Nekoliko snimaka napravljenih s moga prozora pred ispraćaj 2016. i u očekivanju Nove godine. Malo snega ulepšalo je okolinu, ali i cveće na prozoru i balkonu.
Prskanje voća i sadržaj pesticida u voću
Slučaj Juvitana me je podstakao na razmišljanje, koliki je zapravo sadržaj pesticida u voću koje svakodnevno jedemo. Da li je to uopšte moguće znati i kontrolisati ili smo naprosto prepušteni na milost i nemilost.
Nećemo se baviti Juvitanom, da li je i ko je kriv. Žalosno je to što ne postoji svest i društvena odgovornost, pa se namirnice štetne po zdravlje mogu naći u prodaji.
Prskanje voća je nešto potpuno normalno, naročito kada se radi o masovnoj proizvodnji. Uzmimo primer jabuka i vinove loze. Nakon plavog prskanja tokom zime, u toku vegetacije prskanje se obavi još nekoliko puta. Tu su razni insekticidi i fungicidi u upotrebi. Retke su sorte koje su otporne na bolesti i štetočine. Kad vidite jabuku koja izgleda zdravo i sija, bez crva i oštećenja, znajte da je ona prskana. To i nije tako strašno, pod uslovom da je propisno oprskana i da je prošla karenca. Karenca je onaj period , koji treba da prođe od poslednjeg prskanja, do trenutka kada voće možete bezbedno da konzumirate, nešto od njega proizvodite ili ga pak stavljate u promet. Da li se proizvođači i prodavci pridržavaju ovoga?
Kada dođemo na pijacu i pitamo prodavca na tezgi o voću i povrću koje prodaje, većina će reći sve najlepše o svojim proizvodima. Zdrava hrana, neprskano, slatko ko šećer… Kaže ona izreka: ’’Svaki cigo svoga konja hvali’’.
Recimo odlučimo da ćemo sami napraviti detetu kašicu, jer proizvođačima kašica više ne verujemo. Kupimo jabuke na pijaci, donesemo kući i pravimo kašicu. Ne treba nikoga plašiti i dizati paniku, ali ko nama može da garantuje da ona jabuka sa pijace nema čak i više pesticida, nego što ima Juvitana kašica. Da li to stvarno neko kontroliše?
Bio je skoro i onaj slučaj sa ’’otrovnim’’ limunom iz Turske, za koji se posle kontrole utvrdilo da nije otrovan. Da li se i koliko redovno proverava sadržaj pesticida u voću i povrću koje jedemo? Da li je kontrola kvaliteta proizvoda zastupljena na zelenim pijacama ili je sigurnije da kupujemo u marketima, gde ipak vidimo da se pitanje kvaliteta može postaviti i utvrditi?
30 BEOGRASKIH BRDA
Ne sumnjamo da većina Beograđana zna gde se nalaze brda jednog Labuda, Petla, Matije Bana i baba Jule, ali gde su Belo, Ćurtovo, Orlovo ili Maleško poznato je samo lokalcima, iako su neka u prestonici čak duže od veka.
Labudovo brdo
Beograd leži na čak 30 brda, a ovo su samo neka od onih čija su imena i dalje ostala misterija:
Julino brdo na Čukarici
Belo brdo
Belo brdo nalazi se na desnoj obali Dunava u Vinči. Ovo brdo je arheološki lokalitet gde su istraživani ostaci najvećeg praistorijskog naselja u Srbiji i jednog od najznačajnijih neolitskih lokaliteta u Evropi.
Belo brdo ime je dobilo po boji lesne terase na kojoj se nalazi, ali je u stručnoj literaturi poznatije po imenu Vinča.
Milićevo brdo
Između Višnjice i Slanaca, Milićevo brdo zabeleženo je i na kartama iz prošlog veka. Spominje se u knjizi Riste Nikolića, objavljenoj 1903. godine, međutim osim imena nema drugih podataka. Ovo brdo visoko je 279 metara.
Maleško brdo
Maleško brdo čini svega nekoliko ulica. Ovaj kraj ispresecan je uzanim sokacima i pun je zelenila i cveća. Nalazi se u stvari na padini Vračarskog visa i graniči se sa Autokomandom, „Partizanovim stadionom“ i stanicom Prokop. Na njemu se nalaze nova zdanja i nekoliko bolnica. Ovo brdo može da se nađe na kartama s početka XX veka, ali o njemu isto tako nema podataka.
