АНАЛИЗА КЛИМАТСКИХ И ЗЕМЉИШНИХ УСЛОВА У ФУНКЦИЈИ ГАЈЕЊА МАЛИНЕ НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ МАЛИ ЗВОРНИК


Резиме

 Познавање климатских и земљишних услова неког подручја је неопходно, јер је животна активност биљака у тесној вези са средином која их окружује. Полазећи од потреба биљака за факторима спољне средине који одређују могућност развића одређене биљне врсте, њену продуктивност и квалитет њених производа, могуће је утврдити степен повољности гајења одређене биљне врсте, као и висинску границу рентабилне производње.

Зато су у овом раду анализирани климатски параметри и особине заступљених типова земљишта на подручју општине Мали Зворник у циљу сагледавања могућности успешног гајења малине као привредно најзначајније врсте јагодастог воћа како у свету, тако и у нашој земљи, једне од најрентабилнијих култура у целокупној биљној производњи и значајног извозног производа.

Истраживања су показала да ово подручје располаже релативно добрим природним потенцијалима за интензивнији развој ове врсте воћарства, који на жалост до сада нису адекватно искоришћени.

Кључне речи: клима, земљиште, малина, принос, Мали Зворник  

Увод

По својим биолошким особинама, економском значају, агро-еколошким, технолошко-организационим и другим захтевима, тржишној вредности производа као и врло високој међузависности и условљености између појединих фаза свог репродукционог циклуса, малина је специфична воћна врста.

Малина се добро прилагођава различитим климатским и земљишним условима, па се може успешно гајити у брдско-планинским пределима. Најбоље успева између 400-800 m надморске висине, а успешно се гаји и од 200-1 100 m. Отпорна је на ниске температуре, а због релативно касног цветања код ње нема оштећења од касних пролећних мразева. Такође јој ни друге временске непогоде не причињавају штете у време сазревања.

После садње малина брзо почиње да рађа (у другој години), а у трећој години достиже пуну родност. Карактеришу је редовно и обилно рађање, па у повољним агро-еколошким условима, уз примену савременије технологије гајења, може дати изузетно високе приносе. Њеним гајењем се доприноси  бољем искоришћавању пространих брдско-планинских подручја за производњу и врло брзо се враћају уложена средства.

Дакле, циљ овог рада је да се анализом климатских и земљишних услова на територији Малог Зворника сагледају могућности успешне производње малине с обзиром да је она најважнија врста ситног воћа са гледишта извозне економије Србије и да Србији обезбеђује водеће место на лествици светских произвођача и извозника.

Материјал и метод рада

Специфичности подручја општине Мали Зворник за потребе овог рада су анализиране кроз климатске параметре, особине најзаступљених типова земљишта и кроз остварене приносе малине за историјски период од 1992-2005. године. Клима је анализирана кроз средње месечне вредности основних њених параметара. Подаци се односе на метеоролошку станицу “Лозница“, пошто Мали Зворник нема главну метеоролошку опсервацију. Евапотранспирација (ETo, mm/dan) је одређена FAO Penman-Monteith методом.

Подаци о заступљеним типовима земљишта и њиховим физичко-механичким и агро-хемијским особинама преузети су из Завода за пољопривреду из Лознице.

Средње годишње вредности приноса малине преузете су из Републичког завода за статистику Србије.

Резултати истраживања

         Анализа климатских услова

Различите врсте и сорте малине су распрострањене у подручјима са веома различитим температурним условима (од Јужне Африке и острва у Тихом океану до далеких артичких подручја на северу), што је условило и њихов однос према клими.

За израду што прецизнијих климатских подлога неког подручја неопходно је располагати серијама метеоролошких података за што дужи временски период. Из података климе Малог Зворника за анализирани период од 14 година (1992-2005. год.) види се да на овом подручју доминира умерено-континентална клима без већих специфичности у односу на читав Подрињско Колубарски регион (Таб. 1). Максимална средња годишња температура ваздуха је 17,6 ºC, а минимална  7 ºC. Најтоплији месец је јули (28,9 ºC), а најхладнији јануар (-2,1 ºC). Средња годишња температура ваздуха је 11,8 ºC.

