ИНСТИТУЦИОНАЛНА И ДРУГА РЕШЕЊА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ

Развијене земље, пре свега ЕУ, су прве увиделе мултифункционалну улогу фармера у очувању природних ресурса и руралних вредности. Касније, са опадањем учешћа пољопривредне у укупној запослености руралних резидената дошло се до закључка да заштита природних ресурса и добробити животиња, унапређење квалитета пољопривредних производа, очување руралних предела и заштита културног наслеђа, биодиверзитета, традиције и обичаја захтевају присуство својеврсних заштитника и управитеља, који се у руралним подручјима могу задржати само обезбеђењем адекватног нивоа запослености, доминантно, у непољопривредним активностима на фарми и ван ње, у руралном окружењу. Адекватан ниво запослености у руралним областима, у највећем обиму зависи од развоја економских активности које могу да обезбеде присуство младих људи на овим просторима и останак женске радне снаге на газдинствима а развој наведених активности претпоставља одговарајуће мере подршке државе овим сегментима радне снаге (Council of the EU, 2003: 2-3).

Европска унија у Принципима одрживог просторног развоја европског континента, издваја планинска подручја као регионе који захтевају посебну пажњу. Иако се многе развојне мере руралне и регионалне политике могу у потпуности применити и на планинска подручја, став Министара за просторно планирање ЕУ је да планинска подручја захтевају посебну интегралну политику економског и социјалног развоја, заштите и управљања природним ресурсима и очувања локалне традиције и културе (Council of Europe, 2002: 18).

Према Уставу, „Република Србија стара се о равномерном и одрживом регионалном развоју“, те уређује и обезбеђује „политику и мере за подстицање равномерног развоја појединих делова Републике Србије, укључујући и развој недовољно развијених подручја“. Циљеви и мере се у највећој могућој мери односе и на планинска подручја Републике. Смањење стопе незапослености младих за најмање једну трећину и смањење стопе незапослености жена за преко 45% су тзв. специфични циљеви српске варијанте Миленијумског циља 1 Миленијумске декларације УН из 2000. године Преполовити стопу сиромаштва укупног становништва и искоренити глад (Влада РС, 2006:8). Структуру незапослених лица у Србији карактерише дугорочни карактер, који се у последњих пар година продубио и доминантно учешће младих и жена (Влада РС, 2007:11).

Држава одређеним средствима, а на основу мера и активности предвиђених Стратегијом регионалног развоја и пратећим Акционим планом финансира пројекте којима се подстиче привредни раст и запосленост, односно доприноси уравнотеженом регионалном развоју. Најважнија институција преко које се подстиче регионални развој је Фонд за развој Републике Србије и Гаранцијски фонд. Преко ових фондова средства се одобравају под повољнијим условима за подстицај запошљавања и оживљавања производње у неразвијеним општинама за општине са ниским народним дохотком по становнику (до 50% републичког просека), односно гарантују кредити банака. Национална служба за запошљавање усмерава активности и средства ка повећавању запослености посебно у пољопривреди, брдскопланинским подручјима, неразвијеним подручјима и у терцијалним делатностима. Агенција за мала и средња предузећа одређеним средствима подстиче оснивање и развој привредних субјеката који доприносе, пре свега, успостављању повољније привредне структуре, регионалног развоја и раста запослености Средствима Националног инвестиционог плана финансирају се, пре свега, пројекти унапређења инфраструктуре, чиме се отклањају регионалне неравномерности у развоју. Поред тога, новим системом финансирања локалне самоуправе уређено је да се више средстава – путем трансфера (на бази утврђених критеријума) усмерава мање развијеним подручјима, те да порез на имовину постаје извор прихода локалне самоуправе (утврђују пореске стопе и врше наплату тих пореза). За предмет овог рада посебно су интересантни програми кредитне подршке за почетнике (start-up), микрокредити за запошљавање као и кредити за подршку развоју женског предузетништва.

Држава, у складу са Стратегијом развоја пољопривреде Србије, која се базира на правцима политике руралног развоја у ЕУ, редовно из буџетских средстава подстиче пољопривредну производњу и пратеће мултифункционалне активности у руралним подручјима. Уз премију за млеко, чији је износ већи на брдскопланинским подручјима, што представља редован приход бројних домаћинстава, у овој години се посебно подстиче развој села кроз инвестиције које доприносе руралном туризму и подршку улагањима (набавци) у пољопривредну опрему и механизацију. Корисници из маргиналних подручја користе ове подстицаје под повољнијим условима од осталих. Ова средства, иако недовољна, имају посебан значај за задржавање становништва у руралним срединама, што има вишеструке друштвене и економске вредности.

Основни услов за ефикасно коришћење ових средстава је организованост и сарадња на локалном нивоу, ради израде потребних развојних докумената, припреме конкретних програма од значаја за дату средину, подношења захтева (и програма) за коришћење средстава из појединих извора и преко одговарајућих институција, као и успостављање одговарајућег нивоа сарадње са надлежним органима и институцијама на регионалном и републичком нивоу. Без одговарајуће координације, ефекти напора и уложених средстава ће или изостати, или ће бити мањи од објективно могућих. Удружења произвођача, кластери, односно локалне акционе групе, у том погледу могу бити од велике користи ради остваривања што повољнијих ефеката у погледу раста запослености, дохотка и стандарда као мотива за опстанак у руралним срединама планинског подручја Србије.