MALA I SREDNJA PREDUZEĆA, ZADRUGE, UDRUŽENJA I KLASTERI-SAKUPLJANJE LEKOVITOG BILJA


Mala i srednja preduzeća su, pored sakupljanja lekovitog i aromatičnog bilja i šumskih plodova, prerade i konzerviranja pečurki, sušenja voća i povrća i prerade i pakovanja čajeva, meda i ostalih pčelinjih proizvoda, obično registrovana i za proizvodnju i pakovanje začina, dodataka hrani i začinskog bilja. Ova preduzeća, kao i zadruge, udruženja i klasteri, imaju ključnu ulogu u organizovanju i obuci uzgajivača/berača i animiranju države i donatora za projekte unapređenja uslova proizvodnje i izgradnje prateće infrastrukture. Pomenućemo samo neka od njih.

ADONIS d.o.o. formiran je 1991. godine u Soko Banji, vodećem rejonu sakupljanja lekovitog i aromatičnog bilja u Srbiji, sa osnovnom delatnošću otkupa i prerade lekovitog bilja i pakovanja čajeva. Poseduje halu od 2.200m2, u kojoj se primenjuje HACCP sistem za upravljanja kvalitetom i sertifikat ISO9001:2000. Ima 44 stalno zaposlena radnika i više od 500 kooperanata na području cele Timočke krajine. Najveći broj bavi se sakupljanjem lekovitog i aromatičnog bilja.

Kompaja EKOFARM osnovana je 1989. godine u Ušću, u rezervatu Biosvere Golija-Studenica u blizini NP Kopaonik, kraju bogatom raznovrsnim samoniklim lekovitim i aromatičnim biljem i šumskim plodovima i čistom i zdravom vodom. Bavi se proizvodnjom zdrave hrane veće biološke vrednosti u okviru programa NATURA VITA. Kompanija se bavi i otkupom, preradom i prodajom šumskih plodova i lekovitog bilja i flaširanjem prirodne slabomineralne vode.

Porodično preduzeće 3. MART, d.o.o., Ivanjica bavi se otkupom, preradom i izvozom šumskih plodova (pečurke), lekovitog bilja (bobice kleke, između ostalog) i svežeg voća (malina, pak. 0,250 kg, plod šipurka). Ima 3 radnika u stalnom radnom odnosu i 20-60 sezonskih radnika. Preradno-proizvodni objekat je površine 1483 m2, raspolaže rashladnom komorom zapremine 220 m3, sušarom, kalibratorom, secilicom, blanširnim kazanima i pratećim inventarom. Preduzeće je procesu dobijanja sertifikata kontrolisanog kvaliteta HACCP i ISO 9001. Sirovine se dopremaju sa terena Biosvernog područja Golije, područja planine Javor, Zlatar, Kopaonik, Tara i dela severne Crne Gore, otkupom od sakupljača, koji su pohađanjem odgovarajućih kurseva prethodno obučeni za taj posao. Plasman roba isključivo se obavlja u zemlje EU (Italije, Nemčke, Austrije, Poljske i Francuske), uz poštovanje EU standarda u pogledu ambalaže i transporta.

Nacionalno tržište roba i usluga Srbije, u Registru preduzeća i radnji na poziciji 01133 Gajenje bilja za napitke i začine ima 24 privredna subjekta, od kojih je 17 malih preduzeća (d.o.o.) u privatnoj svojini, sa domaćim kapitalom (16, jedno sa mešovitim) i 7 zadruga.

Zadruge u ovoj delatnosti su posebno interesantne zbog višestrukog doprinosa koji ostvaruju na lokalnom nivou a koji се može razgraničiti na: (1) povećanje zaposlenosti, (2) poboljšanje lokalne infrastrukture  i (3) preradu poljoprivrednih sirovina u okviru lokalne zajednice (Lorendahl, 1996:143-150). Posebno se izdvajaju aktivnosti zadruge u očuvanju životne sredine i porastu prihoda farmera.

Ministarstvo poljoprivrede budžetskim sredstvima finansira projekte unapređenja delatnosti zemljoradničkih zadruga i njihovo međusobno povezivanje na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Na žalost, većina nekadašnjih zadruga u ovom sektoru su danas zadruge samo po nazivu a njihovu opremu (sušare, skladišta) obično rentiraju privatna preduzeća.