Просечни број ледених дана у току године износи 15, мразних дана 75, летњих дана 103, тропских дана 38 и тропских ноћи 4. Просечни годишњи ваздушни притисак је 1003,8 mb. Релативна влажност ваздуха у просеку износи 74,6 %, брзина ветра 0,9 m/s, а просечна месечна сума осунчаних часова 166,7. Просечна облачност је 5,6 десетина, с тим што је просечна годишња сума ведрих дана 68,6, а сума тмурних дана 111,2. Просечна годишња сума падавина износи 877,7 mm.

Код анализе повољности климатских услова за развој малине, посебно су значајни следећи параметри: –средња максимална и минимална температура ваздуха, –релативна влажност ваздуха, –средња брзина ветра, –средњи број осунчаних часова (инсолација), –сума месечних падавина. Поред падавина, са гледишта потреба малине за водом, битни су и подаци о евапотранспирацији.

Температура ваздуха је изузетно важан параметар климе јер без одговарајуће суме и распореда топлоте у току године и у току вегетационог периода нема успешне производње малине. Неповољне температуре, како ниске тако и високе, наносе малини повреде са штетним последицама. Под дебелим снежним покривачем малина може да поднесе температуру и до -35 0C али изданци на голомразици измрзавају на температурама од -18 do -26 0C.

Малина не подноси ни високе температуре (изнад 30 °C) у току лета (нарочито у фенофази саревања плодова и ако те температуре дуже трају). Посебно негативан утицај на висину приноса и квалитет плодова малине имају топлотни удари. Високе температуре смањују влажност у земљишту и ваздуху, успоравају раст младих изданака, убрзавају сазревање плодова, отежавају развијање родних пупољака за идућу сезону и др., и на тај начин најдиректније утичу на смањење приноса и квалитет плодова.

Може се рећи да малина најбоље успева у подручјима са прохладним летом и зимама које нису сувише оштре, односно највише јој одговара умерено-континентално поднебље са средњим годишњим температурама ваздуха од 8-10 0C и средњим вегетационим температурама ваздуха од 13-15 0C.

Анализе максималних температура ваздуха Малог Зворника показују да оне не прелазе 30 0C  па нема потенцијалних опасности од високих температура. Минималне температуре су знатно више од оних које малина може да издржи па не постоји опасност за измрзавање њених изданака у току мировања. У току вегетационог периода ниске температуре су ретка појава, нарочито температуре ниже од -7 °C, која је у том периоду критична за малину. Опасност од ниских температура се може још смањити избором сорти које су отпорније на ниске температуре. Средња годишња температура ваздуха од 11,8 ºC је близу оптимуму за малину па ни она не представља ограничавајући фактор успешне производње.

Малина је биљка сунца (хелиофит), и за нормалан развој и плодоношење тражи доста светлости. Светлост је битан чинилац њеног опстанка, растења, развића, родности и квалитета плодова. Захтеви малине у погледу овог климатског чиниоца могу се обезбедити правилним избором положаја и система гајења, а то су шпалирски начин гајења, пружање редова у засаду у правцу север-југ, мали број изданака (5 до 6) по дужном метру, велика растојања између редова (2,5 до 3,0 m), и уклањање вишка слабих изданака и двогодишњих изданака после бербе. Светлост је често лимитирајући фактор за производњу малине у близини шума, у уским планинским и претпланинским долинама и котлинама, увалама, дубоким долинама.

За услове Републике Србије, па и Малог Зворника, препоручују се сорте које дају добре резултате на дужини дневне светлости од 13-16 часова.

Што се тиче ветра, за малину су само корисни слаби поветарци, јер спречавају и отежавају појаву гљивичних оболења. Штетан утицај имају хладни, суви и олујни ветрови. Негативан утицај ветра манифестује се пре свега у убрзаном исушивању земљишта и биљних ткива, односно ломљењу родних гранчица и изданака. У току зиме ветрови могу изазвати измрзавање изданака, а у току вегетације ломљење изданака и родних гранчица. Зато приликом подизања засада треба настојати да се редови шпалира протежу у правцу дувања најјачих ветрова, као и да изданци буду везани између жице и наслона.

