РЕКУЛТИВАЦИЈА – ПРОЦЕС ОЧУВАЊА ПРИРОДНИХ РЕСУРСА

 Сажетак

Пораст светске популације и повећана тражња за пољопривредним производима, ступањ цивилизацијског развоја који  карактерише убрзан раст материјалне производње и енергетске потрошње праћен великим степеном угрожености природних ресурса, предстојеће исцрпљивање природних необновљивих извора  енергије и могућ прелазак на масовну производњу био масе као извора енергије, са једне стране, и лимитиране површине намењене пољопривредној производњи, у великој мери намећу потребу за рекултивацијом оног земљишта које услед интензивног, а често и нерационалног коришћења изгубило  ауторегенеративне способности.

Реони у којима се интензивно експлоатишу минералне сировине трпе велике просторне и земљишне промене (у Републици Србији преко 30% деградираног земљишта отпада на површинске копове минералних сировина). Типичан пример овога је ЈП РБ „Колубара“, површински коп лигнита који се простире на сразмерно великој површини пољопривредног земљишта.

Процес враћања земљишта у првобитно стање погодно пољопривредној производњи, врши се рекултивацијом, односно довођењем органске материје (зелене масе) у осиромашени супстрат јаловине.

Током 2007. године у претходно споменутом предузећу постављен је експеримент (у току) на огледној парцели на напуштеном рударском копу. Циљ огледа је долазак до комбинације биљних врста које ће најефикасније допринети рекултивацији затечених земљишних површина, у њиховој трансформацији у природне ресурсе погодне за пољопривредну производњу.

Kључне речи:  рекултивација, биофертилизатори, пољопривреда, одрживи развој

Увод

Свет данашњице и постојећи степен развоја цивилизације сусрећу се са дуалним проблемом везаним за коришћење пољопривредног земљишта. Наиме према процени ФАО из 2003. године, улазак у 21. век дочекало је око 6.5 милијарди људи, те уз просечан прираштај од око 100 милиона људи годишње, долазимо до закључка да тренутно планету земљу насељава преко 7 милијарди житеља. Иако предпоставка да се број становника на земљи дуплира на сваких педесетак година изгледа претенциозно, она ипак намеће потребу задовољења прехрамбених потреба нарастајуће популације у пропорционалном обиму. Утицај демографске експлозије на феномен глади и потенцијални недостатак прехрамбених производа најочитији је у поруци ФАО из 2004. – “Тренутно у свету има више гладних него у било којем досадашњем периоду историје, а песимистичке прогнозе су такве да ће се њихов број константно увећавати“.

Са друге стране интезиван и константан развој науке и технике повећава  количину енергије потребне за нормално функционисање свих привредних, ванпривредних и социјалних циклуса. Стога, иако су природни ресурси пољопривредног земљишта неопходног за производњу хране лимитирани, енергетска глад приморава човека да у неким случајевима деградира такво земљиште како би дошао до неопходних минералних и енергетских сировина. Процене су да у Србији 30% деградираног земљишта отпада на површинске копове, исцрпљивaња природних необновљивих извора минералних сировина  и извора енергије.

Блиска будућност намеће пре свега морални став, а потом и обавезу према наредним генерацијама и технолошком прогресу огледану у неопходности рекултивације таквог земљишта, на којем би се заснивала поновна производња хране, или био масе као обновљивог извора енергије.

Неопходност рекултивације земљишта

Земљиште, а поготово пољопривредно земљиште представља један од најбитнијих природних ресурса непроцењиве вредност за човечанство. Као динамичка творевина споро се формира, а процесом деструкције и деградације најчешће под утицајем активности човека брзо уништава. Под деградацијом подразумевамо појаву која ће довести до смањења његовог производног капацитета неопходног за биљну производњу.

Један од регистрованих видова деградирања пољопривредног земљишта су и оштећења на њему настала под утицајем површинских копова. Закон о пољопривреди и рударству дозвољава овакав вид циљане деструкције (коришћења земљишта у непољопривредне сврхе) на одређено време, стим што намеће обавезу експлоататору да по завршетку започетих радова у најдуже годину дана започне са процесом његове техничке и биолошке рекултивације, и враћања у првобитно стање погодно за пољопривредну производњу.

