GLIHEMIJSKI INDEKS

Glihemijski indeks pomaže da fino jedemo i pri tome mršavimo.

Glihemijski indeks je poznat i kao slatki indeks,  predstavlja brzinu kojom raste nivo šećera u krvi posle uzimanja iste količine određene vrste hrane.


Preporučljivo je da se kombinuje  hrana malog glihemijskog indeksa sa hranom, koja ima veći glihemijski indeks  ili da se hrani sa velikim glihemijskim  indeksom dodaje povrće sa dosta dijetnih vlakana.

Autor slike: MalaMaja

U HRONO – ISHRANI SE SMATRA DA  SU NAMIRNICE, ČIJI GLIHEMIJSKI INDEKS NE PRELAZI 45 IDEALNA HRANA. HRANU SA GLIHEMIJSKIM INDEKSOM 45 DO 60 TREBA KORISTITI POVREMENO, A  ONU, ČIJI JE GLIHEMIJSKI INDEKS PREKO 60, TREBA REĐE KONZUMIRATI.

Uredio: MPG71

Advertisements

PREDNOSTI HRONO – ISHRANE

Program hrono – ishrane ne podrazumeva ograničavanje kalorija i količine hrane već funkcioniše po principu glihemijskog indeksa i kiselo-baznog režima. Može se jesti i visokokalorična hrana u neograničenim količinama. Ograničenja se prave u vremenu unosa i kombinacijama hrane.

Kod ljudi, koji primenjuju programa hrono ishrane nikada se ne javlja takozvani „jo-jo efekat“ – povratak već izgubljene težine. Uz to, zdravstveni poremećaji se trajno rešavaju.

Uredio: MPG71

HRONO – ISHRANA

Dr Ana Gifing, stručnjak u oblasti anti aging medicine,  koja se bavi usporenjem procesa starenja, je dizajnirala program hrono – ishrane. Osnova ovog programa je  režim ishrane poznat pod nazivom  hrononutricija. Ovaj program ishrane je kombinacija poslednjih saznanja iz oblasti fiziologije, endokrinologije, biohemije i biofizike. Jedinstven je po tome što pomaže da se ostvari idealna težina, istovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja.

***

Najčešće zanemarivani obroci u dnevnom rasporedu obroka su doručak i ručak.

Vreme obroka i vrsta namirnica, prema pravilima hrono – ishrane, moraju da se pažljivo biraju kako ne bi dolazilo do skladištenja masnoća u određenim zonama tela. Time se postiže za kratko vreme  preoblikovanje tela.

Osnovna pravila hrono – ishrane su:

  • Obavezno je jesti ujutro obrok bogat životinjskim masnoćama i sporovarećim ugljenim hidratima (cerealije – hleb, žitarice);
  • Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje 3, a idealno je više od 4 sata;
  • Ne postoje ograničenja u količini unosa hrane, pošto se samo određena hrana uzima u određeno doba dana;
  • Zabranjen je unos svih gaziranih pića, koja sadrže šećere ili veštačke zaslađivače (Coca Cola, Sprite, Tonic, Coca Cola zero, energetska pića, zaslađeni voćni sokovi i dr);
  • Ne preporučuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata za ručak i večeru;
  • Zabranjene su sve vrste « grickalica » između obroka (SVE);
  • Voće i suvo voće se ne jede ujutro, niti uveče, kao ni slatkiši, već samo izmedju 16 i 18 časova, po zimskom računanju vremena, odnosno od 17 do 19 časova po letnjem računanju vremena;
  • Testenina se ne sme jesti uveče (paste, pica, hleb, sendviči..);
  • Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) se jedu najkasnije do 15 časova;
  • Kravlje mleko se teško vari, a iako se i dalje oko toga polemiše  u svetu, hrono – ishrana ga u potpunosti zabranjuje. Dozvoljeno je mleko koristiti ponekad u nekim kuvanim jelima, a kiselo mleko i sirevi su dozvoljeni;
  • Margarin, biljni sirevi (osim tofu – sojinog sira), biljna pavlaka, biljni šlag, pekarska peciva, kao što su pogačice, kroasani itd. sadrže takozvane trans-masti i hrono – ishrana ne dozvoljava upotrebu ovih namirnica.

Napomena: Ukoliko u organizmu postoji određeni deficit masnoća i ako je telesna težina ispod optimalne, primenjuje se drugi protokol ishrane u odnosu na onaj, kojim se želi postići, pored dobrog zdravstvenog stanja, i smanjenje težine.

Da bi hrono nutritivni režim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje netolerancije na hranu. To je, ustvari,  precizno ispitivanje, koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.

Uredio: MPG71