ПОКРИЋЕ ВАРИЈАБИЛНИХ ТРОШКОВА У ПРОИЗВОДЊИ ШЉИВЕ


 Резиме

Република Србија је земља са израженом традицијом у производњи шљиве. Такође, узевши у обзир повољне природне и климатске услове за њен развој, као и чињенице да се она може успешно узгајати на надморским висинама до 1000 м, те да се у нашим условима од ње може добити око 30 прерађених производа, ова линија воћарске производње требала би имати значјнију улогу у процесима развоја националне пољопривреде. Овоме у прилог иде и тенденција повећања потрошње шљиве на светском нивоу, која отвара могућност повећања извежених количина шљиве у свежема и прерађеном стању.

Доминантан део производње шљиве одвија се на газдинствима индивидуалних произвођача, уз изузетак неколико великих плантажних засада који су некад били у друштвеном власништву. Газдинства, озбиљни произвођачи шљиве, прилагођавајући се динамичним променама унутар пословног окружења, принуђена су да поштују услове које диктира тржишна производња, осетно редукујући произведене количине намењене натуралној потрошњи. Рад даје могући приказ покрића варијабилних трошкова у производњи шљиве на газдинствима индивидуалних пољопривредних произвођача у Србији.

Кључне речи: производња шљиве, маржа покрића, газдинства индивидуалних произвођача, Република Србија.

Увод

Гледано са становишта привреде шљива представља коштичаву воћну врсту од посебног значаја за Републику Србију. Њену производњу карактеришу вековна традиција, успешно гајење у брдским реонима Републике[1], те могућност конзумације плода у свежем и прерађеном стању[2].

Посматрајући нутритивну вредност, у хемијском саставу шљиве доминирају шећери (глукоза, фруктоза и сахароза), а присутне су и одређене количине протеина, масти, витамина (највише C, B1, B2, B6, E и бета каротина) и минералних материја (K, Ca, P, Mg, Na i Fe).

Према расположивим подацима ФАО за 2009. годину, шљива је у светским размерама заступљена на око 2,5 милиона ha, стим да је од поменуте површине у поседу Кине више од 50% поменутих површина. Остварена је укупна производња од око 10,7 милиона тона свежег плода. Зависно од испољених производних фактора и ограничења, последњих година остварени просечни приноси варирају око 4 t/ha. Регионално посматрано, шљива је најзаступљенија у Азији, а потом на европском континенту. Водећи светски произвођачи су Кина, САД, Румунија, Немачка, Србија и други. Како највећи део остварене производње подлеже процесу прераде, тешко је извршити процену који део укупне производње отпада на потрошњу свежих плодова.

Процене ФАО су да је у Републици Србији тренутно око 200.000 ha под овом воћном врстом. Током 2009. године остварен је просечан принос од око 3,3 t/ha, односно укупна производња од 662.631 тона. Домаћа статистика располаже са приближно сличним подацима. Наиме, у 2009. години, домаћа пољопривреда је располагала са производним потенцијалом од нешто мање од 42 милиона родних стабала. Уз просечан принос од око 16 kg по родном стаблу, остварена је укупна производња од око 662.631 t свежег плода шљиве. Као производно подручје доминира Централна Србија, са преко 90% укупно остварене производње, док се уже посматрано издваја Колубарски округи.

И поред вековне традиције у узгоју, повољних климатских и природних услова, као и чињенице да спадамо у групу водећих светских произвођача, чини се да производња шљиве полако губи на значају у односу на неке друге воћне врсте. Производња је углавном организована на породичним газдинствима, екстензивног је карактера уз присуство застарелог сортимента и изражену натуралност потрошње. Доминирају сорте намењене преради Стенлеј, Чачанска родна, Чачанска лепотица и Чачански шећер.

Процене су да око 65% плода подлеже преради у Шљивовицу, док се само око 8% конзумира у свежем стању. Значајније прерађивачке потенцијале поседују следеће компаније: Србијанка –  Ваљево, Шапчанка – Шабац, Агранела – Ваљево, Суботичанка – Суботица, Таково – Горњи Милановац, Јуком – Таванкут, и остале. Треба истаћи да је последњих година приметно повећање потрошње шљиве на светском нивоу, за неких 40%. Ова чињеница отвара простор у ближој будућности за повећање произведених количина намењених извозу, као и израженији утицај шљиве у свежем и прерађеном стању на побољшање спољнотрговинског салда пољопривреде Србије[3].

