. Од раније је познато дејство плодова боровнице на сузбијање диареје и хемороида (Туцаков, 1990). Вино од боровнице је препоручивано за побољшање апетита, код катара дебелог црева, оболења желуца и црева, за детоксикацију пробавог тракта и јачање организма. За плодове бруснице је уочено да поспешују мокрење и имају делотворни ефекат код инфекција уринарног тракта (Willfort, 1989).

Кондензовани танини проантоцијаниди (PACs) су једињења, која су у истраживањима новијег датума, показали ефекат адхезије на ткива уринарног тракта, чиме се спречава везивање инфективних бактерија    ( чак и Escherichia coli) и настанак упала ових органа (Ahuja, 1998). Ову врсту једињења садрже плодови обе биљке; дејство бруснице је интензивније.

Плодови бруснице, у поређењу са неким другим биљним врстама садрже  највише антиоксиданаtа, (фенола), који се сматрају важним у превентиви срчаних обољења  и   неких  врста рака. Садржај флавоноида и полифенола је од значаја за превенцију атеросклерозе услед смањења липопротеинске оксидације. Ови састојци, на тај начин, смањују ризик од срчаних оболења код људи који конзумирају брусницу или препарате на бази плодова ове биљке (Reed, 2002).

Све је веће коришћење ових плодова и њихових препарата, јер састојци, који су наведени, могу се сматрати природним леком за многе болести и у превентиви чак и најтежих болести као што је канцер.

Садржај различитих киселина као јабучна, оксална, ћилибарна, лимунска дају плодовима боровнице и бруснице карактеристичан киселкасти укус, док танини дају опорост. Плодови ових лековитих биљака препоручују се за дијеталну исхрану болесника, који болују од шећерне болести, као и болести бубрега. Плодови малине повољно делују код проблема пражњења црева и желудачних сметњи (Willfort, 1989).

Плодови малине садрже до 2% лимунске и јабучне киселине и др. Ове органске киселине у слободном или везаном облику у комбинацији са шећерима дају укус плодовима малине који се исказује коефицијентом сласти (Јанковић, 1990).

Савремена медицина истиче значај елагинске киселине у плодовима малине. Ова киселина је фенолно једињење, које испољава антиканцерогено и антимутагено дејство. Антоцијани малине су фенолно флавонска једињења, која показују антиоксидативну активност ( »хватају« слободне радикале), делују повољно код дијабетеса, олакшавају циркулацију, успоравају процесе старења. Поред наведених активних састојака у плодовима малине су заступљени: салицилна киселина, кверцетин, катехини, биљна влакна и витамини P i E (Janković, et al. 2006).

Семе малине садржи 8-15% уља, које се одликује ниским садржајем засићених масних киселина  (4,4%) и високим садржајем незасићених масних киселина (95,5%) при чему су полинезасићене масне киселине најзаступљеније. Значајна је α-линоленска као ω-3 масна киселина битна за функционисање можданих ћелија (Пичурић-Јовановић, et al. 2000).

Могући економски ефекти

Сабирање, прерада и пласман шумског воћа  показује огромна одступања по годинама. Узрок таквог стања је, поред осталих, варирање у родности, али и недовољна одговорност, пре свих, сакупљача да се сачува  и поспеши проширење природних станишта. Илустрације ради дат је приказ  података о сакупљеним количинама боровнице у периоду од 2000. до 2004. године.

Приказ сакупљених количине боровнице у Србији у периоду 2000-2004 (кг)

Година                                                              Количина

2000.                                                                     253460

2001.                                                                     166120

2002.                                                                     180512

2003.                                                                     488450

2004.                                                                     277105

2005.                                                                     680850

_______

Извор података:  Завод за заштиту природе Србије

Напомена: Y време писања овог рада Завод није располагао подацима о сакупљеним количинама у 2005. години па су за ту годину дати подаци о количинама на које су издате дозволе за сакупљање.

