ТРАВЊАЦИ У ФУНКЦИЈИ ОДРЖИВОГ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА КАРПАТСКЕ ОБЛАСТИ У СРБИЈИ

Територију Карпатске области од укупно 85,9 хиљ. ha највећим делом прекривају шуме (73,1%). Пољопривредно земљиште заузима 16,5% (њиве и вртови 6,9%, дугогодишњи засади 0,9% и трајни травњаци 8,7%).

Преко половине од укупно 14,2 хиљ. ha пољопривредног земљишта налази се у брдском подручју (51,7%), где чини 23,5% територије КО: Голубац, Петрово Село, Текија, Доњи Милановац, Мосна и Тополница; 45,4% је у претпланинском подручју и заузима 12,2% укупне површине КО: Брњица, Добра, Бољетин, Голубиње и Мајданпек, а најмање, 2,9%, је у брежуљкастом подручју (19,8% КО Сип). На нивоу КО, учешће пољопривредне у укупној површини највеће је у Голупцу Брњици и Петровом Селу (30,6-33,3%).

У брдском подручју се налази и највећи део трајних травњака – 49,2% од укупно 7,5 хиљ. ha, на 11,8% укупне површине брдског подручја. У претпланинском подручју је 47,9% (6,9% укупне површине), а преосталих 2,9% у брежуљкастом, где захватају 10,4% укупне површине КО Сип. На нивоу КО учешће трајних травњака у укупној површини креће се од 1,2% у КО Мајданпек до 20,4% у КО Петрово Село.                 

У структури пољопривредног земљишта Подручја највише је трајних травњака, са учешћем од 53,0%, следе њиве и вртови (41,8%), воћњаци (4,6%) и виногради (0,6%). Седам од дванаест КО има између половине и две трећине пољопривредног земљишта под трајним травњацима (Бољетин, Сип, Голубиње, Текија, Добра, Брњица и Петрово Село).

Међу трајним травњацима доминирају ливаде, које се простиру на 5,2 хиљ. хектара. Ливаде чине 37,0% пољопривредне површине Подручја, а пашњаци тек 16,0%. Највише ливадских површина налази се у претпланинској зони (49,8%) и њихово учешће у пољопривредној површини ове зоне достиже 40,6%. Још 48,2% ливада заузима 34,5% пољопривредног земљишта брдских КО. Квалитетних ливада, 1-4. кат. класе је веома мало – 7,7%. Када се томе додају ливаде 5. кат. класе, овај проценат достиже 39,6%. Ливада 6. кат. класе је 31,9%, а остатак су нископродуктивне ливаде седме и осме катастарске класе. Најбоље катастарске структуре су ливаде у претпланинском подручју, а на нивоу КО у атарима Тополнице, Мосне, Мајданпека, Голубиња и Доњег Милановца, на територији општине Мајданпек.

Преко половине од укупно 2,3 хиљ. ha пашњака лоцирано је у брдском подручју (51,5%), где чине 15,9% пољопривредне површине, у претпланинском је 43,4% пашњака (15,3% пољ. површине). Највеће учешће у пољопривредној површини пашњаци имају у атару брежуљкасте КО Сип – 27,6%, али они чине тек 5,1%  пашњачких површина Подручја. Пашњаци су, генерално, боље катастарске структуре у односу на ливаде – од 1-4. кат. класе је 64,2%, а од 1-5. чак 76,8% пашњачких површина Подручја. У пет од 12 КО Подручја, пашњаци су у целини високе производно-економске вредности (1-3. кат. класе, у Доњем Милановцу, Мајданпеку, Мосни, Тополници и Бољетину, на територији општине Мајданпек), а више од трећине пашњака у КО Доњи Милановац и Мосна је 1. и 2. кат. класе

Расположиви сточни фонд  је на доњој граници обезбеђења одрживог коришћења травних површина. Број условних грла стоке за испашу (говеда, оваца, коња и коза) по хектару трајних травњака на нивоу Подручја се налази на минимуму (0,3 УГ/ha), утврђеном у оквиру агро-еколошке мере за подршку рестаурацији и одржавању недовољно коришћених травњака високе природне вредности (High Nature Value – HNV), какви су свакако травњаци Карпатске области, лоцирани унутар НП Ђердап и у његовој заштитној зони. Вредности овог показатеља су нешто веће у брдским КО (0,4 УГ/ha), посебно у КО Тополница (0,8 УГ/ha) и Мосна (0,6 УГ/ha), као и у претпланинској КО Голубиње (0,5 УГ/ha), али се и оне налазе у оквиру интервала, предвиђеног поменутом мером, од 0,3-1,0 УГ/ha (Cooper, Pezold, eds., 2010:72).