Последњих година може се приметити присуство позитивних трендова у сектору производње шљива. Не тако мали утицај у подстицању унапређења производње и увећања површина под шљивом има Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, које одређеним мерама подстиче развој ове линије воћарства. Наиме међу спроведеним мерама током 2010. године истиче се она којом на основу Уредбе о коришћењу подстицајних средстава Министарство даје подршку подизању производних засада воћака, винове лозе и хмеља. По њој право на подстицајна средства имају физичка лица, предузетници, привредна друштва, земљорадничке задруге и друга правна лица, али само у случају ако им је претежна делатност гајење воћа, ако су измирили све доспеле обавезе из претходног периода, те ако су засади шљиве подигнути на површини од минимално 0,5 ха, до максимално 10 ха. Подстицајна средства за производне засаде додељују се на основу густине садње засада, броја примљених садница по ха и категорији саднице (стандардне или сертификоване), а исплаћују се на основу цене саднице из рачуна, до одређеног износа по садници[4]. Са друге стране у наредном периоду на динамику развоја овог сектора воћарства може утицати и усвајени Закон о ракији и другим алкохолним пићима.

Материјал и метод рада

Током израде рада примењен је метод калкулације покрића варијабилних трошкова, а за састављање каклкулација коришћени су подаци са газдинства које се не бави искључиво производњом шљиве[5].

Свака појединачна производња којом се бави пољопривредно газдинство захтева израду посебне калкулације прихода и расхода (трошкова) чиме би се издвојиле оне производње које су најпрофитабилније. Калкулације треба да садрже једноставан, прегледан и лако применљив модел анализе различитих врста биљне и сточарске производње (у нашем случају воћарске производње), који даје могућност међусобног упоређења остварених резултата линија производње на газдинству. За остварење укупног профита на газдинству није правило да све производње појединачно морају реализовати профит. То значи да се за приказ укупне добити газдинства морају приказати и резултати свих појединачних производњи (инпути и оутпути се морају колико је то могуће специфицирати по појединачним производњама на газдинству).

Састављање калкулације пратило је коришћење просечних годишњих цена са тржишта за добијени производ (шљиву), употребљени материјал и извршене услуге. Подаци у калкулацији су изражени по јединици површине (хектару), за један циклус производње (једна година). Добијени резултат покрића варијабилних трошкова у случају већих производних површина, множио би се са бројем хектара у функцији.

Како би се омогућило евентуално накнадно упоређивање, сви вредносни показатељи производње, трошкови и приходи, су осим у динарима по јединици површине (РСД/ха), изражени и у службеној валути ЕУ (ЕУРО/ха). Однос валута током израде калкулације је износио 1ЕУР = 94,78 РСД.

У случају посматраног газдинства, збир покрића варијабилних трошкова свих линија производње воћарских култура дао би укупно покриће варијабилних трошкова на газдинству. Одузимањем укупних фиксних трошкова од ове суме дошло би се до финансијски резултат целокупног пословања пољопривредног газдинства у једној години (добити или губитка).

Резултати истраживања са дискусијом

Основна пословна логика сваког тржишно оријентисаног пољопривредног произвођача огледа се у остваривању што већих приноса гајене културе са високом ценом, уз што ниже трошкове по јединици производне површине, односно у остваривању што веће добити унутар посматране линије пољопривредне производње. Наравно током редовне производње произвођачи се сусрећу са великим бројем проблема, међу којима се истичу: сразмерно висока инвестициона улагања по јединици производне површине; отежан избор одговарајућег сортимента; уситњеност (атомизираност) коришћених парцела; недостатак квалификоване радне снаге; лоша организација откупних активности и релативно ниске откупне цене; и друго.

Започињање процеса производње за пољопривредно газдинство значи и набавку потребних средства за производњу (садног материјала, ђубрива, средства за заштиту биља, горива, пољопривредне механизације, породични рад и/или екстерно ангажовану радну снагу). Ефикасно управљање газдинством (остваривање профита) захтева да вредност укупних оутпута мора бити већа од вредности укупних трошкова производње.

