MESEC I SUNCE

Nemo stojeći, posmatrala sam zaljubljene parove kako promicu kroz godišnja doba, drzeći se za ruke. Upijajući njihovu živost, živela sam i ja. Pokušala sam da se pomaknem, molila sam Sunce da me istopi … nije htelo. Mesec mi je svako veče pričao ljubavne priče, ne bi li me odkamenio. I on je polako gubio nadu …

Nakon nekog vremena, Sunce je smislilo pakleni plan!

Jednog zubatog, sarkastičnog dana, uobičajeno sam radila ono što najbolje radim … sedim i gledam u plavetnilo, čekam da odlutam u baštu sreće. Međutim, neuobičajeno nisam stigla do tamo. Moje lutanje prekinuo je jedan ulazak. Isprva sam, u svom kamenu, nepomično sedela, pružila ruku i nastavila da lutam. Malo kasnije rodila se radoznalost, ali i ona ubrzo nestade.

Prolazili su dani, beskamenje sam budno iščekivala. Na trenutak pomislih da je Sunce tih dana bilo jače, ali ubrzo pade kiša. Kisela kiša sećanja, koja kida sve pred sobom … uništava i ono malo zelene, sveže trave u bašti sreće. Gorak ukus u ustima, još jedan beznačajan pokušaj, nada … zaborav.

Jednog tmurnog dana, tmurnog raspoloženja, teških radnih zadataka, sedeh pored tebe. Pogledah u tvoje oči, bejahu sive na trenutak, kao i moja kamena ljuštura. Učini mi se, rekoh sebi, tmurno je nebo … Moj neuspeh te obradova i oči su postajale veselije, toplije. Menjale su boje i grimase. Moja kamena skulptura počela je da bude san svakog vajara, postajala je živa … smejala se.

Korak po korak kiša je postajala deo mene, delovala je. Krenula je da spira kamen sa mene. Dobila sam boje, menjala sam ih po raspoloženju.

Kako su dani prolazili, silueta se nazirala, dobijala je savršen oblik, a oči nisu više gledale u to plavo, prokleto nebo. Gledale su u svoje novo Sunce, koje je svakog dana sijalo do otopljenja.

Tako otopljena, nasmejana, obojena, duboka i lepa, sa sjajom u očima, svako vece pozdravljam Mesec i željno cekam novi dan kako bih sijala uz svoje Sunce.

I ne brinem se, čak i ako dođe zima, stvorila sam osmeh boje duge, na krilima Sunca. A ti, ti si zakoračio novim putem ka bašti sreće, držeći za ruku svoj pun Mesec.

Autor: marthadenic