FJUČERS TRŽIŠTE ZA ZEMLJE CRNOMORSKOG SLIVA

Pojavila se potreba u polјoprivrednom sektoru Srbije, Rumunije i Bugarske za razvojem tržišnin mehanizama koji bi omogućili polјoprivrednim proizvođačima:

  • planiranje proizodnje
  • prodaju proizvoda
  • osiguranje cene polјoprivrednog proizvoda.

u budućem periodu.
kombajn-psenica

Početkom dvadesetog veka pokušalo se sa uvođenjem fjušers tržišta za pšenicu za zemlјe Crnomorskog sliva uz podršku USAID, bez uspeha.Razlozi neuspeha projekta su pre svega u pokušaju da se u istom trenutku uklјuči veliki broj zemalјa koje:

  1. imaju različite standarde za kvalitet pšenice
  2. različite i često nekompatibiblne platne sisteme
  3. carinske barijere i sl.

Predlog koji je iznet u okviru ovog rada je da se uspostavi fjučers tržište za pšenicu za Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, koje imaju liberalizovano tržište i zajedničku EU regulativu vezanu za robne derivate. Nakon uspešnog uspostavlјanja navedenog tržišta moguće je pojedinačno uklјučenje drugih zemalјa Crnomorskog sliva na već funkcionalno tržište.

Očekuje se veliki obim trgovanja na regionalnom fjučers tržištu iz dva razloga: prvo velike količine svetskog prometa pšenice ugovaraju se za isporuku na lukama Crnog mora i drugo u poslednjih nekoliko godina je visoka fluktacija cene pšenice, što nameće potrebu trgovcima
za korišćenje fjučersa u cilјu osiguranja cene pšenice u budućem periodu. Članstvo rumunije i Bugarske u Svetskoj tgrovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji kao i status kandidata Srbije u dve navedene organizacije, daje garancije da će trgovanje između tri zemlјe ostati . EU direktive vezane za zaštitu investitora i robna derivatna tržišta koje su u obavezi da primenjuju sve tri zemlјe utiču pozitivno na mogućnost formiranja zajedničkogfjučers tržišta za žitarice.

Autor: Vlado Kovačević

Advertisements

DEKLARACIJA PROTIV GMO

Deklaraciju protiv genetski modifikovanih organizama (GMO) do sada je usvojilo blizu 110 gradova i opština u Srbiji…

gmoPoslednja u nizu opština, koje su usvojile deklaraciju je Lebane, što je izuzetno značajno, jer ukazuje da se, i u jeku predizborne kampanje u kojoj nema izjašnjavanja političara o GMO, vodi računa o poljoprivredi koja je za nerazvijene opštine jedna od najznačajnijih delatnosti.

Više pročitajte na: http://www.agropartner.rs/VestDetaljno.aspx?id=27569&grupa=1

KOCKASTA LUBENICA

Verovatno ste čuli za kockaste lubenice. Prvi put su postale poznate u svetu 2001. godine.

kockasta lubenicaTada su se pojavile na pijacama Japana. Međutim, one su prvi put proizvedene 20 godina ranije kada je  jedan japanski farmer hteo i uspeo da proizvede plodove, koji su pogodniji za držanje u frižideru i za transportovanje do kupca.

1 kockasta lubenica

Ove interesante lubenice se uzgajaju u kalupima kao što se vidi na slici.

kockalube

Danas se kockaste lubenice proizvode u Japanu  i u nekim drugim zemljama.  Pošto je njihova cena , opravdano, veća od cene običnih lubenica,  ovakav način gajenja nije  zaživio u većoj meri.

PROIZVODNJA LEKOVITOG, AROMATIČNOG I ZAČINSKOG BILJA U SRBIJI

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku zasejane površine pod lekovitim i aromatičnim biljem (LAB) u periodu od 2002. – 2006. godine imaju tendenciju pada, sa 1.832 ha u 2002. godini na 1.211 ha u  2006. godini. Od 2007. do 2009.godine površine pod LAB se povećavaju, da bi u 2012.godini došlo do pada i površine pod LAB  su iznosile svega1.337 ha.

 

cvet-gaveza

Proizvodnja lekovitog, aromatičnog

i začinskog bilja u Srbiji

Godina Zasejane pov ršine

(ha)

2002          1.832
2006          1.211
2012          1.337

ANANAS JAGODE BELOG PLODA

Predpostavlja se da su ananas jagode (Pineberry) nastale u VIII veku spontanim ukrštanjem čileanske jagode (Fragaria chiloensis) i virdžinijske jagode (Fragaria virginiana). Desilo se da su skoro nestale, ali su ih  pronašli holandski poljoprivrednici i njihovim upornim radom sačuvane su od nestanka, a dugogodišnjom selekcijom stvorena je sorta, koja ima određenu komercijalnu vrednost.

anagoda-ananas-jagoda

Ananas jagode izgledaju kao jagode, a imaju ukus ananasa. Imaju bele plodove s upečatljivim crvenim semenkama.