Како би се омогућила економска анализа производње шљиве, односно обезбедили подаци на основу којих је могуће планирати производњу унутар неке производне јединице (индивидуалног газдинства), урађена је калкулација производње на основу варијабилних трошкова (Табела 1.). Креирана калкулација у многоме олакшава произвођачу брз преглед параметара његовог пословања током једне производне године, омогућава приказ очекиваних економских резултата у случају промене обима производње, помаже у реалном сагледавању потенцијалних категорија трошкова који оптерећују процес производње шљиве а који се могу редуковати, те усмерава на могућа повећања вредности производње применом савремених технолошких решења и коришћењем услуга саветодавне службе.

Табела 1. – Покриће варијабилних трошкова у производњи шљиве

Опис

Количина

Јединица мере

Цена по јединици мере

Укупно РСД/hа

Укупно ЕУР/hа

Шљива

20.000

I класа (50%)

10.000

kg

25

250.000,00

2.637,69

II класа (50%)

10.000

kg

15

150.000,00

1.582,61

1. Укупни приходи

 

 

 

400.000,00

4.220,30

Минерално ђубриво

29.000,00

305,97

Средства за заштиту биља

30.000,00

316,52

Амбалажа

2.850

ком

29

82.650,00

872,02

Трошкови радне снаге

450

сат

150

67.500,00

712,18

Трошкови механизације

22.000,00

232,12

Остали трошкови

3.000,00

31,65

2. Укупни варијабилни трошкови

 

 

 

234.150,00

2.470,46

3. Покриће варијабилних трошкова (12)

 

 

 

165.850,00

1.749,84

Извор: Група аутора, Анализа учинака – ефеката пласираних подстицајних средства – повратне информације (извјештаји) – каталог калкулација пољопривреде. Институт за економику пољопривреде, Београд, 2009.

Производња шљиве је веома важан сегмент воћарске производње, као и значајан фактор конкурентности аграра Србије. Иако званична статистика приказује веома ниске просечне приносе по производном стаблу или јединици површине, такође треба нагласити присуство озбиљних произвођача који су свесни неопходности гајења проверениог сортимента на овим просторима уз примену савремених агротехничких мера. Према неким изворима на помолу је признавање нових сорти шљиве националног Института за воћарство, које су се према уверавањима произвођача током периода испитивања и пробне производње одликовале изузетно добрим родом (40 – 50 т/ха).

На основу урађене калкулације дошло се до следећих резултата: покриће варијабилних трошкова износи 165.850,00 РСД/ха, односно 1.749,84 ЕУР/ха. У структури варијабилних трошкова доминирају трошкови амбалаже (82.650,00 РСД) и трошкови радне снаге (67.500,00 РСД).

Закључак

Имајући у виду повољне климатске и земљишне услове, као и традицију гајења и прераде шљиве у појединим реонима Србије, може се са доста сигурности тврдити да би свако унапређење ове производње позитивно утицало, како на укупан друштвено економски развој производних подручја[6], тако и Републике у целини (побољшање спољнотрговинског биланса пољопривреде кроз извоз шљиве у свежем и прерађеном стању). Развој воћарства као гране пољопривреде и производње шљиве унутар ње потпомогнут је одређеним мерама Министарства пољопривреде. Иако су ефекти ових мера већ видљиви, за остваривање бољих производних резултата током производње ове коштичаве воћне врсте неопходно је радити у правцу проширења производних површина, увођења савременог сортимента са великим потенцијалом родности, примене пуне агротехнике, и другог. Осавремењавање плантажне производње шљиве и увођење специјализоване механизације за обраду земљишта, резидбу, бербу, складиштење и прераду плода је неопходно са становишта повећања конкурентности домаћих у односу на произвођаче суседних земаља. Овај логички оквир подразумева и едукацију постојећих произвођача, а посебно образовање млађих кадрова у овој грани воћарства.

Профитабилност газдинства подразумева већу вредност укупне производње од вредности укупних трошкова производње. Резултати калкулације покрића варијабилних трошкова производње шљиве приказују следеће:

  • Током поизводње шљиве са наведеним приносима, ценама и трошковима остварује се позитивна маржа покрића.
  • У структури варијабилних трошкова доминирају трошкови амбалаже и радне снаге.