Нарастајућа енергетска потреба и експлоатација угља као негативну консеквенцу вуче појаву редукције плодности горњих слојева обрадивог земљишта, услед нестанка зеленог покривача и поремећаја његовог водно-ваздушног режима. Оваква појава је по својој динамици, обиму и интензитету најизраженија у подручјима великих рударских басена.

Под рекултивацијом подразумевамо поновно успостављање биљних заједница на површинама које су остале после експлоатације угља, минералних сировина, или које су коришћене у неке друге непољопривредне намене, а немају трајни карактер. Она се може изводити периодично или континуирано, у сагласности са рударским активностима. Сам поступак обнове подразумева извођење фазе техничке рекултивације – односно поступак скидања, чувања и враћања хумусног слоја, као и техничко и хидротехничко уређење терена, затим фазе биолошке рекултивације која подразумева припрему земљишта за пољопривредну производњу и завршне фазе, то јест уређења оштећеног простора. Коначан успех се постиже само у случају интегралног извођења поменутих фаза.

Законска регулатива (Закон о рударству и Закон о пољопривредном земљишту) путем својих одредби прецизно дефинише процесе рекултивације и просторног уређења деградираних површина, како би се спречила трајна штета унутар постојећих оквира животне средине. Она потенцира израду пројеката рекултивације, именовање њеног извођача и дефинисања рокова њеног извођења.

Изричитост захтева за њеним спровођењем садржан је у следећем: а) моралном и цивилизацијском ставу, пошто као човечанство имамо обавезу према постојећој популацији и свом потомству, да одржавамо и оставимо природне ресурсе у најбоље могућем стању, са посебним освртом на пољопривредно земљиште, воду и ваздух; б) етичком начелу појединца да земљиште представља обновљиво природно богатство које не сме бити трајно деградирано, већ у што већој мери конзервирано и сачувано; ц) економско-социјалном размишљању да рекултивисане површине којима је враћена природна функција и производна способност, могу послужити као поновни извор  егзистенције.

Сам поступак рекултивације земљишта одвија се у неколико фаза, међу којима се следеће могу представити најзначајнијима: а) размештај земљаних маса откривке на екстерним и интерним одлагалиштима, а према условима дефинисаним у  одговарајућем пројекту; б) наношење довољне дебљине слоја плодне земље; ц) примена агротехничких мера расположивом агротехником на датом терену; д) накнадно уређење рекултивисаног земљишног комплекса, које подразумева изградњу инфраструктурних садржаја, превазилажење проблема површинских и подземних вода, извођење накнадно потребних активности на уређивању земљишта, зависно од његове коначне намене. Веома често се дешава да се рекултивисани предео неможе вратити у идентично, пређашње стање, које је претходило почетку експлоатације угља. Међутим он мора да у максимално могућој мери задовољи животне потребе локалног живља, потребе природних станишта флоре, фауне и локалних биоценоза, основне еколошке захтеве, итд.

Колубарски басен лигнита

                Јавно предузеће Електропривреда Србије располаже са земљишном површином од око 8.500 ха која се користи у површинској експлоатацији угља у колубарском и костолачком басену. Јавно предузеће рударски басен “Колубара“ у саставу ЕПС, са својим производним капацитетима, налази се 50 км југозападно од Београда. Овај басен лигнита налази се на  подручју општина Лајковац, Уб и Лазаревац (највећим делом), а укупне је површине од око 600 км², с тим што је укупна површина која је до сада заузета површинским коповима Колубаре и њиховим одлагалиштима око 132 км². Површине изнад налазишта лигнита су углавном пољопривредно земљиште. Угаљ се експлоатише на четири површинска копа, а површински копови представљају један од система са веома негативним утицајима на животну средину. Велики површински копови и одлагалишта, уништавање природних екосистема, поремећај режима површинских и подземних вода, промена намене земљишта, деструкција постојеће инфраструктуре и  релокација насељених места се третирају као негативни утицаји овог предузећа на постојеће параметре животне средине.

