POLIFENOLI U HRANI

Biljna hrana

Danas se smatra da se dnevno u organizam unosi oko 1 g flavonoida. U zemljama dalekog istoka konzumacija velikih količina čaja doprinosi povećanom unosu flavonoida u organizam. Pored pitanja koliko se flavonoida dnevno unosi u organizam hranom, postavlja se i pitanje njihove resorpcije i bioraspoloživosti u organizmu, a s tim u vezi i koncentracije tih jedinjenja  u krvi. Ako se tome doda i činjenica da flavonoidi imaju i afinitet vezivanja sa proteinima, a time i proteinima plazme, pitanje koncentracije flavonoida u krvi postaje još kompleksnije. Većina istraživačkih radova odnosi se na  biološke efekte ovih jedinjenja in vitro pri čemu se primjenjuju previsoke koncentracije flavonoida, koje se ne mogu postići u realnim uslovima u organizmu. Osim toga, brojna  istraživanja su dokazala  brz metabolizam flavonoida. Stoga bi biljnu hranu trebalo rasporediti na što više (oko 5) obroka dnevno. Preporučuje se da hrana bude raznovrsna, različitih boja kako bi bile zastupljene sve grupe bioaktivnih materija potrebnih organizmu.

Podaci o količini polifenola, koja se dnevno konzumira su nepotpuni, a  dobijeni su na osnovu analize glavnih aglikona (nakon hidrolize njihovih glikozida i estara) u hrani.

Kuhnau  je 1976. godine proračunao da je unos flavonoida u organizam putem hrane u Americi oko 1 g/dan. Unos se  sastoji se od 16% flavonola, flavona i flavanona, 17% antocijana, 20% katehina i 45% biflavona. Utvrđeno je da se flavonola unosi 20–25 mg/dan u Americi i Danskoj.

U Italiji, vrednosti se kreću od 5 to 125 mg/dan, sa srednjom vrednošću od 35 mg/dan (Pietta, 1996) .

U Holandiji je u proseku unos flavonola i flavona  23 mg/dan, a glavni izvori su čaj, luk i jabuke. Dnevna potrošnja antocijanina u Finskoj, zemlji u kojoj se u ishrani  puno  koriste čaj, agrumi, bobičasto voće je 82 – 200mg/dan. Dobri izvori ovih fenolnih jedinjenja su u Holandiji: 48% čaj, 29% luk, 7% jabuke, 16% ostali izvori, a u Finskoj 25% pića (dominantno čaj), 67% voće (dominantno agrumi), 3% bobice, 5% ostali izvori (Heinonen, 2001).

Literatura

1.      Heinonen, M.: Anthocyanins as dietary antioxidants. In:   natural antioxidants and anticarcinogens in food, and disease (NAHD),   Kuopion Yliopisto, Finland, Helsinki, 25 (2001).

2.      Kuhnau, J. (1976) The flavanoids. A class of semi-essential food components: their role in human nutrition,World Rev.Nutr.Diet.,  24, 117-191.

3.      Pietta, P., Simonetti, P., Roggi, C.: Dietary flavonoids and oxidative stress. In: Kumpulainen, J.T., Salonen, J.T.: Natural antioxidants and food quality in atherosclerosis and cancer prevention, Royal Society of Chemistry, London, 249-255 (1996).

Autor: MPG71