MIKROORGANIZMI-PROIZVOĐAČI POLIFENOLA


Mikroorganizmi mogu uskoro da budu efikasno sredstvo/fabrika za proizvodnju različitih hemijskih jedinjenja,  kao  što  su  fenolna  jedinjenja. Duži niz godina raspravlja se o kontroverznoj temi sintetičkih boja  u hrani. Postoji sve veće interesovanje u prehrambenoj industriji za primenu prirodnih sastojaka. Sastojci, kao što su bojeni pigmenti, smatraju se prirodnim kada potiču iz biološkog izvora – biljke ili mikroorganizama.

Naučnici istražuju mikroorganizme iz različitih sredina kao potencijalne izvore prirodnih boja. Kroz korišćenje specijalno prilagođenih mikroorganizama i odgovarjućih enzima, mikrobiološkom biosintezom  proizvodiće se prirodni pigmenti, što će doprineti  smanjenju upotrebe aditiva, koji se koriste za poboljšanje obojenosti prehrambenih proizvoda (http://www.sciencedaily.com/releases/2007/09/070918132822.htm).

Priroda je bogata bojama (minerali, biljke, mikroalge, itd.) i puna mikroorganizama, koji proizvode pigmente (plesni, kvasci i bakterije). Mikroorganizmi proizvode pigmente poput karotenoida, melanina, flavina, hinona, stilbena, kantoksantina, lutein i dr. (http://www.hah.hr/images/data/Bojila_i_nebojila.doc; Pompon i sar., 1996;  Yan i sar.,2005).

Pre nekoliko godina izražena je sumnja u to da se pigmenti hrane proizvedeni fermentacijom mogu uspešno komercijalizovati zbog velikih ulaganja u fermentacijska postrojenja te dugih i opsežnih toksikoloških studija kao i zbog percepcije javnosti o biotehnološkim proizvodima. Neki od pigmenata hrane proizvedenih fermentacijom danas su prisutni na tržištu: Monascus pigmenti, astaksantin iz Xanthophyllomyces dendrorhous, Arpink Red iz Penicillium oxalicum, riboflavin iz Ashbya gossypii, beta-karoten iz Blakeslea trispora. Yan i sar., (2005) su mikrobiološkom sintezom proizveli antocijane kao i flavanon eriodiktiol. Prinosi naringenina i pinocembrina primenom mikrobiološke sinteze dostigli su oko 60, a antocijana 400 mg / l (http://www.sciencedaily.com/releases/2007/09/070918132822.htm). Fermentativna proizvodnja polifenolnih jedinjenja do sada je obavljana korišćenjem bakterije Escherichia Coli i kvasca Sacharomices cerevisiae (Pompon i sar., 1996; Yan i sar., 2005). Poslednjih 10 godina postignut je određen napredak u bioinženjeringu proizvodnje pigmenata korišćenjem Escherichia Coli i Sacharomices cerevisiae, ali je mikrobiološka biosinteza još uvek veliki izazov (Chemler i Koffas, 2008).

Izvori

1.   Chemler J and Mattheos AG Koffas, Metabolic engineering for plant natural product biosynthesis in microbes, Current Opinion in Biotechnology 2008, 19:597–605

2.    Pompon, D., B. Louerat, A. Bronine, and P. Urban. 1996. Yeast expression of animal and plant P450s in optimized redox environments. Methods Enzymol. 272:51-64

3.    Yan Yajun, Joseph Chemler, Lixuan Huang, Stefan Martens, and Mattheos A. G. Koffas, Metabolic Engineering of Anthocyanin Biosynthesis in Escherichia coli , Applied and Environmental Microbiology, Vol. 71, No. 7, 2005, p. 3617-3623

4.  http://www.hah.hr/images/data/Bojila_i_nebojila.doc 

5.  http://www.sciencedaily.com/releases/2007/09/070918132822.htm

6.  http://www.sciencedaily.com/releases/2007/09/070918132822.htm)

Autor: MPG71

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s