Обавеза је ЈП РБ Колубара да спроводи активности везане за заштиту животне средине. Односно како би се заштитила околина у колубарском региону неопходно је контролисати и пратити квалитет његовог еко-система, који сачињавају вода, ваздух и земљиште. Прихватањем директива ЕУ, као и начела одрживог разоја, у овом предузећу је започет поцес имплементације Систем управљања заштитом животне средине (ЕМС), у складу са стандардом ЈУС ИСО 14 001.

Како заузимање земљишта и промена његовог коришћења у овом случају још више наглашавају карактеристике земљишта као ограниченог добра које није способно да се увећава по површини, са практично ненадокнадивом вредношћу, намеће се оправдана потреба за управљањем над њиме. Управљање подразумева константну и прогресивну рекултивацију, агрохемијска испитивања узорака земљишта, прецизно одређивање и распознавање флоре и фауне пре предузимања радова, дефинисање одговарајуће регулације ерозије и наноса, технички опис и предлог како избећи утицај деструкције околне вегетације током одвијања рударских радова, наношење слоја земље на површину где су извођени радови до оптималне дубине, обезбеђење природне вегетација ради спречавања ерозивних активности и подстицаја самообнављања еко-система. У ове активности такође спада и управљање горњим слојем земљишта и откривком, које подразумева идентификацију слојева хумуса пре ископавања, одређивање распореда селективног скидања слојева који ће обезбедити минимално мешање горњих слојева и јаловине.

По завршетку ископавања, површински коп је често у виду великих пространстава која треба што функционалније искористити, а у функцији управљања простором, бржег привредног развоја и пре свега очувања животне средине. У развијеним земљама обично се процес рекултивације врши паралелно са током рударских активности, тако да се плодни слој земљишта са површина које се заузимају, пребацује на површине које се обнављају.

Пракса развијених економских система, првенствено САД и Канаде, показује да се трошкови рекултивације деградираног земљишта у угљеним басенима крећу у распону 7.000 – 20.000 $/ха. Овај износ преведен на јединицу производње угља, показује да је његово учешће у цени угља на нивоу 1%, те се висина трошкова не сме узети као ограничавајући фактор спровођења рекултивације.

До почетка деведесетих просечно се годишње рекултивисало око 100 ха искоришћених копова. Погоршани укупни услови привређивања у периоду 1992. – 2001. довели су до обустављања радова на рекултивацији. Последњих неколико година, активности рекултивације су обновљене и интензивно се спроводе. До сада на површинским коповима ЈП РБ Колубара од свих деградираних површина рекултивисано је у шумско земљиште 870 ха, у пољопривредно земљиште 298 ха, у  воћњаке 17 ха и у расаднике 12 ха, укупно 1.197 ха. Тренутно преовладава мишљење да рекултивисане површине треба у будућности више приводити пољопривредној производњи.

Током 2006. презентован је програма – Развој пољопривредне производње у условима Колубарског басена у функцији заштите животне средине и обнављања природних ресурса, у коме  би првом фазом рекултивације земљишта Колубарског региона било обухваћено 500 ха, а укупним програмом побољшало би се стање 6.000 ха. Идејним пројектом предвиђа се оспособљавање земљишта за пољопривредну производњу, развој рибарства и шумарства, са системима малих језера која би била нуклеус развоја руралног туризма. Предвиђена инвестициона улагања су у висини 2,5 милиона евра.

Предпоставке огледа

                Почетком фебруара 2007. састанком између стручних лица предузећа РБ Колубара д.о.о из Лазаревца и Института за економику пољопривреде из Београда, отпочет је оглед биолошке рекултивације земљишта на површинском копу поља Д. Огледом се покушава доћи до задовољавајућег микса пољопривредних култура које би допринеле што квалитетнијој и бржој поправци капацитета плодности посматраног земљишта, а како би се оно у што краћем року привело пољопривредној производњи.

Оглед је изведен на укупној површини од 28.595 м² са припадајућим стазама. Огледна површина, односно укупна засејана површина износила је 2ха. Она је претходно издељена на  огледне парцеле величине 5 ари. На огледним парцелама,  у пролеће, у оптималним агротехничким роковима (март и април), засејано је десет биљних култура у четири понављања (под сваком културом се налази 20 ари). Сетва је изведена машински, а засејане су следеће културе (домаћи сортимент): а) травне врсте: луцерка, црвена детелина, жути звездан, енглески љуљ, високи вијук и јежевица; б) уљане културе: соја и сунцокрет; ц) жита-окопавине: кукуруз и сирак.