Деградациони процеси, уз преовлађујућу семиаридну континенталну подунавску климу, која не погодује развоју ливадарства, узрок су нижих приноса сена и траве на ливадама и пашњацима Подручја. У 2009. години, принос сена са ливада у Голупцу, Кладову и Мајданпеку износио је, респективно, 603, 1011 и 1157 кг/ha (на општинском нивоу), што је мање од националног просека од 1835 кг/ha. Исподпросечни приноси регистровани су и на пашњацима, у Голупцу 247 кг/ha и Мајданпеку 455 кг/ha, према 581 кг/ha на нивоу Републике. Једино је у општини Кладово остварен већи принос, од 716 кг/ha (РЗС, 2010: 204).

Мали број и неодговарајућа старосна и образовна структура пољопривредног становништва на газдинствима представљају основну препреку за активније ангажовање у очувању  трајних травњака и развоју сточарства и предузетништва у преради традиционалних производа од меса и млека, док високо учешће домаћинстава са изворима прихода ван пољопривреде, посебно са приходима од рада у иностранству, представља значајан потенцијал за инвестирање у том правцу.

Простране ливаде и пашњаци релативно добре катастарске структуре, велике површине маргиналних ораница предиспонираних за затрављивање и вековна традиција пашњачког сточарења ниског интензитета представљају основне снаге на којима се темеље могућности одрживог управљања травњацима и развоја сточарства и пратећих делатности у циљу доприноса одрживом руралном развоју Карпатске области. Ерозиони и деградациони процеси на травним површинама, неразвијена инфраструктура, напуштање пољопривреде и села у брдско-планинском залеђу и непланска градња у приобалним насељима су основна ограничења за развој наведених активности, а буџетска ограничења и неразвијена локална партнерства основне претње остваривању успешне сарадње и реализацији пројеката у овој области на локалном, националном, прекограничном и регионалном нивоу.

Пољопривреда је од пресудног значаја за добар статус ливадско-пашњачких серија, важних за очување природних вредности НП „Ђердап“ и еколошки вредних и осетљивих предела у његовом залеђу. Заштита и унапређење њихoвих еколошких, прoизвoднo-eкoнoмских и пејзажних вредности захтева мере подршке одржавању травњака у добрим агроеколошким условима – ревитализацијом пашњачког сточарства, традиционално присутног на овим просторима и/или обезбеђењем редовне косидбе и спровођења других мелиоративних мера. Имајући у виду ограничења и обавезе по том основу, везане за статус заштићеног подручја, као и предложена решења на националном нивоу, агроеколошка плаћања би на овом подручју требало усмерити првенствено рестаурацији и управљању недовољно коришћеним травњацима високе природне вредности, уз примену и других мера подршке – развоју органског сточарства, узгоју аутохтоних раса стоке, очувању традиционалних воћњака и заштити земљишта од ерозије. Наведена мера подразумева добровољно прихваћене обавезе чишћења ливада и пашњака од непожељне вегетације и примене производних метода ниског интензитета – употребу минералних ђубрива прилагођену органским системима, без дренажних захвата и орања, одложену кошњу еколошки подобним методама и испашу на ливадама по последњем кошењу, осим у шумским ливадама, ради заштите станишта ретких и заштићених биљних и животињских врста. Нормативи испаше одређују се у складу са актуелним саставом и стањем вегетације ливада и пашњака на појединачним локалитетима и степеном угрожености терена ерозијом, што претпоставља претходну анализу и оцену њихових фитоценолошких, производних и еколошких вредности и карактеристика (Николић, Поповић, 2010). Тако утврђено, минимално и максимално оптерећење травних површина које се користе за испашу, сточним фондом (говеда, овце, коњи и козе), ван заштићеног подручја, као и унутар њега уколико Актом о управљању заштићеним подручјем није другачије одређено, требало би да се креће у  интервалу од 0,3 – 1,0 усл. грла/ха (Cooper, Pezold, eds., 2010: 72-75).

Агроеколошка плаћања неопходно је пласирати у комбинацији са подршком, усмереном: инвестицијама у модернизацију газдинстава (објекти за држање стоке и објекти и опрема за управљање стајњаком, складиштење и припремање сточне хране и мужу, чување и хлађење млека), јачању удружења произвођача и задруга и развоју пратећих делатности (прерада и пласман традиционалних производа од меса и млека и рурални туризам), уз паралелна улагања у изградњу локалне инфраструктуре и објеката друштвеног стандарда.

Izvori

1. Cooper, T., Pezold, T. (eds.), Keenleyside, C., Đorđević-Milošević, S., Hart, K., Ivanov, S., Redman, M., Vidojević, D. (2010). Developing a National Agri-Environment Programme for Serbia. Gland, Switzerland and Belgrade, Serbia: IUCN Programme Office for SЕЕ;
2. Републички завод за статистику Србије. (2010). Општине у Србији 2010;
3. Републички завод за статистику Србије. Попис 2002 – Становништво, Књиге 7, 9 и 11, Београд,2004 и интерна документација Пописа, 2010;
4. Николић, М, Поповић В. (2010). „Коришћење пољопривредног земљишта и пољопривреда“. Експертиза за Просторни план подручја посебне намене Националног парка „Ђердап“: Концепција развоја, коришћења и уређења простора, Нацрт, ИАУС

Autori: Поповић Весна, Нада Мијајловић, Јонел Субић