Pojavila se potreba u polјoprivrednom sektoru Srbije, Rumunije i Bugarske za razvojem tržišnin mehanizama koji bi omogućili polјoprivrednim proizvođačima:
- planiranje proizodnje
- prodaju proizvoda
- osiguranje cene polјoprivrednog proizvoda.
u budućem periodu.
Početkom dvadesetog veka pokušalo se sa uvođenjem fjušers tržišta za pšenicu za zemlјe Crnomorskog sliva uz podršku USAID, bez uspeha.Razlozi neuspeha projekta su pre svega u pokušaju da se u istom trenutku uklјuči veliki broj zemalјa koje:
- imaju različite standarde za kvalitet pšenice
- različite i često nekompatibiblne platne sisteme
- carinske barijere i sl.
Predlog koji je iznet u okviru ovog rada je da se uspostavi fjučers tržište za pšenicu za Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, koje imaju liberalizovano tržište i zajedničku EU regulativu vezanu za robne derivate. Nakon uspešnog uspostavlјanja navedenog tržišta moguće je pojedinačno uklјučenje drugih zemalјa Crnomorskog sliva na već funkcionalno tržište.
Očekuje se veliki obim trgovanja na regionalnom fjučers tržištu iz dva razloga: prvo velike količine svetskog prometa pšenice ugovaraju se za isporuku na lukama Crnog mora i drugo u poslednjih nekoliko godina je visoka fluktacija cene pšenice, što nameće potrebu trgovcima
za korišćenje fjučersa u cilјu osiguranja cene pšenice u budućem periodu. Članstvo rumunije i Bugarske u Svetskoj tgrovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji kao i status kandidata Srbije u dve navedene organizacije, daje garancije da će trgovanje između tri zemlјe ostati . EU direktive vezane za zaštitu investitora i robna derivatna tržišta koje su u obavezi da primenjuju sve tri zemlјe utiču pozitivno na mogućnost formiranja zajedničkogfjučers tržišta za žitarice.
Autor: Vlado Kovačević
agroekonomija 