TRITIKALE – ŽITARICA BUDUĆNOSTI

Tritikale je žitarica koja predstavlja vrstu kojoj pripada budućnost. To je  biljna vrsta koja je nastala ukrštanjem pšenice i raži. U početku su je zbog nutritivne vrednosti, koja je veća i od kukuruza, selekcionari i stručnjaci za ishranu stoke, preporučivali za ishranu svih vrsta  životinja. Poslednjih godina se sve više uvodi u ljudskoj ishrani, proizvodnji tzv. intergralnih proizvoda, najčešće u kombinaciji sa pšeničnim brašnom.
ZS_11_tritikale

Tritikale je u pogledu agroekoloških uslova jako tolerantna i jako je prilagodljiva biljka, dobro uspeva i u veoma sušnim regionima, u uslovima minimalnih količina dostupnih mineralnih hraniva, na zaslanjenim terenima, a i na peskovitim. Priprema zemljišta za tritikale je ista kao i kod ostalih ozimih strnina – oranje na dubini 25cm. Izbor predsetvene pripreme zavisi od zemljišta i količine padavina u periodu pred pripremu zemljišta. Visoki prinosi se ni kod ove žitarice ne mogu dobiti bez odgovarajuće mineralne ishrane, s tim da je obavezno obaviti prethodnu analizu zemljišta, a na osnovu rezultata analize zemljišta uneti potrebna hraniva. Predsetvena priprema se treba obaviti setvospremačima koji će obezbediti stabilan sloj zemljišta za klijanje i nicanje. Setva u optimalnom roku se kreće od kraja septembra do sredine oktobra meseca, sa 250-260 kg/ha semena, na dubini ulaganja semena 4-5cm. Ukoliko se iz bilo kojih razloga setva ne obavi u navedenom roku može se i produžiti  sa nešto povećanom količinom semena ( 5-10%).
Tako tritikale kao najmlađa žitarica koja je našla svoje mesto u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji, a sve je više prisutna i u ljudskoj ishrani, daje joj sa pravom poziciju jedne od najvažnijih biljaka budućnosti.

Autor: – Savo Došović

RASTE CENA HRANE U SVETU

Prema saopštenju FAO  globalne cene hrane ponovo beleže rast zbog loših vremenskih uslova i smanjenih rezervi  pojedinih namirnica. Rekordna suša zbog toplotnog talasa, koja je pogodila najveće proizvođače žitarica u svetu, uzrokovala je  da su cene hrane, pre svega žita i šećera, u julu porasle za 6%.

Međutim, poznato je da na  nestabilnost cena hrane u svetu utiče i povećanje proizvodnje biogoriva. SAD koristi 40%  žetve za proizvodnju biogoriva. Prema oceni Ujedinjenih nacija to je visoka kvota, koja preti novom svetskom krizom u snabdevanju hranom. FAO je  zbog toga pozvala SAD da privremeno obustave proizvodnju biogoriva od kukuruza.

U Rusiji i drugim zemljama je slično stanje sa usevima. Poljoprivrednici u oblasti Uljanovsk, koji su prošle godine izvezli milione tona žitarica viška, ove godine imaće žita samo za sopstvene potrebe.

Vlasti u Čileu su zbog suše proglasile vanredno stanje u poljoprivedi.

Skok cena hrane preti da izazove glad i nemire globalnih razmera.

Uredio: MPG71