Kako bi se zaustavilo gašenje srpskih sela pokrenuta akcija za dodelu priznanja onima koji su dali doprinos za njihov opstanak. Gašenje škola prvi signal za nestanak sela.
U Srbiji nestaje svako četvrto selo. U njima umiru ljudi, a sa njima nestaju i sela. Sve ovo govori da se srpsko selo nalazi u dubokoj agoniji jer se gasi život u njima. Ostaju nam stotine hiljada hektara neobrađenog zemljišta, pa se Srbija nalazi na putu da bude zavisna od uvoza hrane. Setimo se da nas je selo hranilo i pružalo nadu za opstanak. Jer, povratak na selo ne znači samo rad u poljoprivredi već i oko nje. Stalno pričamo i o ruralnom rauzvoju i turizmu u selima, a to je daleko od naše stvarnosti. Jer, nije poduprto materijalno kako bi postalo realno. Kako bi selo opstalo i ostalo pokrenuli smo akciju da se dodeljuju priznanja onima koji su dali doprinos za razvoj srpskih sela. Jer, cilj nam je zaustaviti njihovo gašenje. Ovo je između ostalog istakao na konferenciji za novinare potpredsednik Privredne komore Srbije dr Stojan Jevtić. Na konferenciji je bilo reči o dodeli Priznanja za praktičan doprinos unapređenju života i rada u selima Srbije.
Danas u pojedinim srpskim selima jedino što se vidi su velelepne kuće, koje stoje neiskorišćene, pa i one propadaju jer u njima niko ne živi. Takvih objekata je ponajviše u istočnoj Srbiji, kaže Jevtić. Sve nas mora da zabrine to što se u selima gase škole. To je i prvi znak da će nestati i sela. Dakle, stanje u selima govori da su srpska sela izneverili naši intelektualci, jer su se stideli sela i poljoprivrede, a političari su to potvrdili, naglasio je Jevtić.
Direktor Zavoda za proučavanje sela profesor dr Đura Stevanović je naglasio da će u Srbiji za deceniju nestati oko 700 sela u kojima živi manje od 100 stanovnika čija je prosečna starost oko 65 godina. Po njegoim rečima selo i seljak su danas marginalizovani u društvu pa zato doživljavaju i takvu sudbinu. Zbog toga društvo mora da promeni svoj odnos prema srpskom selu.
,,Država treba da kaže da li su joj potrebni selo i seljaci. Kako bi ljude postakli da se vaćaju i ostaju na selima, u toku je akcija za dodelu priznanja onjima koji su najviše učinili na tom polju. Obratili smo se lokalnim zajednicama i odgovarajućim organizacijama da nam dostave obrazložene predloge za izbor uglednih seoskih domaćina, mesnih zajednica, pojedinaca i realizatora aktivnosti na obnovi i razvoju srpskog sela. Priznanja će biti dodeljena i lokalnim samoupravama koje su dale konkretan doprinos razvoju poljoprivrede i sela, kao i specijalizovanim institucijama u funkciji razvoja sela, zemljoradničkim zadrugama, udruženjima poljoprivrednih proizvođača, intelektualcima i zavičajnim klubovima komunalnim preduzećima koja uspešno rešavaju probleme infrastrukture na seoskim područjima i ostalima koji se bave selom i poljoprivredom“, kaže Stevanović.
Autor: Branislav Gulan
Preuzeto se: http://www.agropress.org.rs/
agroekonomija 
Tužno je sve to,ja na selu živim i tužna slika verujte
Vi ste svedok da je težak život na našem selu.
Ja sam angažovan, to jest radim u „programu“ koji finansira EU, a program se sastoji u pomoći starim osobama na selu. To je preko Centra za Socijalni rad. Znam vrlo dobro kakva je slika. Spremam jedan post na tu temu.
Slažem se, sela su nam na izdisaju, i to je strašno. Ali, nikako ne mogu da nadjem odgovor zašto na činjenicu da 80 odsto domaćinstava u mom selu nema jednu jedinu zasadjenu šljivu. Za mene je to poražavajući dokument odnosa ljudi na selu prema sebi samima. Pa ko će da im zasadi tu šljivu ako ne oni ?
Jako je zalosno. Treba neko da ima jaku volju da se zauzme da se ova situacija popravi i ne dozvoli propadanje sela. Jer, bez sela, kakva je drzava?