Kad se potroše sva praštanja
kad čovek ostane bez snova i maštanja,
i kada se u isto vreme mrzi i voli
i boli me a ne osetim da boli.
Umorne ruke spuštam niz telo
želja nestaje za svim što se htelo
i bezlično deluje svaki novi dan,
budim se i ustajem bez da sam usnio san.
Bez vere u ljubav,bez vere u sutra,
bez vere u neka bolja jutra,
bez vere u lepo,bez nade i straha,
nista nisam tek jedna čestica praha.
Pročitajte celu pesmu: http://vladimir83skg.wordpress.com/2012/08/25/uveli-cvet
agroekonomija 