Око 45% укупног становништва живи у руралним подручјима, која захватају три четвртине територије земље. Дугогодишња миграција становниш- тва на релацији село-град, праћена недовољно адекватном социјалном и рурал- ном политиком, довела је до значајне депопулације руралних области.
Вишегодишње неулагање у развој сеоске инфраструктуре као и друге аспекте живота на селу (јачање социјалне и образовне компоненте живота у сеоским срединама, развој сеоске економије не нужно везане за пољопривреду, заштита животне средине..) учинило је руралне области срединама смањених могућности запослења ван пољопривреде и обезбеђења трајног извора пристојног живота, смањених могућности образовања, недовољно развијених социјалних
аспеката свакодневног живота а тиме неатрактивним областима за живот, пре свега младих људи као носилаца развоја. Активна улога државе и буџета, посебно ресорног министарства у програмирању и финансирању мера подршке одрживом пољопривредном и руралном развоју може одлучујуће да допринесе смањењу руралног сиромаштва.
Autori: Vesna Popović i sar.
agroekonomija 
Poštovane kolege,
Okvirna konstatacija, koju već toliko puta svi na isti nacin predstavljaju.
Svi oni koji se bave selom i poljoprivredom trebaju da se locariju u seoske sredine i na nacin kojim mogu konkretno da se unose u te probleme, ulažući vreme, struku i kapital.
Svi elementi društva orjentisani prema poljoprivredniku su nekorektni i nedostojni vremena u kome živimo. Svakodnevno se suočavam sa omalovažavanjem i nepoštovanjem poljoprivrednika, često mi kažu da se osećaju kao građani trećeg reda.
Iz iskustva profesionalnog i ličnog uverena sam da je trebalo osnovati preduzetničke servise za farmere sastavljene od tima stručnjaka multidisciplinarnog poljoprivrednog obrazovanja kao i pravnika i ekonomiste, koji bi pokrivali određeni teren sa mobilnim načinom rada. Obezbediti im logistiku, dati početni kapital za osnovana sredstva i laboratorije preko kojih bi mogli obavljati uvođenje standarda i biti intermedijer za poljoprivrednike i one sa kojima sarađuju i plasiraju svoje proizvode.
Otkupljivači su ujedno i procenitelji, apsurd,
Osiguravajući zavodi su i procenitelji štete.
Banke imaju svoje agronome za odobravanje kretita dok je poljoprivrednik žrtveno jagnje.
Ukinuti Institute za poljoprivredu koji bukvalno nemaju nikakvih ili vrlo sabih rezultata, uglavnom su uključeni u razne kombinacije administrativnog i formalnog delovanja., kadrovski i tehnički loše opremljeni.
Ostaviti Univerzitetu da se bavi naukom a servisi za poljoprivrednike da daje stručnu podršku poljorivredniku kroz mobila rad na terenu.
Mnogo bi imalo tu šta da se kaže, ali pravo rečeno je samo ono sa lica mesta a na tom selu nema ljudi od struke, uglavnom sve mešetari koji su locirali svoje objekte na selu kako lakše da očerupaju poljoprivrednika.
Sve to poljoprivrednici znaju, diskutuju o tome sa velikom brigom jer se nalaze u totalnom beznađu.
Pozdrav
Zora Familić PR
Agroekološko savetovanje trgovina i usluge
Srpskih Vladara 2 Kukujevci