Zdrava mama, zdravo dete

Većina budućih majki, se jave ginekologu kada uoče prve znake i pomisle da je možda u pitanju trudnoća. Medjutim, idealno bi bilo da se zdravlje prekontroliše, pre odluke o začeću. To je savet stručnjaka. Ipak malo je budućih mama, koje zdravlje kontrolišu pre trudnoće. Nekad se začeće desi neplanirano, ali ako se planira porodica, onda je moguće prethodno kontrolisati zdravlje. Zašto je to važno?
Svaka majka želi da ima zdravo potomstvo. Ako se zdravlje prekontroliše na vreme i reše eventualni zdravstveni problemi, veća je šansa da će potomstvo biti zdravo. Dakle zdravlje deteta, zavisi od zdravlja majke. Na ishod i tok trudnoće bitno utiču dijabetes, visok pritisak, srčane smetnje, anemija, hepatitis, poremećaj rada štitne žlezde, bolest bubrega, respiratorne bolesti. Zato ako je dijagnostikovana neka od ovih bolesti pre začeća, potrebno je potpuno ili maksimalno koliko je moguće popraviti zdravstveno stanje.
Hronične bolesti mogu ugroziti razvoj ploda i dovesti do spontanog pobačaja. Najgora su hronična oboljenja bubrega u kombinaciji sa visokim pritiskom, zatim hronične respiratorne infekcije kada je plod direktno ugrožen usled smanjenog dotoka kiseonika i hronične srčane bolesti koje utiču na razvoj i rast ploda i mogu biti uzrok pobačaja.
Šećerna bolest ili dijabetes je jedna od najopasnijih bolesti koje mogu imati uticaj na ishod trudnoće. Vrlo je važno redovno kontrolisati i održavati nivo šećera u normalnim granicama, jer u suprotnom može doći do nepravilnog razvoja ploda. Čest je slučaj da majke koje boluju od dijabetesa, radjaju decu koja kasnije imaju srčane smetnje ili učestale respiratorne infekcije. Majke koje imaju šećernu bolest radjaju decu sa povišenom telesnom težinom.
Ako se ne leče na vreme poremećaji u radu štitaste žlezde, to može da se odrazi na poremećaje u radu štitne žlezde kod deteta i niz drugih manifestacija.
Anemija je ozbiljan zdravstveni problem koji može dovesti do prevremenog porodjaja i negativno uticati na plod. U slučaju anemije deca se radjaju sa manjom telesnom težinom. Buduće mame koje su anemične pre začeća, trebalo bi da poprave svoju krvnu sliku pre ulaska u trudnoću. Trudnoća sama po sebi nosi rizik od anemije zbog naglog porasta ploda u odredjenim stadijumima trudnoće, zato nije poželjna loša krvna slika, još i pre začeća. Krvna slika se može popraviti pre začeća i u toku trudnoće (svakako je bolje pre), ishranom i preparatima koje prepisuje lekar.
Hepatitis C je veoma nepoželjan u trudnoći, jer može da dodje do infekcije ploda. Virus hepatitisa C prolazi kroz placentu i ugrožava plod.
Osim provere ima li ovih bolesti ili ne, potrebno je uraditi i ginekološki pregled da se utvrdi ima li nekih promena na genitalijama. Dešava se da se otkriju ciste, miomi, upale, nepravilan oblik materice, a sve to može uticati negativno i dovesti do spontanog ili prevremenog porodjaja.
Poželjno je pre začeća kontrolisati vaginalni i cervikalni bris. Moguće je utvrditi prisustvo gljivica i bakterija. U slučaju da se utvrdi hlamidija, mikoplazma, urea plazma i druge bakterije, potrebno je lečenje. Zašto ne proveriti i ne lečiti, nego ulaziti u trudnoću sa rizikom.
U slučaju da postoji virusna infekcija, takozvani humani papiloma virus, koja se manifestuje pojavom polnih bradavica ili kondiloma, predlaže se uklanjanje kondiloma, pre začeća.
Sve eventualne rizike treba smanjiti na najmanju moguću meru i ući u trudnoću, znajući da ste uradili sve što je trebalo, da vaše dete bude zdravo. Zato je prava preporuka da se pre planiranja porodice obratite ginekologu, da prekontrolišete svoje zdravlje i da vam kaže da li ste sasvim spremni za trudnoću.