PREHRAMBENA INDUSTRIJA U SRBIJI

Preuzeto sa Agroekonomija.

Prehrambena industrija u Srbiji osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka ubrajala se u srednje razvijene i kao takva uspevala je da prati svetske trendove. Finansijski rezultati poslovanja su kod većine preduzeća bili godinama pozitivni. Proizvodi su imali svog kupca kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Prehrambena industrija je beležila spoljnotrgovinski suficit, rast proizvodnje, dobru zaposlenost, a vrlo retko gubitke i proizvodnju smanjenim kapacitetima.

Raspad bivše države i pogoršanje političke i ekonomske situacije u zemlji doveli su do stagnacije privrede, a vremenom i do njenog nazadovanja. Preduzeća iz oblasti agroindustrijskog kompleksa, u prethodnoj deceniji, takođe su poslovala u vrlo nepovoljnim uslovima. Sankcije uvedene našoj zemlji prouzrokovale su pad proizvodnje i konstantno loše finansijske rezultate u poljoprivredno-prehrambenoj industriji. Dobrim delom izgubljeno je veoma značajno tržište bivših jugoslovenskih republika. Takođe je    onemogućen pristup robnim i finansijskim tržištima razvijenih zemalja, čime je otežan rast i razvoj naše privrede u celini.
Ovaj period je obeležio i početak tranzicionog procesa koji ima za cilj izgradnju efikasnog i konkurentnog tržišnog modela privređivanja i napuštanje netržišnog sistema. Generalno posmatrano, proces transformacije je dao niz pozitivnih rezultata (bolje iskorišćenje kapaciteta, povećanje obima proizvodnje, obnavljanje tehnologije, osvajanje novih tržišta, rast suficita u spoljnotrgovinskoj razmeni, povećanje zarada zaposlenih itd.). To je, ipak, daleko ne samo od očekivanih već i realno mogućih rezultata. Svi pozitivni efekti vlasničke transformacije još uvek nisu u potpunosti došli do izražaja, i mogu se očekivati u narednom periodu.
Budući da prehrambena industrija učestvuje sa oko 20% u društvenom proizvodu Srbije, to je rešavanje problema u poslovanju ove oblasti veoma značajno. Poslednjih godina preduzimaju se značajnije mere ekonomske politike u cilju poboljšanja ekonomskog položaja privrednih subjekata iz oblasti agroindustrijskog sektora (oslobađanje od poreza, otpisivanje dela duga, subvencionisanje izvoza, razne premije i regresi, nešto povoljniji krediti i sl.). Našim preduzećima je opet dozvoljen pristup tržištima razvijenih zemalja, ali taj povratak ide dosta sporo, jer nisu u stanju da se uspešno nose sa izrazito jakom konkurencijom. Ipak, treba naglasiti da se preduzeća polako ali sigurno vraćaju na tržišta drugih zemalja, prevashodno bivših republika zajedničke države.
Da bi naša prehrambena preduzeća povećala konkurentnost na tržištima razvijenih zemalja, neophodno je da promene svoju proizvodnu, organizacionu i finansijsku strukturu. Potrebno je izvršiti modernizaciju, odnosno, automatizaciju procesa proizvodnje i poboljšati proizvodni asortiman. Paralelno, trebalo bi pojačati marketinške aktivnosti. Posebno je važno da preduzeća dobiju kvalitetan menadžment. Nužan je novi koncept dugoročnih, čvrstih ugovornih odnosa između prehrambene industrije i primarnih proizvođača. Krajnji efekat trebalo bi da bude poboljšanje finansijskih rezultata i finansijskog položaja svakog preduzeća pojedinačno, a time i grane u celini.