Литература

  1. Андрић, Ј., Васиљевић Зорица,  Средојевић Зорица (2005): Инвестиције основе планирања и анализе. Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет Београд.
  2. Андрић Ј. (1991): Трошкови и калкулације у пољопривредној производњи. Пољопривредни факултет Београд.
  3. Влаховић Б. (2003.) Тржиште Пољопривредно – прехрамбених производа, специјални део – књига II, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет.
  4. Gittinger Price J. (1972): Economic Analysis of Agricultural Project. The Johns Hopkins University Press, Baltimore and London.
  5. Група аутора (2009): Анализа учинака – ефеката пласираних подстицајних средства – повратне информације (извјештаји) – каталог калкулација пољопривреде. Институт за економику пољопривреде, Београд.
  6. Јовановић П. (2000): Управљање инвестицијама. Треће издање, Графослог, Београд.
  7. Субић Ј., Умиханић Б., Хамовић Владана (2008): Састављање инвестиционе калкулације и њен значај за израду бизнис плана на пољопривредним газдинствима. Симпозијум агроекономиста са међународним учешћем поводом 45 година Одсека за агроекономију Агроекономска наука и струка у транзицији образовања и агропривреде. Тематски зборник. Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Институт за агроекономију, Београд.
  8. Штрбац Маја (2009.) Анализа производње воћа и грожђа, Монографија, ИЕП Београд.
  9. Штрбац Маја (2007.) Упоредна анализа потрошње пољопривредно – прехрамбених производа, Монографија, ИЕП Београд.
  10. Општине у Србији 2009, Публикација, Републички завод за статистику, Београд.
  11. Службени гласник РС, бр. 41/09, 2009. година.
  12. http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567#ancor
  13. http://webrzs.stat.gov.rs/axd/poljoprivreda
  14. http://webrzs.stat.gov.rs/axd/spoljna
  15. http://www.psss.rs/page.php?82
  16. http://www.glassrbije.org/pr/content/agrar

VARIABLE COSTS COVERING IN PLUM PRODUCTION 

Abstract

Republic of Serbia is country with expressed tradition in plum production. Also, considering favourable natural and climate conditions for its development, as well as facts that plum could be successfully grown on altitudes until 1000 m, and that in our conditions it could be processed into 30 products, this line of  fruit production should has more important role within the processes of national agriculture development. In favour to this statement comes tendency of plum consumption increase on world level, which could create possibilities for growth of exported amounts of plum in fresh and processed condition.

Dominant part of plum production is gained on husbandries of individual producers, with exceptions of few plantations which used to be in public possession. Husbandries, serious plum producers, adapting to dynamic changes into their business surrounding are forced to respect conditions that are dictated by market production, appreciably reducing the produced amounts for natural consumption. Paper work gives possible review of variable costs covering in plum production on husbandries of individual agricultural producers in Serbia.

Key words: plum production, contribution margin, husbandries of individual producers, Republic of Serbia


[1] Шљивици се производно и економски могу успешно подизати и одржавати у пуном роду на надморским висинама до 1.000 m, у климатском и природним условима карактеристичним за Републику Србију.

[2] Изражена кварљивост плода у свежем стању, те покушај задржавања његових квалитетних својстава у дужем временском периоду намеће потребу његове прераде. Најчешће се плод суши, односно прерађује у пекмез, компот, мармеладу, ракију, и остало. Потенцијални односи у преради свежег плода су: од 100 kg свежег плода шљиве прерадом се добија око 25 kg сушене, 20 l меке, односно 12 l љуте ракије, или око 92 kg пулпе (пекмеза).

[3] Наиме, током 2009 године Србија је извезла око 27.840 т свеже шљиве, у укупној вредности од око 10,5 милиона УСД $.

[4] Уредба дефинише следеће подстицаје током подизања производног засада шљиве: а) код садница шљиве на вегетативној подлози, потребно је да број примљених садница буде у интервалу 1.200 до 2.500 садница по ха, где се за стандардну садницу исплаћује до 80, а сертификовану до 240 РСД; б) код садница шљиве на генеративној подлози, потребно је да број примљених садница буде у интервалу 400 до 1.200 садница по ха, где се за стандардну садницу исплаћује до 70, а сертификовану до 210 РСД;

[5] Наиме, посматрано газдинство се не бави се искључиво производњом шљиве, већ је на њему заступљена и производња других воћарскох култура. Услучају одређивања укупног покрића варијабилних трошкова током пословања газдинства, а на основу тога и остварене добити (губитка), било би потребно извршити синтетизацију покрића варијабилних трошкова по свим заступљеним линијама воћарске производње.

[6] У највећем броју случаја ради се о брдским подручјима.

Autori: Marko Jeločnik, Jonel Subić, Lana Ivanović

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s