Ko se boji vuka još, kad on pušku nema?!


Preuzeto sa: slobix

Pre izvesnog vremena naišao sam na analizu našeg zakona o lovstvu Vesne Mećanin, jednog od (retkih) boraca za zaštitu životne sredine u nas. Najmanje što mogu reći jeste da sam ostao potpuno zaprepašćen odnosom majke Srbije (da ne kažem maćehe) prema sopstvenom biodiverzitetu, jednom od osnovnih pokazatelja prirodnog bogatstva jedne države… Pretpostavljam da je to tako jer niko nije našao način da se od zaštite istog bilo šta može ućariti. Od suprotnog izgleda ipak može. Zbog oštrine, visprenosti i argumentovanosti ove analize, mislim da je važno napraviti jedan osvrt na najveće primedbe…

Jedna od osnovnih postavki lovačkog pokreta jeste određivanje lovne sezone u skladu sa biološkim ciklusom lovne vrste. U najkraćem, to znači da su pucnjava, lavež pasa i prebiranje po šumi apsolutno neprihvatljivi tokom sezone parenja i određeni period po rađanju mladih. Kod nas se to, očekivano, ne poštuje. Tako na primer, lovna sezona na srndaće, sada počinje 15. aprila umesto 1. maja kao ranije, čime se direktno ugrožava ciklus ove vrste. Neupućeni čitalac možda i ne bi primetio neku bitnu razliku u ovim datumima, ali razlog za ovo pomeranje može izazvati neočekivani pad sa stolice… Naime, argument za produženje lovne sezone (unapred) na srndaće je taj što je 1. maja vegetacija u šumama previše gusta te zaklanja pogled lovcima (!?!). Ja bih dodao da vegetacija zakljanja pogled nesrećnim lovcima, koji ne samo što su naoružani najsavremenijim puškama i nišanskim spravama, već za sobom vuku i dosadne pse koji progone zle životinje… Kao da im ova činjenica već ne daje dovoljno prednosti nego moraju da imaju i „čist pogled“ na bespomoćne mete (možda će zabraniti životinjama i da se kreću, jer je i to otežavajuća okolnost za prosečnog lovca).

Kapitalni ulov, zar ne?

Od sledećeg koncepta lova me naročito boli glava. To je pojam „štetočine“ u lovištu. Štetočina je svaka životinja koja se hrani lovnom vrstom, koja joj konkuriše za hranu verovatno i ona vrsta koja bi upozorila lovnu vrstu na dolazak lovaca… I pošto je zadatak lovačkog udruženja da zaštiti brojnost svojih pokretnih meta, onda u „štetočine“ možete pucati praktično kad god hoćete. Jer, njih ima da nema i tačka. Tako su na listu štetočina stigli i jastreb, veliki vranac pa i siva čaplja. Da se počešem po glavi: jastreb je štetočina jer lovi jarebice, fazane, zečeve… Hm, zar se on time ne hrani i inače, tamo gde obično živi? Siva čaplja? Kakav je izazov pucati na ovu veliku i sporu pticu čak i u vreme gnežđenja i podizanja mladih? Hoćemo li uskoro i na rode da pucamo, ili ipak nećemo jer neki „stručnjak“ koji je doneo ovakve odluke ipak veruje da rode donose decu? Kad je bio sposoban da donese ovakve odluke, ne sumnjam da veruje… Dakle, prosečan lovac u Srbiji je toliko zastrašen svojim svirepim konkurentima za plen poput jastreba da je rešio da se obračuna sa njim, oči u oči, ili ipak puškom u oči kako mi se čini…

Izazov za lovce?

