Карпатска област у Србији, према ужој дефиницији, обухвата територију НП Ђердап, као и територију катастарских општина Голубац, Тополница и део катастарске општине Мајданпек (без насеља) (Слика 1).
Висока еколошка осетљивост подручја, која произилази из чињенице да највећи део територије заузима заштићено природно добро – НП Ђердап, додатно је оснажена прихваћеним међународним обавезама у овој области. Према дефиницији IUCN из 2008., заштићена подручја су „законом или другим одређеним актом јасно дефинисан географски простор, који се штити и којим се управља у циљу дугорочног очувања природе и њених екосистемских услуга и културних вредности. У екосистемске услуге се убрајају: обезбеђење воде и хране, заштита од поплава, суше, деградације земљишта и болести и унапређење плодности тла и кружења хранљивих материја у природи, док културне услуге обухватају рекреативне, духовне, религиозне и друге нематеријалне користи“ (Ostermann, 2009: 10).
Ратификовањем Оквирне конвенције о заштити и одрживом развоју Карпата Србија се обавезала на примену интегрисаног планирања и управљања земљишним ресурсима, промовисање прекограничне сарадње и учешће јавности и заинтересованих страна у вођењу свеобухватне политике заштите и одрживог развоја Карпата. Одредба Конвенције којом се захтева одржавање традиционалног начина обраде земљишта и узгоја стоке почива на сазнањима, заснованим на вековном искуству, да традиционална пољопривреда, заступљена у области Карпата, обезбеђује еколошку одрживост (Сл. гласник, 102/2007).
Недовољно коришћење ливада и пашњака, условљено напуштањем традиционалног пашњачког сточарства, доводи брзо до њихове деградације – превладавања некориснe зељасте вегетације, шибља и жбуња, чиме су угрожена станишта вредних травних биљних врста, ситних сисара, птица и инсеката .
Заштита биодиверзитета пространих ливадско-пашњачких серија редовним кошењем/испашом обезбеђују се станишта биљних и животињских врста и негује отворени крајолик. Старање о овим елементима биодиверзитета и пејзажа производи изузетно значајне користи за друштво у целини, а услуге овог типа – тзв. агроеколошке услуге морају бити адекватно покривене буџетским надокнадама.
Буџетска подршка одржавању семи-природне вегетације, традиционалног пољопривредног предела и производњи ниског интензитета у комбинацији са подршком преради и пласману добијених висококвалитетних биљних и сточарских производа и развоју пратећих делатности, пре свега туризма заснованог на природи, обезбеђује очување насељености и пољопривредне производње у подручјима високе природне вредности, а самим тим и заштиту природних ресурса, биодиверзитета и предела (Поповић и ост., 2011: 93).
Autori: Поповић Весна, Нада Мијајловић, Јонел Субић
agroekonomija 