На подручју Малог Зворника у испитиваном периоду није било много дана са јаким и олујним ветровима  тако да ветар не прави запажене штете по плодове и изданке у засадима малине.

За постизање оптималних приноса по јединици површине, малина захтева довољно влаге у земљишту у току свог вегетационог периода (75-80 %), и просечну релативна влажност ваздуха од 75 %.

Просечна ррелативна влажност ваздуха на подручју Малог Зворника (75 %) одговара идеалној вредности ваздуха за малину.

Критични периоди за воду код малине су:

  • Фенофаза интензивног раста родних гранчица (мај);
  • Фенофаза цветања, раста, развитка и зрења плодова; и
  • Пораст изданака за замену  и образовања родних пупољака (након бербе).

Недостатак воде у земљишту доводи до слабог развоја кореновог система и образовања малог броја недовољно развијених изданака, до ситних плодова на изданцима и др. што знатно смањује приносе и њихов квалитет.

Малина такође не подноси вишак влаге у земљишту. Ниво подземних вода у фенофазама раста и зрења плодова требало би да буде најмање 0,9 m испод површине земљишта.

На испитиваном подручју највећа количина падавина јавља се у месецу јуну и износи 103,9 mm, најмања је у фебруару и износи 49,1 mm, а просечна годишња количина падавина 878 mm. За вегетациони период малине (април-октобар) та сума падавина је 484 mm.

Интензивна и високо продуктивна производња малине без наводњавања могућа у областима са преко 800 mm падавина годишње, као што је овде случај. Међутим, распоред падавина није једнак по месецима, у току вегетационог периода и по годинама. Са друге стране само један део од падавина малина користи док остали или отекне по површини, или се процеђује ван зоне кореновог система или испари са површине листа па чак и не додирне површину земљишта, и то су тзв. ефективне падавине. Такође треба констатовати да је евапотранспирација највећа у јуну и јулу месецу, истовремено када су највеће потребе малине за водом.

Узимајући ове чињенице у разматрање, оправдано би било увођење наводњавања као једне од неопходних мера за успешно гајење малине уз примену и других агротехничких и помотехничким мера.

Анализа земљишних услова

Земљиште је један од најбитнијих чинилаца за успешно гајење малине обзиром да она има велике и специфичне захтеве према земљишту. Најбоље резултате постиже на дубоким (више од 1 m дубине), пропустљивим, растреситим, слабо киселим (pH око 6,0), средње тешким (са око 50 % глине) и плодним земљиштима (са око 5 % хумуса), која садрже 8-10 mg P2O5 i 18-20 mg K2O на 100 gr сувог земљишта. Ове особине углавном имају смеђе слабо кисела земљишта на палеозојским шкриљцима, гајњаче, дубљи алувијално-делувијални наноси у којима преовлађују ситније фракције и које имају мањи садржај глине и шумске крчевине (не свеже).

Са друге стране, малини не одговарају тешка, глиновита, забарена, јако кисела (pH < 5), сува, песковита, каменита, плитка и алкална земљишта (pH > 7). То значи да малини не одговарају подзоли и смонице, јер су слабо пропустљива за воду и ваздух, а при суши стварају пукотине, тако да се у њима тешко развија и некада оштећује коренов систем малине. Посебно су непогодна забарена земљишта са високим нивоом подземне воде, која се дуже задржава, па се услед гушења корена, жбунови слабо развијају и брзо суше. Такође је и псеудоглеј изузетно непогодан за узгој малине због плитког непропусног хоризонта и ниске pH вредности. Ни речни наноси у којим има више од 70 % шљунка и песка нису погодни за гајење малине без обилног наводњавања и ђубрења органским ђубривима. Оваква земљишта слабо задржавају воду, па су сува и сиромашна у хранљивим састојцима. На кречним земљиштима и алувијалним наносима често се јавља хлороза лишћа, праћена ниским приносима и смањеном отпорношћу на суше.