A član 1 pravilnika o lovu me porpilično uverava sa kakvim sojem ljudi imamo posla. Kako se kaže u tom nespretnom pravilniku, „čovek – lovac reguliše optimalni broj zdravih jedinki populacije, koji će dati maksimalni prirast uz minimalne štete staništu“. Ne znam da li sada da se obratim Bogu ili čika Darvinu. Mislim da bi se obojica prekrstili… Gospodo moja lovci, ako ste gledali film „Mi nismo anđeli“, ova replika vam je sigurno poznata:“…priroda to uglavnom radi sama…“ Ovim članom ste upravo negirali celokupan proces inače nepogrešive prirodne selekcije, najjači opstaju a najslabiji imaju svoju svrhu. Odstrelom „kapitalnih trofeja“ itekako se utiče na genetski potencijal populacije, naravno negativno. Sa druge strane, ni odstrel slabih i bolesnih jedinki opet nema zdravorazumsku potporu – jer ove jedinke imaju svoju svrhu u lancu ishrane i služe kao hrana predatorima… A da, vi ne volite predatore. Zbog toga se vukovi (koji nemaju pušku) love svih 12 meseci u godini. Pa koliko vukova mi to imamo? Nemam pojma niti bilo ko zna. Procena biodiveziteta nije rađena ne smem ni da kažem koliko dugo. O satanizovanim lisicama da ne govorim, jer o Nečastivom se ne govori.

Jedna od omiljenih razbibriga svakog lovca je lov na ptice vodenih staništa. Neke od njih kod nas zimuju, ili letuju, ili jednostavno pauziraju na svojim migracionim putevimo od po nekoliko hiljada kilometara. A onda im mi, u skladu sa našom tradicionalnom gostoprimivošću umesto spokojnog i dosadnog odmaranja, priuštimo prinudne plesove pod puščanom paljbom, gde one troše i ono malo energetskih rezervi koje su im preostale. Ju-pi! Naravno da se pritom zaboravlja domaća regulativa i sve međunarodne konvencije koje nalažu očuvanje svih životinjskih vrsta, posebno ptica u migraciji, jer su sve životinjske populacije već dovoljno pod pritiskom zbog gubitka svojih prirodnih staništa usled širenja civilizacije.

Opet će se loviti i kuna zlatica, sivi puh pa i veverica celih 8 meseci godišnje. Nikada mi nije ni palo na pamet da neko uopšte i može da lovi ove životinje. Da li bi trebalo da napomenem da brojnost populacija ovih vrsta nije uopšte poznata? Spisak je jednostavno predugačak. Počinjem da verujem da u našem novom zakonu baš ništa nije postavljeno kako bi trebalo. Ono što mene zanima, za čije babe zdravlje? Kome je ovo u interesu? Prosečnom lovcu da, ali kome u zakonodavnoj vlasti ove zemlje? Kako je moguće da šira javnost zna tako malo o ovome? Zar se ne bismo pobunili?…

Bojim se da ćemo uskoro na kanalima National Geographic uskoro gledati ne samo lavove, tigrove, zebre i ostale egzotične vrste, već i one, na koje smo mogli da nabasamo kad god bismo napustili zidove gradova…

6 thoughts on “Ko se boji vuka još, kad on pušku nema?!

  1. Marko - Buki blog kaže:

    Ovaj tvoj blog vec vidim kao jednu novu modernu enciklopediju🙂

  2. tatjanamb kaže:

    Sjajan tekst. Sa stavom. Autoru sam vec rekla – bravo. Vama kazem – dobar izbor jer ste nam skrenuli paznju na nesto sto, ocigledno, valja procitati.

  3. agroekonomija kaže:

    Marko, vrlo dobro ste procenili moje namere na blogu. Mnogima on neće biti zanimljiv kao neki drugi, ali matram da može biti od koristi ono što prezentiram.
    Tatjana, nastojim da skrenem pažnju na probleme vezane za prirodu, ljude, hranu vlastitim tekstovima i prenošenjem članaka drugih autora.
    Hvala na komentarima!

  4. dudaelixir kaže:

    Ljudi moji, ne mogu da vam opišem svoju ljubav prema životinjama. Sve ovo što je napisano u tekstu je strašno. Grozim se lovaca, a samim tim i lova. Ono što je meni interesantno je samo hranjenje i nega životinja. Ostalo je odvratno. Pa zar nije dovoljno da se one same medju sobom izjedu, jer je to sve normalno u prirodi? Moramo mi, ljudi, sve da upropastimo!
    Hvala na obaveštenju, ali, na žalost, oni koji su pisali one debilne pravilnike, neće ovo pročitati, jer, boli ih, zna se šta!

  5. agroekonomija kaže:

    Da, Dudo, ne mare oni za zakonistosti prirode, nego samo za svoja pravila, odnosno interes. Žalosno je to, koliko se malo vodi računa o očuvanju prirodnog bogatstva naše prelepe Srbije.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s