Однос најмање према највећој сакупљеној количини боровнице је 1:2,9.  Неповољан однос указује на велике разлике у сакупљеним количинама и на низак ниво поузданости у изворима сировина за организаторе сакупљања, сакупљаче, прерађиваче и извознике. До сада је то био значајан ограничавајући фактор за улагања у ову делатност, али уз ригорознију контролу при издавању дозвола за прикупљање шумских плодова и адекватну контролу поштовања лимита дозвољених количина из дозволе, може да се очекује позитиван помак у обезбеђивању довољних и уједначених количина из године у годину. Под тим условима прикупљање и прерада шумског воћа би могли бити допунска делатност породичних газдинстава у брдско-планинским регијама, али и одговарајућа основа за развој малих предузећа (Катић et al., 2006).

Шумско воће је особено по свом саставу и лековим својствима. Пошто успева у природним условима, припада групи органских производа уз поштовање прописаних критеријума у међународним прописима и Закону о органској пољопривреди.

Потражња боровнице, бруснице и малине и њихових производа значајно надмашује понуду. Нема потешкоћа у пласману на домаћем и страном тржишту  ако је обезбеђен висок и стандардан квалитет свежих и прерађених плодова.

Највећи део количина шумског воћа, а тиме и боровнице, бруснице и малине, и њихових производа пласира се на домаћем тржишту. Мањи део количина се извози, али би по потенцијалним могућностима извезене количине могле да буду значајно веће. Ово посебно из разлога што јача свест и број потрошача, који теже да своју исхрану обогате природним/дивљим плодовима, а тиме и да живе у складу са природом. Међутим, ограничавајући фактор динамичнијег извоза је чињеница да се увознику не могу обезбедити гаранције у вези тражене количине, континуитета снабдевања и стандардног високог квалитетa.

Наша земља претежно извози свеже плодове боровнице, бруснице и малине, односно производе нижег степана прераде. И поред тога, овом разменом се остварује позитиван трговински биланс.

Табела 4 -Извоз и увоз шумског воћа Vaccinium у 2005. години у Србији

Назив воћа

Извоз

Увоз

Количина kg

Вредност USA$

Количина kg

Вредност USA$
Воће рода Vaccinium 19280 28432

3

88

Бруснице, рода Vaccinium 14780 31368

5

142

Извор: Републички завод за статистику

У табели 4 приказани су најновији подаци о извезеним и увезеним количинама и вредностима шумског воћа рода Vaccinium и бруснице   и з истог рода. Ови подаци указују на конкурентност Србије на страном тржишту, јер су ови производи цењени и тражени.  Могућности извоза су искориштене у малом обиму. У руралним насељима брдско-планинског подручја треба усмеравати и стимулисати домаћинства да се баве организованим прикупљањем шумског воћа, чиме би  значајно побољшали свој стандард.

За препоруку је да се ове три врсте шумског воћа, специфичне за подручје Старе плaнине, заштите знаком порекла/органске хране. Тиме би се на страном тржишту обезбедила додатна конкуренстска предност.

Закључак

Srbija спада у подручја очуване животне средине, а једно од њих је Стара планина – строги природни резерват са значајним стаништима великог броја врста шумског воћа. Широко подручје, које захвата Стара планина, има разноврсне биљне заједнице са великим бројем самониклог шумског воћа међу којима се својом учесталошћу и бројношћу могу издвојити боровница , брусница и малина.

Због хранљиве и нутритивне вредности и лековитих карактеристика боровнице, бруснице и малине треба разматрати могућности њихове адекватне технолошке обраде. Тиме ће се наше тржиште обогатити понудом те врсте и обезбедити препарати, који су конкурентни и на страном тржишту.

Мора се строго водити рачуна о очувању  станишта шумског воћа, како ради природне равнотеже, тако  и трајности коришћења. Ови производи спадају у органску храну, под прецизно дефинисаним условима. Као такви, они су све више тражени и на домаћем и иностраним тржиштима. Стога би у локалним срединама овог подручја требало посветити пуну пажњу одрживом коришћењу тих ресурса. Тиме би се, поред осталог, допринело запошљавању становништва, повећавању њихових прихода и стандарда.