Претходно је урађена анализа земљишта које је ушло у процес рекултивације, стандардним агрохемијским методама. Том приликом је констатовано следеће –  испитано земљиште је ограничених способности за гајење биљака – пољопривредну производњу, због ниског нивоа основних параметара плодности, органске материје (хумуса) и укупног азота. Садржаји приступачних количина Н, П и К су такође ниски. Укупни садржај микро елемената и тешких метала је нижи од њихове максимално дозвољене количине за незагађена земљишта. Земљиште је безкарбонатно, слабо киселе реакције, депосол.

Ђубрење је обављено у току основне обраде земљишта. Укупна површина је у пролеће заорана са комплексним ђубривом НПК 15:15:15, уз норму ђубрења од 1224 кг/ха, односно 61.2 кг по експерименталној парцели. На експерименталним парцелама четвртог понављања сваке културе заоран је стајњак, како би храњиве материје доспеле до оптималне дубине од 35цм. Норма ђубрења је иносила 30 т/ха. Потом је површина парцела изравната сетвоспремачем.

                Осим прве експерименталне парцеле која је остављена као контролна, на свим осталим парцелама за сваку културу, урађена је бактеризација семена компатибилним врстама симбиозних и асоцијативних азотофиксатора – инокулата (биофертилизација) за сваку биљну врсту.

Мере неге усева (међуредна и редна култивација) су изведене према технолошким картама интензивне производње за гајене усеве. Примењена средства заштите усева од корова и штеточина, изабрана су на основу критеријума њихове ефикасности и доступности на тржишту.

Током периода пораста и развоја биљних култура, вршене су теренске контроле усева. У ходу су даване адекватне смернице за што квалитетније извођење агротехничких мера неге усева, а према затеченим климатским и земљишним условима (2007. година је била сушна година) на експерименталним парцелама. Крајем маја месеца, паралелно са контролом усева, узети су и узорци земљишта ради одређивања параметара биогености земљишта.

Резултати огледа

                На крају вегетационог периода извршена је процена висине приноса свих култура. Том приликом измерене су следеће вредности остварених приноса код гајених култура:

а) крмни сирак – узет је просечан узорак биљака са површине 2×2м (4м²) и мерена је тежина покошених биљака са дате површине за сваку таблу (мини парцелу под датим усевома). Остварени приноси су: I-12.4кг, II-13кг, III-11.2кг, IV-5.6кг. Од измерене тежине са сваке табле узет је узорак од 2 кг из кога је измерена сува маса усева: I-750г, III-695г, III-795г, IV-730г.

б) сунцокрет – узет је просечан узорак биљака са површине 2×2м (4м²) и мерена је тежина зрна усева са дате површине за сваку таблу. Остварени приноси су: I-4.048г, II-882г, III-2.544г, IV-1.336г. Потом је израчунат укупан принос на датим пољима величине 5 ари. Остварени приноси су: прво поље 60 кг, друго и треће поље 119 кг и четврто поље 35 кг, односно укупно 212 кг на 20 ари под овом културом.

ц) кукуруз – узет је просечан узорак биљака са површине 2×2м (4м²) и мерена је тежина зрна усева са дате површине за сваку таблу под датим усевом. Остварени приноси су: I-2.652г, II-5.000г, III-5.400г, IV-4.708г. Треба напоменути да је у тоталу убрано са укупне површине 150 кг кукуруза, уз констатацију да је доста покрадено, или поједено од стране птица и дивљачи.

д) соја – узет је просечан узорак биљака са површине 2×2м (4м²) и мерена је тежина зрна усева са дате површине за сваку таблу под датим усевом. Остварени приноси су: I-185,5г, II-307,5г, III-401,5г, IV-154,5г.

Током процеса жетве узети су и узорци земљишта, како би се накнадно одредили основни параметри биогености земљишта: укупан број микроба, бројност азотобактера, олигонитрофилних бактерија, амонификсатора, гљива и актиномицета, ензиматска активност земљишта, односно оксидо-редукциони процеси. Узорци земљишта су у току писања рада били у процесу анализе.