Stojčino brdo
Za ovo brdo znaju Mirijevci, doduše i oni najstariji ne mogu da kažu čije ime nosi. Stojčino brdo nalazi se negde na pola puta od Konjarnika prema Malom Mokrom Lugu i visoko je 253 metara.
U okolini Mirijeva nalaze se i Orlovo i Ćurtovo brdo, za koje se takođe ne zna kako su dobila imena.
Kalemegdansko brdo
Mitrovo brdo
Ovo je urbanije naselje i produžetak naselja Braće Jerković. Na jugu i jugoistoku se graniči sa Kumodražom, a na severozapadu sa Jerkovićem, a na istoku sa Velikim Mokrim Lugom i na severu sa Padinom. Ko je čuveni Mitar po kojem ovo brdo nosi ime ostalo je bez objašnjenja.
Sva brda Beograda
Park na Banovom brdu
Banovo brdo
Banjičko brdo
Belo brdo
Veliko brdo
Vodičko brdo
Vračarsko brdo
Glumčevo brdo
Golo brdo
Erino brdo
Žuto brdo
Zvezdarsko brdo
Julino brdo
Kalemegdansko brdo
Kanarevo brdo
Labudovo brdo
Lekino brdo (Pašino brdo)
Lisasto brdo
Lozovičko brdo
Maleško brdo
Milićevo brdo
Mitrovo brdo
Moračko brdo
Nikino brdo
Orlovo brdo
Petlovo brdo
Stanovačko brdo
Starac-Vasino brdo
Stojčino brdo
Topčidersko brdo
Ćurtovo brdo
Izvor: http://www.blic.rs/vesti/beograd/beograd-lezi-na-30-brda-a-ovo-su-samo-neka-cija-su-imena-ostala-misterija/1v5xyq3
LEPOTA KAKTUSA
Pored ovakve lepote reči nisu potrebne, zar ne?
VODOPAD UNUTAR JEZERA U PORTUGALU
U blizini Guarda u Portugalu nalayi se Covão učiniti Conchos, vodopad nadrealnog izgleda, koji je deo Conchos brane. Brana je deo hidroenergetskog sistema Serra da Estrela i skuplja vodu iz jezera Ribeira das Naves.
Izgrađena je 1955. godine. Ova relativno mala brana preusmjerava vode iz jezera u tunel dug, odnosno dubok preko 1519 m.
HALLERBOS – PLAVA ŠUMA
Hallerbos je poznata kao Plava šuma. To je šuma u Belgiji, koju svakog proleća prekriju milioni divljih zumbula. Ova fantastična transformacija šume u plavi krajolik se može videti svake godine u aprilu i maju.
POJAS RUPA U PISCA DOLINI
Većina ljudi zna za Naska Linije, međutim postoji još jedna, manje poznata, neobjašnjiva misterija u Peruu, u blizini Pisco doline, u ravnici po imenu Cajamarkuila.
Naime, tamo leži hiljade i hiljade rupa veličine čoveka koje su uklesane u stene. Ove čude rupe koje se protežu na više kilometara preko brda i dolina su toliko dugo ovde da lokalno stanovništvo nema pojma ko ih je napravio niti zašto. Smešno je da niko nije imao predstavio šta je to dok nisu uslikani sa visine…
Arheolozi veruju da je to ustvari iskopina za skladištenje žitarica…postavlja se pitanje zašto da se muče i troše vreme i ogroman trud za tako nešto. Zatim su rekli „pa dobro, možda su to onda grobnice?“ Ali problem je što ni u jednoj rupi nema ničeg, ni kostiju, nakita, artifakta, zabeleški…
Rupe se razlikuju – neke su krute i savršeno precizne, neke su krive, u lukovima i oble, neke su duboke po 2 metara(6,7 fita), neke su samo plitke linije.
Do danas im se ne zna ni poreklo niti namena…
Postoje po osam rupa, i obuhvataju prečnik od 24 metara u širinu, i tako se ponavljaju marširajući, sve dok konačno ne nestanu u maglovitom masivnom Peruu.
Arheolozi kažu da one predstavljaju odbrambene položaje.
Širina: oko 20 m
Procenjeni broj rupa: 6.900
Nekoliko milja istočno od pojasa, satelitski snimci prikazuju strukturu koja podseća na ostatke nekog drevnog naselja (ove formacije ne izgledaju prirodno i ne postoji ništa slično u celoj oblasti).