Pored malog prinosa jedan od ograničavajućih faktora za veću zainteresovanost poljoprivrednika za ovo voće je i relativno visok trošak zasnivanja proizvodnje  u plastenicima.

***

Razmnožavanje ananas jagoda uglavnom se vrši deobom bokora starih biljaka. Nije preporučljivo razmnožavanje iz semena,  jer bi nove biljke mogle ispoljiti drugačije osobine u odnosu na originalnu biljku. Iz istog razloga ova vrsta jagoda ne sme da se gaji u blizini  crvenih sorti, da ne bi došlo do ukrštanja, a time i gubitka bele boje i arome plodova i crvene boje semenki.

***

Ova vrsta jagoda veoma je interesantna za tržišta Britanije, Nemačke, Holandije i SAD. Cene su im znatno više od cena crvenih jagoda. Ovakav trend na tržištu može da bude adekvatan  podsticaj poljoprivrednicima da počnu uzgoj ananas jagoda ili, ako imaju zasade, da nastave sa širenjem proizvodnje.

RASHLADNA KOMORA ZA VOĆE I POVRĆE KOJA NE TROŠI ENERGIJU

Princip hlađenja na osnovu isparavanja

Princip evaporativnog hladjenja

Princip hladjenja na osnovu evaporacije

Troškovi energenata u poljoprivrednoj proizvodnji i distribuciji do kupaca predstavljaju značajnu stavku i često znače razliku između rentabilne i nerentabilne proizvodnje. Istovremeno, potreba da se u što većoj meri smanji procenat propadanja robe nakon berbe je sve veća. Naročito ukoliko imamo u vidu da se troškovi proizvodnje povećavaju iz godine u godinu, a da je propadanje proizvoda usled neadekvatnog čuvanja i transporta nešto što se može izbeći ili barem umanjiti u značajnoj meri primenom određenih mera. S tim u vezi, obezbeđivanje adekvatnog prostora sa prihvat i čuvanje voća i povrća neposredno nakon berbe jeste jedan od ciljeva koji bi morali da budu prioritet svakog poljoprivrednog proizvođača koji želi da se uspešno bavi proizvodnjom za tržište.

Pročitajte više na: http: //agroavantura.wordpress.com/2013/07/14/rashladna-komora-za-voce-i-povrce-koja-ne-trosi-energiju/

EFEKTIVNOST PRIMENE MIKROBIOLOŠKOG ĐUBRIVA SLAVOLA U BILJNOJ PROIZVODNJI

Mikrobiološko đubrivo Slavol čini kombinacija šest bakterija koje pripadaju azotofiksatorima. Mikrobiološko đubrivo sadrži asocijativne bakterije, prirodne vitamine, enzime i stimulatore rasta. Preparat je našao široku primenu u proizvodnji ratarskih useva, povrća, cveća, u voćarstvu i vinogradarstvu.

M slavol

Slavol pospešuje klijanje, nicanje i rast biljaka; povećava aktivnost korenovog sistema i povećava lisnu površinu i aktivnost fotosinteze. Slavol utiče na ishranu biljaka azotom, fosforom, kalijumom i mikroelementima, i na povećanje prinosa. Slavol povoljno utiče na plodnost zemljišta jer povećava sadržaj biomase u zemljištu, poboljšava vodno-vazdušni režim zemljišta i eliminiše uticaj pesticida i mineralnih đubriva. Slavol je mikrobiološki preparat koji doprinosi razvoju organske poljoprivredne proizvodnje i zaštiti životne sredine. Primena Slavola u proizvodnji ratarskih useva utiče u proseku na povećanje prinosa po hektaru za 6,8% i na ostvarivanje boljeg kvaliteta proizvoda u biljnoj proizvodnji. Efekat primene Slavola na povećanje prinosa u proizvodnji povrća u proseku iznosi 20,3%. Primena Slavola u proizvodnji jabuka pokazuje da je broj ubranih plodova veći u odnosu na kontrolu za 18,2% uz smanjenje broja opalih plodova za 23%. U proizvodnji šljive stenlej prinosi su veći za 15,8%. Primena Slavola u proizvodnji grožđa pokazuje da su postignuti veći prinosi, sadržaj šećera i kiselina. Veće su bobice, veličina grozda i prinos po čokotu vinove loze. Slavol je mikrobiološki preparat koji će doprineti razvoju ekoloških sistema proizvodnje, a posebno organske poljoprivredne proizvodnje.

Autori: Đorđević Snežana, Babović Jovan