Za potpuniji uvid u strukturu privrednih subjekata koji se bave uzgojem začinskog bilja neophodno je imati u vidu i poziciju 01121 Gajenje povrća, cveća i ukrasnog bilja. Iako obuhvata i uzgoj klasičnog povrća i pečurki, ova delatnost uključuje i gajenje začinskih trava i povrća (kapri, papričice, komorač, peršun, krasuljica, tarkanj, slatki majoran i dr.), kao i gajenje cveća i bilja za potrebe rasađivanja i ukrašavanja.

Kakvu i koliko značajnu ulogu u proizvodnji i izvozu začina mogu imati proizvođači cveća i ukrasnog šiblja najbolje svedoči klaster ŠUMADIJSKI CVET, sa sedištem u Kragujevcu.

Nastao kao rezultat potrebe za povezivanjem malih proizvođača cveća, koji su se na tu aktivnost, u najvećem broju, odlučili posle gubitka posla u velikim sistemima tokom tranzicije, svoj procvat očekuje upravo u narednim mesecima, sa realizacijom prvih velikih izvoznih aranžmana sa kupcima iz Nemačke i Velike Britanije, ali ne za plasman cveća, već začinskog bilja u saksijama/kontejnerima.

Krajem avgusta sklopljen je ugovor o plasmanu začinskog bilja i cveća na tržištu Nemačke, Austrije i Švajcarske. Agencija DZ-info iz Ulma obezbediće u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj kupce za začinsko bilje i cveće iz Šumadije. Više od 200 članova tog klastera, u oko 500 svojih plastenika proizvodiće začinsko bilje i cveće po evropskim standardima kvaliteta. Ugovorom je, takođe, predviđeno da već naredne godine bude formirano i zajedničko mešovito preduzeće.Šumadijski cvet potpisaće u oktobru ugovor o poslovnoj saradnji i sa dve britanske kompanije, Plimut i Sparks, o isporuci začinskog bilja koje će biti plasirano u supermarketima širom Britanije. Memorandum o saradnji već je potpisan a vrednost posla procenjuje se na oko million evra. Kupcima iz Velike Britanije biće plasirano do milion komada najmanje deset različitih vrsta saksijskog začinskog bilja (peršun, bosiljak, ruzmarin, celer, majčina dušica, timijan i dr.), po ceni od 80 evrocenti do 1 evra po saksiji, u zavisnosti od vrste. To bi uposlilo svih 200 cvećara udruženih u klaster, ali i omogućilo zapošljavanje još par stotina porodica. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u okviru projekta Podsticaj razvoja klastera tokom 2007/2008. godine finansijski je podržalo i klaster Šumadijski cvet.

Klasteri malih proizvođača ranog povrća, lekovitog i začinskog bilja, cveća i ukrasnog šiblja i pratećeg rasadničkog materijala u plastenicima/ staklenicima posebno su interesantni za urbana/periurbana područja, koje karakterišu sitni posedi, veliki demografski pritisak i prateća nezaposlenost, pre svega ženske populacije.

Udruživanje svih aktera u proizvodnji/sakupljanju, preradi i plasmanu začinskog bilja je od velike važnosti naročito za sektor sakupljanja samoniklog lekovitog i aromatičnog bilja, čiji je posao uslovljen kvotama, dozvolama i prethodnom obukom berača. Takođe, i pravna i fizička lica i preduzetnici koji se bave gajenjem zaštićenih vrsta dostavljaju Ministarstvu podatke o uzgajalištu i to o: lokaciji, površini, vrsti koja se gaji i količini koja se odgaja godišnje, uz priloženo mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Prema Uredbi o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune,sakupljanje i stavljanje u promet zaštićenih vrsta vrši se na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo po prethodno pribavljenom mišljenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Dozvola se izdaje pravnom licu, odnosno preduzetniku koji se bavi delatnošću sakupljanja i prometa zaštićenih vrsta, na osnovu objavljenog konkursa Ministarstva, kojim se preciziraju iznosi kvota (kontigenti). Uz zahtev za izdavanje dozvole podnosi se dokaz o izvršenoj uplati naknade, koja se plaća u iznosu od 10% u odnosu na formirane cene zaštićenih vrsta na godišnjem nivou.

