Od 1931. godine svakog 4.oktobra obeležava se Svetski dan zaštite životinja. Utvrđen je u Firenci na konvenciji ekologa. Predstvalja praznik svih ljubitelja i zaštitnika životinja bez obzira na veru i naciju.
Sve organizacije i azili za zaštitu životinja u svetu otvaraju svoja vrata za posetioce, organizuju informativno-edukativne radionice, prikupljanje donacija i razne druge aktivnosti.Njihove aktivnosti treba da nas podsete da su životinje ravnopravni stanovnici naše planete; da imaju jednako pravo na život kao i mi; da osećaju bol, patnju, strah i stres.
Treba se podsetiti i istaknuti sledeće:
- U Evropi preko 35.000 životinja godišnje strada u mukama u besmislenim eksperimentima;
- Preko 50 miliona životinja godišnje se ubije na najsvirepije načine zbog krzna;
- Milioni životinja širom planete pate i umiru u transportima, klanicama, cirkusima, trkama, zoo vrtovima, borbama …
Singer je rekao:
„U svom ponašanju prema životinjama svi ljudi su nacisti. Lakoća sa kojom čovek može raditi po svojoj volji s drugim vrstama ilustruje najekstremnije rasističke teorije po principu zakona jačega. Tretman koji čovek nanosi božjim stvorenjima ismejava njegove ideale i njegov takozvani humanizam.“
agroekonomija 
Nekako mi se svi ti silni „svetski dani“ čine licemernim.
Koga, šta i od koga će to ljudi zaštiti?
Od sebe-definitivno najveće štetočine na ovoj planeti.
Potpuna istina.
We owe a great debt to our fellow creatures who share our planet…thank you for your post.
Činjenica da su životinje osjećajna bića koja osjećaju bol, patnju, strah i stres, koju je nauka potvrdila, postavlja se pitanje o moralnoj ispravnosti eksploatacije životinja.
Lepo receno @ TamoiOvde.
Uz to bih jos dodala da je zadnjih godina vec postalo opterecujuce (i moderno) koliko se pojavilo svetskih dana ovoga i onoga, medjunarodnih dana necega, dana evropskog ili svetskog opet neceg… Prosto je ne moguce sve ni popamtiti, a kamoli ispostovati.
Za dan zastite zivotinja sam uvek „za“ (kao i za jos neke) i nadam se da ce svaki dan zaista biti dan zastite necijih prava, dan humanosti, kulture, obzirnosti, tolerancije, postovanja… Mada ce to tesko ici jer mnogo toga, ustvari, treba stititi od nas samih. Ljudi smisljaju manifestacije kojima stite nesto od onih koji su osmislili manifestaciju i napravili problem zbog kojeg se manifestacija organizuje. Apsurdno, zar ne ?
Ovakav tekst ne mogu ni da pročitam, jer sam, KLINIČKI slučaj što se tiče bolećivosti prema životinjama. Apsolutno nisam normalna. Veruj mi, da u ovoj krizi, uvek biram da kupim psu i mačkama iz dvorišta hranu, nego sebi. Meni je dovoljan i samo hleb, dok njima nije.
Trenutno hranim 5 mačaka i dva odrasla psa, koja imaju svoje gospodare, ali redovno pojedu macama hranu, kad god im se pruži prilika. Nisu se gazde osvrtale na moje molba da obrate pažnju, jer, nije mi lako. Ljudi su zaista bezobrazni.
Napravila sam im kućice od kartonskih kutija ispod jedne terase, podigla ih na gajbe, zaštitila najlonima i stavila prostirke unutra. Eto, toliko od mene, a da ne spominjem pse koji lutaju ulicama. Njih sam pojila vodom, kad god mi se ukazala prilika.
Jadne životinje, jadne!
Zaboravih da kažem da imam psa i u svom domu! On živi kao bubreg u loju! Kakoi ne bi, kada je okružen TOTALNOM ljubavlju!