Различитост природних услова за људске активности које постоје међу појединим регионима у знатној мери се одражавају и на квалитет живота њихових становника. Познато је да су ти услови у планинским подручјима неповољнији. У ова подручја се сврставају терени који се налазе на надморској висини изнад 800 метара и чији је нагиб изнад 18 степени.
У Републици Србији (ван КиМ) на таквим подручјима налази се 17 општина, смештених у седам округа Централне Србије. Оне се простиру на југоистоку и југозападу Републике. Ова подручја обухватају 21,4% територије и на њима живи око 10% становништва централног дела Републике. Већином их карактерише надпросечно смањивање броја становника, мала густина насељености, низак доходак по становнику и ниска запосленост. Осам од 17 општина је својевремено сврстано у групу најнеразвијенијих, односно недовољно развијених општина у Републици, а 15 међу њима припадају маргиналним подручјима. Више је разлога да се одговарајућом политиком и конкретним мерама становништву тих подручја омогуће услови за квалитетнији живот. Усклађеношћу мера којима се штите и валоризују руралне вредности датих средина, а у оквиру тога подиже и ниво запослености становништва, могуће је остварити најповољније резултате.
Autori: Поповић Весна, Катић Б., Субић J.
agroekonomija 
Treba nešto da se radi po pitanju seoba iz malih sredina, to je definitivno. 🙂
Bez aktivne uloge države, zakonodavne i finansijske, pitanje napuštanja malih sredina neće biti rešeno.