Autori: Popović Vesna, Savić Mirjana

41 thoughts on “MALA I SREDNJA PREDUZEĆA, ZADRUGE, UDRUŽENJA I KLASTERI-SAKUPLJANJE LEKOVITOG BILJA

  1. Maja kaže:

    hoce te mi molim vas reci kako mali proizvodjaci cveca ,kao sto sam ja, mogu da ponude svoje proizvode neki vecim firmama?Ustvari da li je to kod nas uopste moguce.Unapred hvala na odgovoru.

  2. agroekonomija kaže:

    Najbolji put je direktan kontakt sa većim distributerima cveća, većim firmama ili putem e-mail ili telefona. Možete probati i preko oglasa-Halo i slični.

    Pozdrav!

  3. dragomir kaže:

    Postovani kako i sa kim ugovoriti proizvodnju lekovitog bilja ?

  4. nikola kaže:

    kako da saznam ko otkupljuje bobice od kleke

  5. nikola kaže:

    institut josif pancic ne otkupljuje trenutno klekove plodove, dali znate neke druge vfirme koje otkupljuju.

  6. agroekonomija kaže:

    Ne znam pouzdano, ali se interesujte i kod „Bilje“, Borča.

  7. nikola kaže:

    znatelio ko otkupljuje stara vina staro je 28g crno i belo imam 60 boca boca je od 700ml

  8. agroekonomija kaže:

    Ne znam ko Vam može da otkupi vina.

  9. Mirko nikolic kaže:

    Otkupljujem sumsku borovnicu i pecurke a i sam ih berem u velikim kolicinama. Gde da nadjem saradnike za prodaju istih?

  10. Srbojlub kaže:

    Bavio bi se sakupjlanjme šumrskih plodova pa me interesuje dali ima ozbijlni otkupjlivača kao sto su.kopriva cvet zove matičnjak lišajka list dunje slatak paprat ijoš toga a ako neko nešto zna neka se ukljuci u komentar.

  11. Nemanja kaže:

    ko otkupljuje cvet zove i koja je cena

  12. stefan kaže:

    dali neko otkupljuje rastavic? u vecim kolicinama preko 300kg susenog otprilike toliko mogu sakupiti i osusiti.

  13. dragan kaže:

    list zalfije. Da li znate otkupljuje li ko.

  14. Marina kaže:

    Imam na livadu majčinu dusicu brala bih za prodaju ako ste zaintereovani kontaktirajte me melom ili telefonom 060 1443307

  15. agroekonomija kaže:

    Posetioci, zainteresovani za prodaju lekovitog bilja, pogledajte moj odgovor Dragomiru.

  16. aleksandar kaže:

    dali neko zna gde ima otkup sipuraka

  17. molim da mi se javi ozbiljan otkupljivac divljeg sipurka

  18. Vladimir kaže:

    Imam oko 200-300 lg sipurka,interesuje me po kojoj ceni mogu da ga prodam?

  19. Zeljko kaže:

    Imam veliku kolicinu sipuraka na svom imanju, i vise nego dovoljno za jednu porodicu, pa sam se nadao da cu naci zainteresovane za otkup. Bila bi steta da propadne, a nije nam muka da beremo, pa ako ima zainteresovanih, molim da se jave😀

  20. Andjela kaže:

    Ima li neko savjet za lako rucno branje sipurka i ako neko moze da mi kaze kako se pravi džem od šipurka? Unaprijed hvala.

  21. Hocu da prodam suv sipurak, TL 0669144592 I 037841313

  22. Vanja kaže:

    Cena šipurka u svežem stanju varira od 40 do 80 dinara.U otkupnim centrima plaćaju 40 din.Na pijaci košta 80 din.

  23. Nenad kaže:

    Ko ima ove godine za prodaju sipurak ?

  24. Nemanja kaže:

    Interesuje me sipurak divlji,ako ima zainteresovanih neka se javi na 0655062347

  25. Vlada kaže:

    Da li neko zna kako se kreće cena rasada žalfije i matičnjaka, kao i cena etarskog ulja kleke?

  26. milos kaže:

    dali neko kupuje svez sipak plod divlje ruze i koja je cena

    • Srcylence Jovanovic kaže:

      Da li neko iz nisa radi sa biljem tj otkup hteli bismo da radimo porodicno radi dodatne zarade …ako moze neki kontakt

  27. Zorica Vulić kaže:

    Ko otkupljuje neven ili neko dr lekovito bilje u Srbiji? Zaintersovana sam da pokrenem proizvodnju na 30 ari za prvi put u valjevskom kraju. Hvala unapred.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s