Razvijeni svet se sve više orjentiše na potrošnju proizvoda stvorenih u skladu sa biološkim i ekološkim zakonitostima. Čovek je u dugom periodu svoje istorije koristio ono što mu je priroda, odnosno sredina u kojoj je postajao i opstajao pružala. To je podrazumevalo i hranu i lečenje. Kao izdanak prirode, po urođenim instinktima, razlikovao je korisno od štetnog.
Upotreba lekovitih biljaka i njihovih ekstrakata u cilju lečenja datira iz perioda prvih ljudskih civilizacija. Na papirusima poreklom iz Kine, Indije, Egipta, Grčke, Rimskog carstva i dr. pronađeni su zapisi o njihovoj upotrebi. Istraživanja tih tradicionalno korišćenih biljaka su pokazala da imaju efikasno dejstvo na zdravlje, a njihove bioaktivne komponente su ekstrahovane i izolovane.
Pojavom rezistencije na veliki broj hemioterapijskih sredstava došlo je do naglog porasta interesovanja za nova antimikrobna sredstva. Veliki je broj naučnih studija, koje se bave antimikrobnim delovanjem različitih biljnih sastojaka, posebno polifenolnih jedinjenja.
U svakom biološkom sistemu postoji ravnoteža između oksidativnog stresa (oštečenja koje radikali i oksidansi izazivaju na površinskim membranama i receptorima) i antioksidativne reparacije. Bez antioksidativne zaštite protiv slobodnih radikala može da dođe do oksidativnog stresa zbog delovanja određenih toksina. U cilju sprečavanja lančanih reakcija slobodnih radikala u organizmu primenjuju se različiti antioksidativni mehanizmi odbrane uključujući polifenolna jedinjenja.
Jedinjenja, koja su prirodno prisutna u biološkim sistemima, mogu da imaju i genotoksične i mutagene efekte. Epidemiološke i eksperimentalne analize ukazale su da pored steroidnih i tieroidni hormoni i kateholamini (dopamin, noradrenalin i adrenalin) mogu da ispolje genotoksične efekte, a utvrđeno je da svi navedeni hormoni imaju fenolnu grupu.
***
Polifenoli su najraznovrsniji i najrasprostranjeniji sekundarni biljni metaboliti. Sastojci su voća, povrća, lekovitih biljaka, mahovina, paprati, algi, gljiva, lišajeva. Do sada je iz biljaka izolovano i identifikovano nekoliko hiljada fenolnih jedinjenja, koja se javljaju u slobodnom obliku ili češće u obliku glikozida.
Sa ekološke strane posmatrano nastali su evolucijom kao komponente hemijske odbrane biljaka od drugih biljnih vrsta, insekata i životinja. Karakteristika metabolizma sekundarnih biomolekula je vrlo visoka složenost biosintetskih puteva, koji su višefazni i uključuju veći broj enzima, multienzimskih sistema, regulatora ovih enzima i njihovu čelijsku organizaciju.
Stari narodi su zapazili da dodavanje začinskih i aromatičnih biljaka poboljšava ukus i miris hrane, ali i da sprečava njeno kvarenje. Kasnija istraživanja dokazala su da začini sadrže jedinjenja sa izraženim baktericidnim i fungicidnim (etarska ulja) i antioksidantnim delovanjem (jedinjenja fenolne strukture).
Poslednjih godina je svetski trend u ishrani proizvodnja funkcionalne hrane, koja pored nutritivnih, poseduje i lekovita svojstva, što je u mnogome doprinelo ekspanziji primene lekovitih i aromatičnih biljaka u prehrambenoj industriji. Danas se u modernim prehrambenim tehnologijama primenjuju začinske, aromatične i lekovite biljke u proizvodnji mesa i mesnih prerađevina, mlečnih i pekarskih proizvoda.
Da bi se mogli koristiti kao sastavne komponente dijetetskih suplemenata i kao aditivi, fitonutrijenti moraju biti zdravstveno bezbedni. U ovu grupu jedinjenja ubrajaju se eterična ulja i fenolna jedinjenja. Ova jedinjenja pojedinačno i u kombinaciji ispoljavaju antimikrobne i antioksidantivne efekte i generalno pozitvno deluju na ukupno zdravstveno stanje organizma.
Danas se u svetu proizvodi veliki broj lekova i lekovitih preparata iz prirodnih sirovina, a 11% su biljnog porekla. Utvrđeno je da su 60% antineoplastičnih i antiinfektivnih agenasa, koji se nalaze u prometu i upotrebi, prirodnog porekla. Prirodni proizvodi razvojem i otkrićem novih terapeutskih mogućnosti poznatih komponenti postaju vodeće komponente, koje biomimetičkom razvojnom sintezom omogućavaju proizvodnju novih lekova.
Flavonoidi su najzastupljenija jedinjenja iz grupe polifenola stoga su i brojna istraživanja o njihovim svojstvima, prehrambenoj i zdravstvenoj vrednosti usmerena na njih.
Flavonoidi obuhvataju veliki broj jedinjenja, koji ulaze u sastav biljaka, koje se u tradicionalnoj i istočnjačkoj medicini koriste već više od hiljadu godina. Ova jedinjenja poseduju zavidan spektar biohemijske i farmakološke aktivnosti.
MIRA71
agroekonomija 