PESMA O TALASU

 

Ja ne znam puta, kuda da krenem,
plašim se obala, plašim se stene.
Zalutaću, udariću, razbiće mene.

Od silnog talasa ostaće kapi …
malene kapi k’o suza tvoja il’ moja.
I dok se Sunce na istoku budi,
ti na obali kraj talasa budi,
zahvati vodu u dlanove svoje,
neka se kapi i suze spoje.

  Dodirni nežno morsku penu,
pogledaj još jednom našu stenu,
jer osećam i znam, kada kreneš,
nikada više nećeš videti mene.

Preneto sa: http://zlatnaribica.wordpress.com