Ove rupe su podsetila na geološka testiranja plemenitih metala izvršenih u Andima. Možda predstavljaju ostatak neke ogromne mašinerije koja je tu došla da vrši iskopine? Naska dolina predstavlja brošuru planete zemlje. Ako bi neko želeo da sazna šta se sve nalazi na zemlji, to je mesto na kojem će potražiti tu informaciju. Deluje kao da se neka mašina tu spustila i uzimala uzorke tla, i zatim odletela. Ako pogledate najviši deo severnog pojasa primetićete da se završava u neprirodno potamneloj oblasi (izgleda skoro kao ostatak neke eksplozije).
Podsećaju i na neku vrstu kodirane poruke – ukoliko se ceo pojas pogleda može da se uoči neka vrsta šablona i ponavljanja, kao da je neko želeo da napiše nešto nekome ko to može da vidi samo sa veliki visine.
Možda je ovaj pojas ustvari ostatak neke drevne civilizacije?…ili možda čak otisak o davnoj poseti, dokaz o delovanju nekog inteligentnog vanzemaljskog oblika života na našu planetu?
Izvor: http://www.arheo-amateri.rs/
PLAVE RUPE – PREDIVNA ČUDA PRIRODE
Različiti geološki oblici koji krase površinu našeg planeta Zemlje nastali su kao posljedica djelovanja vode, vjetra, temperature ili pak kao rezultat micanja i sudaranja velikih slojeva koji čine Zemljinu koru. Kombinacija ovih faktora ponekad rezultira pravim geološkim čudima koja oduzimaju dah.
Plave rupe su udubine okruglog presjeka i strmih obronaka, a ime su dobile jer su vode u njima tamno plave boje za razliku od voda u okolnim plićacima. Cirkulacija voda u njima je slaba pa su na većim dubinama uglavnom anoksične. Negostoljubive su za život većine morskih stvorenja, ali su pogodna staništa brojnih bakterija. Tamno plavu boju u njima stvaraju visoka prozirnost vode i bijeli karbonatni pijesak na dnu. Naime, plava boja je najizdržljiviji dio spektra – dok se ostale, crvena, žuta i zelena, na proputovanju kroz vodu apsorbiraju, plava uspijeva stići do bijelog dna i reflektirati se nazad.
Najdublja tzv. Deanova plava rupa na Bahamima duboka je 202 metra. Ostale su uglavnom upola pliće. Promjer površinskog otvora kreće im se većinom od 25 do 35 metara, a najveći ima Velika plava rupa na Belizeu – 300 metara.
Velika plava rupa formirana je kao vapnenački špiljski sustav u posljednjem glacijalnom razdoblju kada je razina mora bila znatno niža. Kada se razina oceana počela povećavati, špilja je potopljena, a krov se urušio.
Ovo mjesto poznatim je ućinio Jacques-Yves Cousteau kada je tu doša sa svojim brodom Claypso i proglasio “Plavu rupu” najboljim mjestom za ronjenje na svijetu.
NAROD HUNZA
U dolini reke Hunza na granici Indije i Pakistana ljudi žive na potpuno drugačiji način od većine drugih naroda što im omogućava životni vek od 120 godina. Kod njih je najnormalno da postaju roditelji do 65 godine života!
Narod Hunza se kupa na -15 stepeni C, leti jedu sirovo voće i povrće, a jednom dnevno piju sok od kajsije. Zimi jedu sušene kajsije, žitarice i ovčji sir što iznosi oko 2000 kalorija dnevno. Stručnjaci se slažu u tome da je prehrana ključna za njihovu dugovečnost, ali treba reći da jednom godišnje nekoliko meseci poste, jer nemaju hrane.
Uprkos tome, dobre su volje, stalno se smeju i mnogo hodaju po planinama. Nažalost, poslednjih godina do njih dolazi moderna hrana kao i moderne bolesti.
FLATEYRI
Flateyri je malo ribarsko selo ispod planine Skollahvift na Islandu. Ovo selo je bilo glavni centar kitolova centar u 19. veku. Poznato je po velikom odbrambenom zidu u obliku slova A, koji štiti naselje od lavina. Inače, lavine su više puta zatrpavale kuće i odnosile ljudske živote pre nego što je ovaj zid izgrađen! Godine 1995. lavina je pogodila selo, uništavajući 29 domova i usmrtivši 20 ljudi.
agroekonomija 