КВАЛИТЕТ ЖИВОТА И ЖИВОТНИ СТАНДАРД СТАРОГ СЕОСКОГ СТАНОВНИШТВO


Једно од основних обележја савременог друштва је убрзано старење становништва. У нашем друштву најстарија су рурална подручја која су и најнеразвијенија. Старење је у овом случају не само демографски већ и
друштвени проблем. Старо становништво које живи у сеоским заједницама двоструко је депривирано. Са једне стране радне и физичке способности као и здравствено стање су им у опадању, а са друге стране локална сеоска
заједница као и њихова породица нису увек у могућности да задовоље њихове основне животне потребе.

Према демографским карактеристикама наше, као и светско становништво, је све старије, са тенденцијом повећања старости због продуженог животног века, смањене смртности старих и прогресивног опадања наталитета. Овај процес који са собом носи модерно друштво последица је сталног настојања човечанства да продужи животни век појединца, и створи здравије и хуманије услове живота, и присутан је како у развијеним тако и у неразвијеним регионима. У питању је глобални феномен који прожима све социјалне, економске и културне сфере.

Процес сенилизације је у нашем друштву повезан не само са продужењем животног века и квалитета живота, већ је пре свега повезан са демографским пражњењем села изазваним миграцијама на релацији село – град.Из овог разлога је проблем старења, као и положаја старије популације нарочито изражен у руралним подручјима. Наше село се суочава не само са проблемом повећања учешћа старог становништва у укупном броју
становника, већ и са проблемом веома високог учешћа најстаријих становника (старих 80 и више година). Све је више старачких домаћинстава у којима нема чланова млађих од 65 година, као и старачких самачких
домаћинстава. Нарочито је неповољна старосна структура активних пољопривредника.

За побољшање положаја старих људи у нашем друштву, а посебно старих у селу, није довољна одређена државна политика већ је потребан и развој друштвене свести о том проблему и активирање локалних сеоских заједница. Недопустиво је да најстарији чланови нашег друштва који су све бројнији имају животне стандарде знатно ниже од остатка друштва и да то буде општеприхваћено и подразумевајуће стање. У том смислу би најпре породице, а затим и локалне заједнице и друштво у целини требале да учине, према својим дометима, све да старост буде што хуманија и достојанственија.

Autor: Марица Миладиновић

6 thoughts on “КВАЛИТЕТ ЖИВОТА И ЖИВОТНИ СТАНДАРД СТАРОГ СЕОСКОГ СТАНОВНИШТВO

  1. Negoslava kaže:

    Sve dok država stiti prividni mir socijalnim davanjima seljacima, dok im deca besposleno sede u gradovima, a imanja im stoje neobradjena, propadace i država i selo i seljak. Onda kada država kaže seljaku, dobićes socijalnu pomoć, dovoljnu za život, ali tvoje neobradjeno imanje postaje državno, sve će krenuti na bolje.

  2. Alexandra kaže:

    U rodnom selu moga supruga, nekada velikom i naprednom selu na jugu Srbije, ostalo je dvadesetak stanovnika starosti od 78 do 96 godina. Deca i unici su im po vecim gradovima, nezaposleni ili rade u nekim firmicama za po dvadeset hiljada. Velike obradive površine se već godinama pretvaraju u divlju prirodu. Glavni razlog za izumiranje, ne samo ovog sela već i većine njih u ovom krajum, je, kako kažu, gašenje seoskih škola koje je počelo još pre tridesetak godina. Bojim se da će stanje biti sve gore i gore, jer je u društvu u kome živimo sve zastupljenije odsustvo brige za bilo koga do sebe samog, pa i za članove porodice koji više ne mogu da budu od koristi.

    • Negoslava kaže:

      A eto, u mom rodnom selu još je aktivna škola – u centru sela je ona do četiri razreda, ponekad je u njoj samo jedan djak, a na svega dva do tri kilometra je i osmoljetka. Ali, neki moji seljani bi radije da budu puka sirotinja u gradu nego da se vrate na selo i tu bar ne budu sirotinja. I zato sam ja za to da se neobradjena oduzima, čija god da je.

  3. agroekonomija kaže:

    Izgleda da nema nade da se uskoro poboljša život seoskog stanovništva.

  4. Слажем се да нема наде да скоро крене на боље! Ипак, знам како би могло и зашто је тако депримирајуће стање нашег села – инфраструктура је никаква; повезаност села са градом међумесним линијама локалног превоза је катастрофална – нема аутобуса од села до најближег града или их има једном дневно и то у 6 ујутру, па повратак у 6 или 7 увече. (и овај превоз изостаје лети када нема ђака); никаква су културна дешавања у селима; интернет је често недоступан; у селима би могле да се организују радионице уметничких и старих заната; сеоске задруге су листом похаране у комунистичко време и сада не функционишу, а биле би од велике помоћи сељацима у обрађивању…
    Само још кад би држава мислила на те ствари…

  5. Admin kaže:

    Selima treba sve po malao, ali najvise dobrih ljudi, i onih koji misle, Koji zele da urade nesto na malo drugaciji nacin.
    Posetite ovaj blog , i fejsbuk stranicu,i grupu realnih entuzijasta.
    Povratak na sela je nasusna potreba Srbiji danas. Ako ne Srbiji onda pojedincu svakako.
    http://sviuselo.wordpress.com/

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s