Литература

  1. Ahuja, S., Kaack, B. and Roberts, J. Loss of fimbrial adhesion with the addition of Vaccinium macrocarpon to the growth medium of p-fimbriated E. coil. Journal of Urology, 1998. 159: 559-562
  2. Гиба, З. Магистарски рад,1992.
  3. Гребеншчиков , О. Ц. : О вегетацији централног дела Старе планине ; Зборник радова Института за екологију и биогеографију САН , 1 , 1 – 36  Београд 1950.
  4. Грлић Љубиша : Самоникло јестиво биље , Просвјета , Загреб 1980.
  5. Јанковић М. (1990): Испитивање утицаја поступака сушења лиофилизацијом на квалитет плодова јагоде, малине и купине. Докторска дисертација . Пољопривредни факултет, Београд.
  6. Јанковић М., Бранка Буквић, Б. Златковић, Снежана Стевановић, П. Вукосављевић:  Нови производи од малине добијени лофилизацијом, Економика пољопривреде, Вол.ЛИИИ, Н0 2, 327-335. Београд, 2006.
  7. Катић,Б., Савић Мирјана, Мијајловић Нада,:Могућности пласмана шумских плодова,  лековитог и ароматичног биља, Економика пољопривреде, Вол. ЛИИИ, бр. 3, 767-782.
  8. Ksenija Pičurić-Jovanović and Mirjana Milovanović : Investigation on the Rubus idaeus L. seed oil  ( Rosaceae,) Journal of Agricultural Sciences Vol. 45, No. 1,  pp. 37-42, Belgrade, 2000.
  9. Мишић, В., Рајна Јовановић – Дуњић, Поповић, М., Љубинка Борисављевић , Антић, М., Анка Динић,  Данон, Ј., Блаженчић, Ж.,  : Биљне заједнице и станишта Старе планине , САНУ , књига ДXИ , Београд 1978.
  10. Мишић , В. , Борисављевић , Љ. , Динић , А. : Структура синузије зељастих биљака заједнице Fagetum subalpinum i Vaccinetum myrtilli на блоковима стена на Старој планини ( Бабин зуб ) , Екологија , 5 ( 1 ) , 247 – 273 , Београд 1970.
  11. Reed, J. , Cranberry flavonoids, atherosclerosis and cardiovascular health. Critical Reviews in Food Science & Nutrition, 2002. 42(Suppl.): 301-316.
  12. Туцаков Јован: Лечење биљем, Рад, Београд 1990.
  13. Вукичевић Драгош : Исхрана и технологија алкохолних и безалкохолних  пића, Београд, 1998.
  14. Willfort Richard : Љековито биље и његова употреба, Младост, Загреб 1989.
  15. Закон о органској пољопривреди,  »Сл. лист СРЈ« бр. 28/2000

THE  BLUEBERRY, CRANBERRY AND RASPBERRY PRESENCE IN THE STARA  PLANINA MOUNTAINS PHYTOCENOSIS,  ITS POSSIBLE-ECONOMICAL  EFFECTS

Нада Мијајловић, Мирјана Савић и Б. Катић

Abstract

Forest fruits, as growing wild eatable herb with its characteristics and origins,  might satisfy all necessary demands regarding organic food.

In Stara planina Mountain phytocenosis plenty of forest fruit species is represented. Three amog them are the most represented: bIueberry (Vaccinium myrtillus L. ) cranberry ( Vaccinium vitis-idaea L.) and raspberry (Rubus idaeus L. ).

In the Vaccinio-Junipero-Piceetum subalpinum community (community of low , blueberry and subalpian spruce) and Vaccinio-Juniperetum nanae ( community of low juniper and blueberry) blueberry is one of founders. In the Vaccinietum myrtilli community edificators are blueberry and cranberry.

The aim of this paper is to establish presence and availability of blueberry, cranberry and raspberry on the Stara Planina, and to overview its nutritive value as its medical characteristics and its possible economical effects of collecting and marketing.

Key words : blueberry, cranberry , raspberry, economical effects

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s