Према катастарским подацима, од укупне површине општине Мали Зворник (18 400 ha), неплодно земљиште обухвата површину од 1 313 ha (5,9 %), шумско земљиште 9 320 ha (49,4 %) а плодно, односно пољопривредно земљиште, површину од 8 469 ha (44,7 %). Најквалитетнијег земљишта има на око 8 360 ha (45,43 %) што је висок проценат, с тим што је изградња индустријске зоне Малог Зворника баш на земљишту I и II класе знатно умањила ову површину.

Највећим делом пољопривредно земљиште се користи као оранице и баште (4 585 ha, 54 %), а остатак (56 %) се дели на воћњаке (670 ha), ливаде (601 ha) и пашњаке (1 895 ha). Ратарство је заступљено углавном у нижем долинском појасу (житарице, поврће и индустријско биље), а воћарство у зони подбрђа.

Од 12 насеља која припадају општини Мали Зворник испитивања земљишта су обухватила 5 насеља на којима су рађене физичко-механичке и агрохемијске анализе, а то су Доња Борина, Брасина, Велика Река, Читлук и Будишић.

У насељима Доња Борина и Брасина заступљени су следећи типови земљишта:

1. псеудоглеј, 2. лесивирано ливадско земљиште, 3. алувијално земљиште, 4. смеђе рудо земљиште на кречњаку. Ипак, доминантни тип земљишта је псеудоглеј.

Агрохемијске анализе испитиваних узорака земљишта су показала следеће особине:

  • pH вредност (у KCl-у) је у распону од 3,3-8,1, а заступљеност појединих група киселости (у %) је следећа: јако киселих земљишта има највише (44,16 %), затим киселих (20,64 %), слабо кисеих (26,10 %), неутралних (5,06 %) и алкалних земљишта (4,04 %).
  • Процентуална заступљеност појединих група обезбеђености хумусом је таква да највише има земљишта средње обезбеђних хумусом (74,15 %), затим сиромашних у хумусу (21,56 %), а најмање има земљишта богатих хумусом (4,29 %).
  • Процентуална заступљеност садржаја азота је иста као и код хумуса (обзиром да се садржај N одређен из хумуса).
  • Лако растворљиви фосфор (P2O5) је врло низак у 68,12 % испитиваних земљишних узорака, низак у 14,29 %, средњи у 10,06 % и висок у само 7,53 % испитиваних узорака земљишта.
  • Процентуална заступљеност појединих група обезбеђености земљишта лако растворљивим калијумом (K2O) је следећа: низак садржај у 30,27 % испитиваних узорака, средњи у 36,82 % и висок у 32,91 % испитиваних земљишних узорака.

Дакле, земљишта катастарских Општина Доња Борина и Брасина по pH вредности спадају у групу јако киселих и киселих земљишта (65 % испитиваних парцела). Обезбеђеност у хумусу је средња што не задовољава потребе интензивне производње. Обезбеђеност у азоту је средња. Највећи део земљишта је сиромашан у фосфору, а обезбеђеност земљишта лакорастворљивим калијумом је углавном задовољавајућа.

На подручју катастарских општина Велика Река, Читлук и Будишић углавном су заступљени следећи типови земљишта: 1. смеђе скелетоидно земљиште на палеозојским шкриљцима, 2. смеђе рудо земљиште на кречњаку, 3. Алувијални песковити нанос, 4. Скелетоидна и скелетна земљишта на шкриљцима.

Ова земљишта спадају у групу јако киселих и киселих земљишта. На те две групе киселости отпада 63 % укупног броја испитиваних парцела. По садржају хумуса средње су до богато обезбеђена у хумусу. Код смеђих киселих земљишта састав хумуса утиче на укисељавање земљишта по целом профилу и стварање неповољних услова за развој биљних култура. Код хумусно-силикатних земљишта удео хумуса је доста висок, некад и преко 9 %. На мањим надморским висинама и стрмијим нагибима, хумуса има мање. У смеђем рудом земљишту на кречњаку садржај хумуса је варијабилан и то на нижим надморским висинама и на површинама које се обрађују је низак (2,5 %), на пашњачким површинама (преко 3,5 %), а на већим надморским висинама је висок (некад и преко 7 %). Алувијални наноси су сиромашни хумусом (1-2 %), само изузетно се могу наћи профили са садржајем хумуса преко 3 %.

