NUTRITIVNI I FUNKCIONALNI POTENCIJAL HELJDE

Heljda je pseudocerealija, čija je nutritivna i antioksidativna svojstva svrstavaju u komponente važne za kreiranje funkcionalne hrane.

heljda-1

Nutritivni profil zrna heljde je prikazan u paraleli sa pšenicom ili drugim cerealijama, odnosno komponentama koje heljda najčešće supstituiše u formulacijama pekarskih, testeničarskih i brašneno-konditorskih proizvoda. Osnovu funkcionalnosti brašna od heljde čini prisustvo, odnosno delotvornost dominantnih antioksidanata ove biljke, polifenola i tokoferola, prikazanih za sve frakcije mlevenja zrna heljde. Nutritivni profil heljde se ocenjuje kao visokokvalitetan, jer je u pogledu pojedinih nutrijenata i antioksidanata bitno superiorniji u poređenju sa cerealijama.

 

Autor: Mandić Anamarija i sar.

Advertisements

KONKURENTNOST PROIZVODNJE FUNKCIONALNE HRANE

Podizanje svesti ljudi o brizi za zdravlje, kao i razvoj prehrambene industrije, medicine i onih grana prirodnih nauka koje proučavaju odnos između ishrane i zdravlja doveo je do popularizacije namirnica za koje su dokazani posebni zdravstveni učinci. Funkcionalna hrana je ona hrana čijom se dužom konzumacijom može uticati preventivno ili terapeutski na različite aspekte zdravlja ljudi. Ona može biti konvencionalna sa bioaktivnim komponentama ili ‘ojačana’ tako da smanjuje rizik pojave neke bolesti. Uprkos sve većem broju istraživanja o funkcionalnoj hrani, u ovom trenutku se malo zna koji psihosocijalni faktori imaju uticaj na stavove potrošača prema funkcionalnoj hrani. Većina istraživanja u vezi sa funkcionalnom hranom je koncentrisana na njene moguće zdravstvene posledice, a relativno malo je poznato o reagovanju potrošača na nju.

funkcionalna hrana

Cilj ovoga rada jeste da se na bazi dobijenih stavova potrošača oceni zainteresovanost potrošača za kupovinu funkcionalne hrane. Istraživanje je izvršeno na teritoriji Vojvodine, u gradovima Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Vršac, Ruma i Inđija u period od 15. Avgusta do 10. Septembra 2012. godine. Uzorkom je obuhvaćeno 400 potrošača koji su anketirani, uz pomoć već pripremljenih upitnika, licem u lice, najvećim delom u supermarketima gde potrošači mogu i da kupe funkcionalnu hranu. Dobijeni rezultati su analizirani u programskom paketu SPSS 19 uz pomoć deskriptivne statistike.

Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da je neophodno više informisati potrošače o prednostima funkcionalne hrane u odnosu na hranu proizvedenu na konvencionalan način. Takođe, nužno je definisati tržište funkcionalne hrane u Srbiji, usvojiti određene regulative koje će doprineti većem poverenju potrošača prema istoj, što će za posledicu imati veću potrošnju funkcionalne hrane, a samim tim i uticati na poboljšanje zdravstvenog stanja nacije.

Autori: Vukelić Nataša i saradnici