Треба истаћи да је оглед превазишао сва почетна очекивања, упркос чињеници да је 2007. година била сушна година, а почетна вредност параметара плодности земљишта на експерименталној парцели веома ниска. Остварена је одлична стручна сарадња између запослених, с предлогом наставка будуће сарадње на експерименту рекултивације земљишта.

Закључак

Демографска експлозија на планети, константно повећавање потреба за пољопривредно-прехрамбеним производима и ступањ развоја цивилизације који  карактерише увећана материјална производња и енергетске потрошње, доприносе у највећој мери процесу угрожавања природних ресурса и исцрпљивању природних необновљивих извора енергије. Предупређивање и борба против феномена глади, као и морално – етички став према планети земљи, будућим генерацијама и еколошким питањима, намећу потребу очувања лимитираних површина намењених пољопривредној производњи, односно потребу за рекултивацијом оног земљишта које је услед интензивног, а често и нерационалног коришћења изгубило  ауторегенеративне способности.  Један од регистрованих видова деградирања пољопривредног земљишта настаје под утицајем експлоатације угља и минералних сировина на површинским коповима рударских басена. Рекултивација таквог земљишта подразумева поновно успостављање биљних заједница на овим површинама.

Почетком 2007. постављен је оглед од стране стручних лица предузећа РБ Колубара д.о.о из Лазаревца и Института за економику пољопривреде из Београда, везан за биолошку рекултивацију земљишта на површинском копу поља Д колубарског басена лигнита. Постављени оглед је својим резултатима превазишао сва почетна очекивања уз остварење одличне стручна сарадње  запослених из ових институција.

Литература

1. Бекић, Јелочник, Катић: Pesticides and food production, Темишвар, 2007., Editura AGROPRINT;
2. Интерна документација Института за економику пољопривреде;
3. Живковић, Поповић, Цвијановић: Рекултивација земљишта у функцији, Тематски зборник – Мултифункционална пољопривреда, Институт за економику пољопривреде Београд, Београд, 2005.;
4. Закон о рударству, Службени гласник РС бр 44/95. и 34/06.;
5. Закон о пољопривредном земљишту, Службени гласник РС бр 62/06.;
6. Званични сајт предузећа Електропривреда Србије;
7. Попадић, Тојаковић, Тодоровић: Утицај површинске експлоатације угља РБ Колубара на животну средину, Тематски зборник – Животна средина ка  Европи, 2005.;
8. Средојевић Зорица: Економски проблеми еколошке пољопривреде, Пољопривредни факултет Београд, Београд, 2002.;
9. Службени гласник Републике Србије бр 66/91.;

RECULTIVATION – PROCESS OF NATURAL RESOURCES PRESERVATION

Summary

            Growth of world population and enlarged demand for agricultural products, stage of civilization development which is characterized with rapid growth of material production and energetic consumption followed by large rate imperil ness of natural resources, upcoming exhaustion of natural un renewable energy sources and eventual over cross on mass production of biomass as a source of energy, on one hand, and limited surfaces for agricultural production, on other hand, mainly expose need for recultivation of that soil which is due to intensive and often un rational usage lost its own auto regenerative ability. 

Regions in which mineral raw materials are exploited intensively, are under large spatial and soil changes (in Republic of Serbia over the 30% of degraded areas are connected with open pit mining). Typical example of this is company JP RB “Kolubara” and its’ lignite open pit, which is extended on relatively large area of agricultural soil.     

Process of soil return in its’ primarily condition which is suitable for agricultural production, is made by cultivation, or by in taking of organic matter (green mass) into the impoverished substrate of rubbish mining.

During the year of 2007., in above mentioned company, an experiment is set (on going) on test parcel in the abandoned coal pit. Aim of the experiment is reaching of plant spices combination, which will be contributed on most effective way to the recultivation of detected areas, in their transformation into the natural resources good for agricultural production. 

Key words: recultivation, bio-fertilizers, agriculture, sustainable development

 Autori: Марко Јелочник, Велибор Потребић, Новица Живковић

---