Земљишта су слабо обезбеђена у азоту. Имају веома низак садржај фосфора, а обезбеђеност лакорастворљивим калијумом је углавном добра (код 44 % испитиваних узорака нађен је средњи и висок садржај лакорастворљивог калијума).

Производна способност ових земљишта, условљена рељефом, текстуром, физичким и хемијским особинама, и начинима искоришћавања, се може оценити као мала до средња. Рељеф је претежно брдовит и испресецан речицама и потоцима.

Смеђе кисело земљиште на палеозојским шкриљцима има висок удео ситног песка и праха а мањи проценат колоидне глине што условљава малу моћ задржавања воде у овом земљишту а с обзиром на то да подлога није пропусна највећи део воде од падавина или истопљеног снега на њивама отиче низ нагиб изазивајући при том површинско спирање.

Смеђе рудо земљиште на кречњаку по механичком саставу спада у лаке глинуше, одликује се приличном пластичношћу и способношћу да бубри па има повољније водне особине од осталих испитиваних типова земљишта.

Алувијални песковити нанос је земљиште са великим уделом ситног и крупног песка, а веома ниским процентом праха и колоидне глине што га чини лакорастворљивим, оцедним, са малим водним капацитетом па биљке страдају у сушним периодима услед недостатка влаге.

Може се закључити да карактеристике земљишта испитиваног подручја у већини нису идеалне и не задовољавају у потпуности високе захтеве за гајење малине, за постизање већег броја изданака, већих приноса и плодова доброг квалитета. Међутим, уз обезбеђење потребних количина органске масе и задовољавајућих количина макро и микро елемената, повећала би се њихова продуктивна способност.

Приноси малине

Као што се види из табеле 2. приноси малине на подручју Малог Зворника су различити и варирају из године у годину. Висина постигнутих приноса зависи од сорте, здравственог стања и старости засада, еколошких услова и примењене агротехнике, климатских карактеристика и стања земљишта под засадима.

Приноси малине у Општини Мали Зворник за период од 1992-2005. год.

-Raspberry yields in Mali Zvornik area for period 1992-2005. year

Редни број

Године

Површина (ha)

Производња (укупно, t)

Производња (t/ha)

1

1992

5

19

3,8

2

1993

4

9

2,3

3

1994

6

19

3,2

4

1995

7

28

4,0

5

1996

7

33

4,7

6

1997

17

65

3,8

7

1998

19

69

3,6

8

1999

30

144

4,8

9

2000

22

134

6,1

10

2001

28

129

4,6

11

2002

42

293

7,0

12

2003

41

90

2,2

13

2004

53

346

6,5

14

2005

45

176

3,9

Просек

1992-2005

23

111

4,3

Највећи укупни приноси постигнути су 2004 године и то 346 t свежег плода малине. Међутим највећи просечни приноси малине остварени су 2002. године када је на површини од приближно 42 ha постигута производња од 293 t, што значи око 7 t/ha свежег плода малине. Када се узме у обзир да генетски потенцијал малине достиже чак 52 tоне по хектару, приноси су са тог становишта ипак ниски. Високо коришћење генетског потенцијала малине може се постићи само ако су сви чиниоци производње у хармонично оптималном односу. Употребом савремене технологије гајења, уз примену свих агротехничких и помотехничких мера, и увођењем наводњавања, приноси се могу знатно повећати.

            Закључак

            Подручје Општине Мали Зворник је брдско-планинско подручје, које се по морфолошким особинама одликује разноврсним облицима рељефа. На овом подручју доминира умерено-континентална клима.

Климатски и земљишни услови су такви да могу обезбедити успешну производњу малине, уз примену савремене технологије гајења и одговарајућих агротехничких и помотехничких мера.

Досадашњи постигнути приноси малине су далеко од оних који се могу постићи узимајући у обзир генетски потенцијал малине али су ипак задовољавајући.

Литература

  1. Вулић Т., Румл Мирјана, Величковић М. (2004): Могућности прогнозирања приноса малине у ариљском малиногорју. Југословенско воћарство, 38, 145-146 (1-2), str. 119-126.
  2. Гајић Б., Миливојевић Ј., Цупаћ Свијетлана, Матовић Гордана, Бошњаковић Горица, Цецић Наташа (2004): Хемијске особине земљишта под засадима малине захваћених труљењем корена и приземног дела изданака. Југословенско воћарство. Вол. 38, бр. 147-148 (3-4), str. 155-161.
  3. Миливојевић Ј., Гајић Б., Бошњаковић Горица, Цецић Наташа, Матовић Гордана (2005): Оптимизација режима наводњавања земљишта под засадима малине у различитим геоморфо-педо-микроклиматским условима ариљско-пожешког малиногорја. Завршни извештај пројекта технолошког развоја у области биотехнологије. str. 1-32.
  4. Мишић П., Николић М. (2003): Малина. Јагодасте воћке. Институт за истраживања у пољопривреди СРБИЈА, str. 109-191.
  5. Мишић П. (1998): Малина. Заједница за воће и поврће. Нови Београд. пп. 17-46.
  6. Петровић С., Милошевић Т. (2002): Малина. Технологија и организација производње. Агрономски факултет, Чачак, str. 7-149.
  1. Цецић Наташа, Миливојевић Ј., Арсић Славица (2006): Економичност улагања у систем за наводњавање у климатским условима ариљског малиногорја. Научни скуп са међународним учешћем ’’Перспективе агробизниса Србије и европске интеграције’’, Ваљево. Економика пољопривреде, бр. 3, str. 809-821.

ANALYSIS OF CLIMATE AND SOIL CONDITIONS IN FUNCTION OF RASPBERRY GROWING ON TERRITORY OF MALI ZVORNIK

Natasa Cecić, P. Vuković, M. Jeločnik

Abstract

Knowing climate and soil conditions of  some territory is necessarily, because the vitality of plants is in tight connection with their surroundings. Following the plant’s needs for environment factors which determinate ability of definite plant species growth, their productivity and product quality, it is possible to stipulate the grade of  successfulness of plant species growing, like an height limit of  economical production too.

In this paper work are analyzed climate parameters and  types of soil which are represented on teritorry of Mali Zvornik, in aim of  possible raspberry growing  introspection. It is well known that raspberry is from economic ponit of  view the most important berry fruit in the world, so in our country too, and of course is one of the most rentability culture in whole plant production and important export product.

Research work shown that this area disposite a relative good natural potential for intensive development this sort of fruit farming, which unfortunately untill now have not adequate exploitation.

Key words: clime, soil, raspberry, Mali Zvornik

2 thoughts on “АНАЛИЗА КЛИМАТСКИХ И ЗЕМЉИШНИХ УСЛОВА У ФУНКЦИЈИ ГАЈЕЊА МАЛИНЕ НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ МАЛИ ЗВОРНИК

  1. Dragan Kojić kaže:

    Čitajući ovaj tekst u početku sam pomislio da ću pronaći nešto interesantno, međutim sobzirom da niste obuhvatili najveće mesto u ovom delu Podrinja (ne samo opštine Mali Zvornik), – R A D A LJ, ne mogu se oteti utisku da nije posao urađen na valjan način, ili je neko sugerisao da se ovo najveće naselje izostavi…
    Nadam se da ćete ipak nekada svratiti i u ovo naselje koje ima jako dosta prirodnih resursa u kome se može gajiti dosta zdrave hrane…

  2. agroekonomija kaže:

    Ovaj rad se odnosi i analizira zemljišne i klimatske uslove za gajenje maline na području pet naselja u Malom Zvorniku. Pravo autora je da izaberu temu, koju će analizirati i publikovati.
    Ako ste pod ovim naslovom očekivali da pronađete podatke o Radalju kako bi rad okarakterisali kao interesantan, a „posao urađen na valjan način“, moram naglasiti da je to u najmanju ruku neobično.
    Predlažem Vam, da o Radalju pišete Vi.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s